Iako su predstavnici vlasti optimistični po pitanju ekonomskog rasta, stručnjaci smatraju da je napredak spor i nedovoljan.
Branimir Jovanović, ekspert za Zapadni Balkan iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne deli optimizam predsednika Aleksandra Vučića, koji je nedavno izjavio da će Srbija za 15-20 godina nadoknaditi razliku od 200 godina.
Jovanović smatra da bi, prema trenutnom tempu rasta, Srbija mogla dostići prosečan standard EU tek za sto godina.
"Ekonomska konvergencija je očito prespora i biće potrebno više od 100 godina da Srbija dostigne nivo razvoja EU", kaže Jovanović za nedeljnik
Radar.
Na pitanje o trenutnom stanju srpske ekonomije u poređenju sa drugim zemljama regiona, Jovanović je rekao da situacija nije loša u poređenju sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom. Međutim, rast od četiri procenta nije dovoljan za značajniji napredak.
"Stanje nije baš tako sjajno, kao što vlast nastoji da predstavi. Pre deset godina dohodak po stanovniku u Srbiji bio je 40, a sada je 44 odsto proseka EU", objašnjava on.
Kada je reč o tvrdnji da je Srbija "najbrže rastuća ekonomija u Evropi", Jovanović upozorava da se dugoročne projekcije ne mogu zasnivati na podacima iz samo dva kvartala.
"Dugoročne projekcije ne mogu se bazirati na podacima za samo dva kvartala, već na duži rok, a tako posmatrano srpska privreda sporo napreduje... Može on da raste i 10 odsto godišnje, a da pri tome većina građana nema nikakve koristi od toga, jer sve pare završe u rukama malog broja ljudi, bliskih vlastima. Takav rast običnim ljudima ništa ne znači. Navešću banalan primer, ako biste posekli sve šume i izvezli balvane BDP bi vam porastao 10 odsto. Da li to znači da biste živeli 10 odsto bolje? Naravno da ne biste. Veliki problem u Srbiji je socijalna nejednakost, jer svaki peti stanovnik živi u siromaštvu, a stopa siromaštva je za desetak godina smanjena sa 22 na 21 odsto. I to je dokaz da ne sme fokus biti samo na povećanju BDP-a i prosečnog dohotka po stanovniku, već i na raspodeli tog dohotka, da se smanji siromaštvo", objašnjava stručnjak za Radar.
Jovanović se osvrnuo i na pitanje zašto su neki proizvodi u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Evropske unije, iako su plate u tim zemljama mnogo veće. Ključni problem je manja konkurencija u Srbiji, zbog čega su i marže veće.
"Kad u Austriji jedan trgovinski lanac smanji cene nekog proizvoda, to sutra urade i svi ostali. Oni se međusobno takmiče, a u Srbiji i na Balkanu se dogovaraju da ne smanjuju ili da povećaju cene. Ono što u takvoj situaciji može da uradi država je da pojača rad Komisije za zaštitu konkurencije, da ispita sve takve slučajeve i kazni odgovorne za eventualne zloupotrebe. Kao što je antimonopolska komisija u EU kaznila Epl sa 13 milijardi evra. U EU institucije se ne plaše da rade svoj posao, a na Balkanu političari stranim kompanijama verovatno garantuju da će moći da rade šta hoće, bez posledica. Zato oni koji bi trebalo da štite konkurenciju ne rade svoj posao", zaključuje Jovanović.
Ceo intervju čitajte na sajtu
Radara.
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
_23102023_960.jpg)
.jpg "Nove cene goriva: Dizel jeftiniji za dinar, benzin miruje")
.jpg "Statistika RGZ kaže: Poskupele nekretnine u Srbiji, ali je povećana i potražnja")
Komentari 7
Suština
Neki već sada imaju standard sultana sa Bruneia.
I tu ne mislim samo na vlast, ima tu i nekih koji se predstavljaju kao opozicija.
vladaNS
Korto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar