Te nevolje su bile tim izraženije jer tokom dva meseca najveće vrućine kiše gotovo da nije bilo.
Gubitak pijaće vode
Nekako smo pregurali pravi letnji pakao. Atipično vreme učinilo je da problemi koji nam inače zagorčavaju život dođu do punog izražaja. Nikada kao ovog leta nismo mogli sagledati kako nam i manja nestašica vode predstavlja ozbiljnu prepreku i ograničava uobičajene svakodnevne aktivnosti.
Shvatili smo da, suprotno ranijim uverenjima, vode, posebno pijaće, nemamo previše, a još su vidljivije bile slabosti vodovodne mreže.
Posebna je briga to što je u Srbiji kanalizaciona mreža nedovoljno razvijena, pa se čak i glavni grad Beograd na četvrtini teritorije oslanja na septičke jame. U mestima po unutrašnjosti pokrivenost kanalizacionom mrežom je znatno manja.
Drugi veliki problem, naročito vidljiv ovog leta, bio je veliki gubitak u distribuciji vode. Prosečno se u Srbiji gubi 37 odsto proizvedene pijaće vode u distributivnoj mreži. U glavnom gradu taj gubitak je nešto manji, 27 odsto, od čega 10 procentnih poena otpada na divlje priključke, dok je dvostruko veći gubitak usled dotrajalosti cevi. U manjim naseljima situacija je znatno gora, pa nije retkost da se i polovina pijaće vode izgubi pre nego što dođe do potrošača.
Niska cena
Novi Sad je među prvima iskusio krupnu posledicu stare i oštećene vodovodne mreže. Pre petnaest godina je morao, zbog zagađenosti, da prestane sa snabdevanjem grada sa izvorišta vode kod Štranda. Više od decenije je obnavljao zastarele vodovodne cevi u okolini, koje su bile osnovni uzročnik zagađenja, i poslednjih godina je polako počeo da vraća u redovnu funkciju jedan po jedan revitalizovani reni-bunar sa najstarijeg gradskog izvorišta.
U međuvremenu, zbog prekomernog i nekontrolisanog širenja prestonice Vojvodine, gradska potrošnja vode je za petnaestak godina skočila sa 1,15 na 1,55 hiljada litara u sekundi, te sada u drugim kvartovima cevi zastarevaju i sve češće pucaju.
Građani se pitaju zašto javna vodovodna preduzeća, čija je nadležnost razvoj i održavanje mreže, ne rade svoj posao i ne zamenjuju propale delove pre nego što pucanja postanu učestala. Nedavno je na ovakva pitanja reagovao direktor Beogradskog vodovoda, konstatujući da bi godišnje trebalo obnoviti oko dva odsto mreže, što u slučaju glavnog grada iznosi blizu 80 kilometara cevi. Odgovor je da iz aktuelne cene vode, koja je osnovni izvor prihoda svakog vodovoda, nije moguće obezbediti dovoljno novca ni za polovinu potrebnih radova.
Prazna obećanja
Drugim rečima, cenu vode neophodno je postupno uvećavati kako bi se lokalnim vodovodnim firmama slilo više novca, ali samo pod uslovom da ova javna preduzeća redukuju hipertrofiran broj zaposlenih, pod pritiskom partija. Drugi način da se u narednim godinama poboljša stanje u snabdevanju i distribuciji vode je angažman države u najkrupnijim poslovima ovog tipa i kroz podršku siromašnijim sredinama.
Činilo se da je aktuelna vlast uočila problem kada je pre nekoliko godina predsednik Vučić najavio gotovo pravu kampanju gradnje i popravke vodovoda i kanalizacija širom republike. Videlo se da se dobro upoznao s problematikom. Međutim, prošlo je četiri-pet godina, a do današnjeg dana malo šta je učinjeno.
Neprekidno zaduživanje
Nedavno je aktuelna vlast ponovo propustila priliku da započne akciju po ovom pitanju. Krajem jula zasedala je Skupština Srbije, a 80 odsto vremena poslanici su utrošili na aktuelno pitanje (ne)upuštanja u rudarsku proizvodnju litijuma.
Dok se javnost usmerila na sukob vlasti i opozicije oko budućnosti "belog metala" u Srbiji, poslanici su usvojili niz zakona kojima se država dodatno zadužuje za 1,070 milijardi evra. Brine struktura novog zaduženja – samo 186 miliona iz novih kredita biće utrošeno za poboljšanje vodovodno-kanalizacione mreže.
Još je spornije što država nastavlja da iz novih kredita gradi sve i svašta, posebno nacionalni stadion, hale i prateću infrastrukturu za izložbu EXPO 2027. Tako je Srbija, nakon što je u junu emitovala obveznice u vrednosti od 1,5 milijardi evra, od poštanske banke pozajmila 358 miliona za izgradnju nacionalnog stadiona.
Kamata je 8,06 odsto godišnje. Pozajmica od 128 miliona biće potrošena za put Ruma–Loznica–Šabac, a 100 miliona za gradnju obilaznice oko Kragujevca. U sva tri slučaja, kamata je izuzetno visoka, iznad osam odsto.
Maštoviti predsednik
Od Kineske banke za širenje i popravku vodovodno-kanalizacione mreže pozajmljuje se 184 miliona evra uz znatno nižu kamatu. Međutim, sredstva će morati biti uplaćena kineskoj firmi koja će obavljati radove, što je uslov najmnogoljudnije države kako bi odobrila kredit.
Nemačka razvojna banka pozajmljuje 70 miliona za razvoj tržišta biomase i poboljšanje energetske efikasnosti, dok Francuska razvojna agencija daje 50 miliona za nabavku robe proizvođača iz te države. Tu je još nekoliko manjih pozajmica, i nakon julske sesije Skupštine, Srbija je dostigla dug od 39 milijardi evra.
Zanimljivo je da je država izgradnju hala i prateće infrastrukture za izložbu EXPO2027 procenila na 1,2 milijarde evra, ali još nije obelodanila finansijsku konstrukciju. Ono što već sada zapanjuje je maštovitost s kojom srpski predsednik neprekidno obogaćuje sadržaj, kako Nacionalnog stadiona, tako i buduće postavke. Nedavno je najavio da će se u sklopu EXPO-a graditi i delfinarijum!
Posmatrati delfine gušeći se u smradu
Ispada da ćemo za dve-tri godine usred sremske ravnice moći uživo posmatrati igru krupnijih morskih životinja. S druge strane, predviđena ulaganja u vodovod i kanalizaciju su toliko skromna da ćemo narednih sezona i dalje kuburiti s vodom i gušiti se u smradu septičkih jama.
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
.jpg "Statistika RGZ kaže: Poskupele nekretnine u Srbiji, ali je povećana i potražnja")
.jpg "Dnevno uvozimo 10 do 15 odsto struje, a zima možda bude oštra:")
Komentari 23
Aleks
Panonsko more
@Ns Posmatrac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar