Ko gubi dok banke dobijaju: "Gubimo svi, ali promena bi ugrozila mnoge pozicije"
Banke su kod nas skoro pa jedini izvor finansiranja privrednih tokova, preduzetništva, poslovnih poduhvata i zauzimaju više od 90 odsto ovog tržišta.
Foto: Pixabay
Drugi načini da dođete do neophodnog kapitala, pogotovo ako ste mali ili na početku, skoro pa i ne funkcionišu. Berza je godinama na izdisaju, a penzijski i investicioni fondovi opet su, dobrim delom, produžena ruka bankarskih grupacija, piše Forbes Srbija.
Takva situacija ima svojih prednosti, jer bi banke trebalo da na finansijskom tržištu obezbeđuju stabilnost, smatra Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Ipak, kako kaže, one su samo jedan od segmenata finansijskog tržišta i ne bi trebalo da budu jedini.
"Drugi segment, podjednako važan, trebalo bi da bude tržište kapitala, sa mrežom posrednika i investicionih fondova. Taj segment bi trebalo da obezbeđuje dinamiku. Uostalom, nema razvijene ekonomije bez berze i funkcionalnog tržišta kapitala", kaže Štimac.
S druge strane, Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući WM Equity Partners ukazuje da ne postoje instrumenti kojima se može izmeniti činjenica da je naše tržište maleno, plitko i nelikvidno.
U razgovoru sa finansijskim analitičarima, Forbes Srbija je istraživao ima li za ovu situaciju adekvatnog rešenja. Da li se nešto može promeniti na domaćem tržištu novca i pod kojim uslovima? Ko je odgovoran za postojeću situaciju? Ko gubi, a ko dobija zbog sadašnjeg stanja?
"Gubi država, jer bi se, primera radi, finansiranjem poljoprivredne proizvodnje preko berze smanjili inflatorni pritisci na budžet. Gubi privreda, jer bi se projekti koji sada zavise od države mogli finansirati emisijom hartija od vrednosti. Gube preduzetnici, jer su im banke jedina mogućnost da finansiraju svoje aktivnosti. Gube građani, jer bi na tržištu kapitala mogli da aktiviraju male iznose preko aktivne štednje u investicionim fondovima. Gubimo svi", odgovara Štimac.
On kaže da su banke neophodne radi stabilnosti, ali ako se ona prenaglasi onda na duži rok zamire privatna inicijativa.
Teško je utvrditi koliko se gubi zbog izrazito bankocentričnog tržišta, odnosno koliko su "teške" te propuštene investicione prilike, ali je sigurno da se veliki broj projekata nije pojavio na tržištu baš zbog nemogućnosti finansiranja, smatra Nenad Gujaničić, berzanski analitičar iz kuće Momentum sekjuritis.
S druge strane, kaže, banke su lagerovale desetak i više milijardi evra i taj novac nije se prelio na investicione prilike.
"Prelivanje se desilo tek na tržište nekretnina i delimično na novčane investicione fondove što je bio prenos 'iz levog u desni džep' bankarskih ustanova", navodi Gujaničić.
Milan Marinković, kaže da je štetu teško kvantifikovati, ali da istovremeno postoje argumenti da nje i nema.
"Kompanije koje ne mogu da pronađu finansiranje u zemlji, mogu ga potražiti u inostranstvu. Postoje različite platforme za to, od crowd funding platformi koje su razvijene u Estoniji, Poljskoj i Rumuniji, do velikog broja alternativnih investicionih fondova koji posluju iz Luksemburga i Holandije. Ovi izvori su u današnje vreme mnogo dostupniji nego pre samo pet ili šest godina, a imovina kojom raspolažu je daleko veća od potreba", tvrdi Marinković.
Sagovornici Forbes Srbija ističu da je najveća mana tržišta kapitala, kada je reč o nepostojanju alternative banakama, nerazvijena berza.
Marinković smatra da berza u Srbiji nikada nije ni zaživela kao mesto na kojem se investiciona ponuda susreće sa privrednom tražnjom.
Ima li rešenja?
"Dostupnost alternativnih izvora finansiranja od izuzetnog je značaja za dugoročni razvoj privrede. Mladim, startap kompanijama, na primer, potpuno su nedostupni bankarski proizvodi, zbog profila rizika, a što je i slučaj sa mnogim drugim investicijama čiji profil ne odgovara bankarskom šablonu", upozorava Marinković.
On, međutim, dodaje da se ovo ne može promeniti izmenama regulative ili nekakvim merama stimulacije.
"Moraju se pronalaziti alternativni načini da se postigne cilj. Na primer, puna liberalizacija spoljnotrgovinskih i deviznih poslova omogućila bi domaćim kompanijama i investitorima da još lakše izađu van granica Srbije i tamo potraže rešenje za svoje probleme", objašnjava Marinković.
Štimac kaže da kod nas postoji osnovna infrastruktura tržišta kapitala.
"Imamo brokerske kuće, investicione i penzijske fondove. Tržište kapitala funkcionisalo je na zavidnom i obimu. Tu osnovnu infrastrukturu valjalo bi dograditi klirinškom kućom, koja bi, u punom kapacitetu, postala univerzalni kupac i prodavac u svakoj transakciji. To je finansijski zahtevan poduhvat, ali je neophodan, jer bi obezbedilo i trgovanje finansijskim ugovorima na poljoprivredne proizvode", navodi on.
Odgovarajući na pitanje koliko je za ovo presudna politička volja, on odgovara: "Politička volja potrebna je i da se najvrednije kompanije nađu listirane na berzi, jer bi to obezbedilo neophodnu dubinu tržišta".
Sve zajedno, omogućilo bi prelazak iz dogovorne ekonomije na model okrenut profitu, razvoju, preduzetništvu i slobodnoj privatnoj inicijativi.
"Promena modela, međutim, dovela bi do ugrožavanja mnogih stečenih pozicija, pa i samu bankocentričnost. Eto, zato se bez čvrstog opredeljenja ne može krenuti u takvu reformu", zaključuje Štimac.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država dala 100 miliona evra za tri stadiona, a od studije njihove opravdanosti "ni korova"
24.11.2024.•
2
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra.
Može li privreda Srbije da parira stranoj konkurenciji: Ne, ne može, a ovo su razlozi
24.11.2024.•
2
Privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji.
Tri grada duguju EPS-u 1,5 milijardi dinara za struju
24.11.2024.•
2
EPS je objavila spisak 20 najvećih dužnika, na kome je vidljivo da najviše neplatiša dolazi iz Kragujevca, ali i da je opštinska uprava Smederevske Palanke nagomilala najviše novih obaveza.
Šoškić: Kupovna moć građana ne raste, inflacija i dalje jede rast plata
24.11.2024.•
0
Poslednjih godina u Srbiji inflacija u najvećoj meri pojede rast plata i zapravo ne dolazi do realnog rasta kupovne moći građana.
Blumberg: Evropa pred novom energetskom krizom - smanjene zalihe gasa, a cene znatno porasle
24.11.2024.•
2
Evropa se suočava sa potencijalno novom energetskom krizom, jer se zalihe gasa brzo smanjuju, a smanjenje snabdevanja iz Rusije stavlja tržište pod dodatni pritisak, ocenjuju različite organizacije.
Mask sve bogatiji: Oborio sopstveni rekord, sada ima 347,8 milijardi dolara
24.11.2024.•
2
Neto vrednost imovine američkog bogataša Ilona Maska dostigla je rekordnih 347,8 milijardi dolara u petak.
Krajem decembra druga prodaja rudnika Lece, prodajna cena manja od tržišne
24.11.2024.•
0
Rudnik Lece u stečaju biće 25. novembra oglašen na prodaju, a prodaja je zakazana za 27. decembar ove godine, piše Forbs Srbija.
SAD uvele sankcije Gasprombanci
24.11.2024.•
8
Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.
Ulaže se bez plana i kriterijuma: "Niko ne može da me ubedi da toliko novca za Expo ima smisla"
23.11.2024.•
13
Predlog budžeta za narednu godinu usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega, povezane sa projektom Ekspo i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Asocijaciji turističkih agencija odblokiran račun, nastavlja normalno poslovanje
23.11.2024.•
1
Račun Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta (YUTA) je odblokiran i dalje funkcionisanje nije ugroženo, pa organizacija nastavlja da radi kao i do sada.
MUP apelovao na oprez za Crni petak: Kupujte pametno, izbegnite prevare
23.11.2024.•
0
Crni petak (Black Friday) je prilika za uštede, ali i za prevarante, upozorava MUP i apeluje na građane da budu oprezni, kako bi izbegli rizike prilikom kupovine putem interneta.
Matijević privatizovao kompaniju Energo-Zelena za 5,1 milion evra
23.11.2024.•
11
Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je ugovor o prodaji celokupnog kapitala inđijske firme Energo-Zelena sa Industrijom mesa Matijević, za 5,1 milion evra.
Poskupelo gorivo - ovo su nove cene
22.11.2024.•
10
Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 dinar.
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
5
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
8
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Komentari 5
Nesa
Zemlja čudesa
Razočaran korisnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar