Ko gubi dok banke dobijaju: "Gubimo svi, ali promena bi ugrozila mnoge pozicije"

Autor: Forbes Srbija

Info
29.09.2024.
19:16 > 19:23
Banke su kod nas skoro pa jedini izvor finansiranja privrednih tokova, preduzetništva, poslovnih poduhvata i zauzimaju više od 90 odsto ovog tržišta.
Ko gubi dok banke dobijaju: "Gubimo svi, ali promena bi ugrozila mnoge pozicije"
Foto: Pixabay
Drugi načini da dođete do neophodnog kapitala, pogotovo ako ste mali ili na početku, skoro pa i ne funkcionišu. Berza je godinama na izdisaju, a penzijski i investicioni fondovi opet su, dobrim delom, produžena ruka bankarskih grupacija, piše Forbes Srbija.
 
Takva situacija ima svojih prednosti, jer bi banke trebalo da na finansijskom tržištu obezbeđuju stabilnost, smatra Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Ipak, kako kaže, one su samo jedan od segmenata finansijskog tržišta i ne bi trebalo da budu jedini.
 
"Drugi segment, podjednako važan, trebalo bi da bude tržište kapitala, sa mrežom posrednika i investicionih fondova. Taj segment bi trebalo da obezbeđuje dinamiku. Uostalom, nema razvijene ekonomije bez berze i funkcionalnog tržišta kapitala", kaže Štimac.
 
S druge strane, Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući WM Equity Partners ukazuje da ne postoje instrumenti kojima se može izmeniti činjenica da je naše tržište maleno, plitko i nelikvidno.
 
U razgovoru sa finansijskim analitičarima, Forbes Srbija je istraživao ima li za ovu situaciju adekvatnog rešenja. Da li se nešto može promeniti na domaćem tržištu novca i pod kojim uslovima? Ko je odgovoran za postojeću situaciju? Ko gubi, a ko dobija zbog sadašnjeg stanja?
 
"Gubi država, jer bi se, primera radi, finansiranjem poljoprivredne proizvodnje preko berze smanjili inflatorni pritisci na budžet. Gubi privreda, jer bi se projekti koji sada zavise od države mogli finansirati emisijom hartija od vrednosti. Gube preduzetnici, jer su im banke jedina mogućnost da finansiraju svoje aktivnosti. Gube građani, jer bi na tržištu kapitala mogli da aktiviraju male iznose preko aktivne štednje u investicionim fondovima. Gubimo svi", odgovara Štimac.
 
On kaže da su banke neophodne radi stabilnosti, ali ako se ona prenaglasi onda na duži rok zamire privatna inicijativa.
Teško je utvrditi koliko se gubi zbog izrazito bankocentričnog tržišta, odnosno koliko su "teške" te propuštene investicione prilike, ali je sigurno da se veliki broj projekata nije pojavio na tržištu baš zbog nemogućnosti finansiranja, smatra Nenad Gujaničić, berzanski analitičar iz kuće Momentum sekjuritis.
 
S druge strane, kaže, banke su lagerovale desetak i više milijardi evra i taj novac nije se prelio na investicione prilike.
 
"Prelivanje se desilo tek na tržište nekretnina i delimično na novčane investicione fondove što je bio prenos 'iz levog u desni džep' bankarskih ustanova", navodi Gujaničić.
 
Milan Marinković, kaže da je štetu teško kvantifikovati, ali da istovremeno postoje argumenti da nje i nema.
 
"Kompanije koje ne mogu da pronađu finansiranje u zemlji, mogu ga potražiti u inostranstvu. Postoje različite platforme za to, od crowd funding platformi koje su razvijene u Estoniji, Poljskoj i Rumuniji, do velikog broja alternativnih investicionih fondova koji posluju iz Luksemburga i Holandije. Ovi izvori su u današnje vreme mnogo dostupniji nego pre samo pet ili šest godina, a imovina kojom raspolažu je daleko veća od potreba", tvrdi Marinković.
 
Sagovornici Forbes Srbija ističu da je najveća mana tržišta kapitala, kada je reč o nepostojanju alternative banakama, nerazvijena berza.
 
Marinković smatra da berza u Srbiji nikada nije ni zaživela kao mesto na kojem se investiciona ponuda susreće sa privrednom tražnjom.
 
Ima li rešenja?
 
"Dostupnost alternativnih izvora finansiranja od izuzetnog je značaja za dugoročni razvoj privrede. Mladim, startap kompanijama, na primer, potpuno su nedostupni bankarski proizvodi, zbog profila rizika, a što je i slučaj sa mnogim drugim investicijama čiji profil ne odgovara bankarskom šablonu", upozorava Marinković.
 
On, međutim, dodaje da se ovo ne može promeniti izmenama regulative ili nekakvim merama stimulacije.
 
"Moraju se pronalaziti alternativni načini da se postigne cilj. Na primer, puna liberalizacija spoljnotrgovinskih i deviznih poslova omogućila bi domaćim kompanijama i investitorima da još lakše izađu van granica Srbije i tamo potraže rešenje za svoje probleme", objašnjava Marinković.
 
Štimac kaže da kod nas postoji osnovna infrastruktura tržišta kapitala.
 
"Imamo brokerske kuće, investicione i penzijske fondove. Tržište kapitala funkcionisalo je na zavidnom i obimu. Tu osnovnu infrastrukturu valjalo bi dograditi klirinškom kućom, koja bi, u punom kapacitetu, postala univerzalni kupac i prodavac u svakoj transakciji. To je finansijski zahtevan poduhvat, ali je neophodan, jer bi obezbedilo i trgovanje finansijskim ugovorima na poljoprivredne proizvode", navodi on.
 
Odgovarajući na pitanje koliko je za ovo presudna politička volja, on odgovara: "Politička volja potrebna je i da se najvrednije kompanije nađu listirane na berzi, jer bi to obezbedilo neophodnu dubinu tržišta".
 
Sve zajedno, omogućilo bi prelazak iz dogovorne ekonomije na model okrenut profitu, razvoju, preduzetništvu i slobodnoj privatnoj inicijativi.
 
"Promena modela, međutim, dovela bi do ugrožavanja mnogih stečenih pozicija, pa i samu bankocentričnost. Eto, zato se bez čvrstog opredeljenja ne može krenuti u takvu reformu", zaključuje Štimac.

Teme

banke privreda

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

  • Realista

    29.09.2024 • 19:32
    rade vas sve kad ste ovce
    U UK, čovek ušeta u banku sa biznis planom, traži zajam, banka nastupi kao partner u poslu uz mogućnost isplaćivanja udela i podele rizika.
    U srbiji, čovek ušeta u banku sa biznis planom, ovi mu traže 150% vrednosti nekretnina kao garant kredita.
    Pa šta će mu onda ta banka da joj plaća kamatu kad može da dobije svoj novac prodajom nekretnina kad bi ih imao.
    Pričajte vi te budalaštine rulji, normalan čovek više ne živi u srbiji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 1 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

VIDEO Završena haotična sednica Skupštine Novog Sada: Naprednjaci izgurali svoje
VIDEO Završena haotična sednica Skupštine Novog Sada: Naprednjaci izgurali svoje
Poslanica predložila u Skupštini da Vulin proda automobil i pomogne deci
Poslanica predložila u Skupštini da Vulin proda automobil i pomogne deci
VIDEO Veliki broj građana kod EPS-a, ponovo uvećani računi - dokle više problemi?
VIDEO Veliki broj građana kod EPS-a, ponovo uvećani računi - dokle više problemi?

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija