Ko gubi dok banke dobijaju: "Gubimo svi, ali promena bi ugrozila mnoge pozicije"
Banke su kod nas skoro pa jedini izvor finansiranja privrednih tokova, preduzetništva, poslovnih poduhvata i zauzimaju više od 90 odsto ovog tržišta.
Foto: Pixabay
Drugi načini da dođete do neophodnog kapitala, pogotovo ako ste mali ili na početku, skoro pa i ne funkcionišu. Berza je godinama na izdisaju, a penzijski i investicioni fondovi opet su, dobrim delom, produžena ruka bankarskih grupacija, piše Forbes Srbija.
Takva situacija ima svojih prednosti, jer bi banke trebalo da na finansijskom tržištu obezbeđuju stabilnost, smatra Milko Štimac, nekadašnji predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Ipak, kako kaže, one su samo jedan od segmenata finansijskog tržišta i ne bi trebalo da budu jedini.
"Drugi segment, podjednako važan, trebalo bi da bude tržište kapitala, sa mrežom posrednika i investicionih fondova. Taj segment bi trebalo da obezbeđuje dinamiku. Uostalom, nema razvijene ekonomije bez berze i funkcionalnog tržišta kapitala", kaže Štimac.
S druge strane, Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući WM Equity Partners ukazuje da ne postoje instrumenti kojima se može izmeniti činjenica da je naše tržište maleno, plitko i nelikvidno.
U razgovoru sa finansijskim analitičarima, Forbes Srbija je istraživao ima li za ovu situaciju adekvatnog rešenja. Da li se nešto može promeniti na domaćem tržištu novca i pod kojim uslovima? Ko je odgovoran za postojeću situaciju? Ko gubi, a ko dobija zbog sadašnjeg stanja?
"Gubi država, jer bi se, primera radi, finansiranjem poljoprivredne proizvodnje preko berze smanjili inflatorni pritisci na budžet. Gubi privreda, jer bi se projekti koji sada zavise od države mogli finansirati emisijom hartija od vrednosti. Gube preduzetnici, jer su im banke jedina mogućnost da finansiraju svoje aktivnosti. Gube građani, jer bi na tržištu kapitala mogli da aktiviraju male iznose preko aktivne štednje u investicionim fondovima. Gubimo svi", odgovara Štimac.
On kaže da su banke neophodne radi stabilnosti, ali ako se ona prenaglasi onda na duži rok zamire privatna inicijativa.
Teško je utvrditi koliko se gubi zbog izrazito bankocentričnog tržišta, odnosno koliko su "teške" te propuštene investicione prilike, ali je sigurno da se veliki broj projekata nije pojavio na tržištu baš zbog nemogućnosti finansiranja, smatra Nenad Gujaničić, berzanski analitičar iz kuće Momentum sekjuritis.
S druge strane, kaže, banke su lagerovale desetak i više milijardi evra i taj novac nije se prelio na investicione prilike.
"Prelivanje se desilo tek na tržište nekretnina i delimično na novčane investicione fondove što je bio prenos 'iz levog u desni džep' bankarskih ustanova", navodi Gujaničić.
Milan Marinković, kaže da je štetu teško kvantifikovati, ali da istovremeno postoje argumenti da nje i nema.
"Kompanije koje ne mogu da pronađu finansiranje u zemlji, mogu ga potražiti u inostranstvu. Postoje različite platforme za to, od crowd funding platformi koje su razvijene u Estoniji, Poljskoj i Rumuniji, do velikog broja alternativnih investicionih fondova koji posluju iz Luksemburga i Holandije. Ovi izvori su u današnje vreme mnogo dostupniji nego pre samo pet ili šest godina, a imovina kojom raspolažu je daleko veća od potreba", tvrdi Marinković.
Sagovornici Forbes Srbija ističu da je najveća mana tržišta kapitala, kada je reč o nepostojanju alternative banakama, nerazvijena berza.
Marinković smatra da berza u Srbiji nikada nije ni zaživela kao mesto na kojem se investiciona ponuda susreće sa privrednom tražnjom.
Ima li rešenja?
"Dostupnost alternativnih izvora finansiranja od izuzetnog je značaja za dugoročni razvoj privrede. Mladim, startap kompanijama, na primer, potpuno su nedostupni bankarski proizvodi, zbog profila rizika, a što je i slučaj sa mnogim drugim investicijama čiji profil ne odgovara bankarskom šablonu", upozorava Marinković.
On, međutim, dodaje da se ovo ne može promeniti izmenama regulative ili nekakvim merama stimulacije.
"Moraju se pronalaziti alternativni načini da se postigne cilj. Na primer, puna liberalizacija spoljnotrgovinskih i deviznih poslova omogućila bi domaćim kompanijama i investitorima da još lakše izađu van granica Srbije i tamo potraže rešenje za svoje probleme", objašnjava Marinković.
Štimac kaže da kod nas postoji osnovna infrastruktura tržišta kapitala.
"Imamo brokerske kuće, investicione i penzijske fondove. Tržište kapitala funkcionisalo je na zavidnom i obimu. Tu osnovnu infrastrukturu valjalo bi dograditi klirinškom kućom, koja bi, u punom kapacitetu, postala univerzalni kupac i prodavac u svakoj transakciji. To je finansijski zahtevan poduhvat, ali je neophodan, jer bi obezbedilo i trgovanje finansijskim ugovorima na poljoprivredne proizvode", navodi on.
Odgovarajući na pitanje koliko je za ovo presudna politička volja, on odgovara: "Politička volja potrebna je i da se najvrednije kompanije nađu listirane na berzi, jer bi to obezbedilo neophodnu dubinu tržišta".
Sve zajedno, omogućilo bi prelazak iz dogovorne ekonomije na model okrenut profitu, razvoju, preduzetništvu i slobodnoj privatnoj inicijativi.
"Promena modela, međutim, dovela bi do ugrožavanja mnogih stečenih pozicija, pa i samu bankocentričnost. Eto, zato se bez čvrstog opredeljenja ne može krenuti u takvu reformu", zaključuje Štimac.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najbogatija žena u Indoneziji za samo tri dana ostala bez 3,6 milijardi dolara: Šta se desilo?
19.03.2025.•
0
Najbogatija žena u Indoneziji Marina Budiman koja je na čelu najvećeg loklanog operatera centara podataka "DCI Indonezija" izgubila je 3,6 milijardi dolara za samo tri dana.
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs stiže u Srbiju
19.03.2025.•
7
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs (Fix Price) priprema se za ulazak na srpsko tržište i planira da otvori nekoliko prodavnica u Srbiji do kraja 2025.
Srbija tražila dodatno odlaganje sankcija NIS-u
19.03.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da postoji mogućnost dodatnog odlaganja rokova za uvođenje američkih sankcija NIS-u.
"Audi" će otpustiti 7.500 radnika
19.03.2025.•
4
Proizvođač luksuznih automobila "Audi", koji je u vlasništvu grupacije "Folksvagen", do 2029. godine će ukinuti 7.500 radnih mesta u Nemačkoj.
Simens će otpustiti više od 6.000 radnika zbog pada potražnje
19.03.2025.•
1
Nemačka industrijska kompanija Simens saopštila je da namerava da otpusti više od 6.000 zaposlenih širom sveta, uglavnom u svom vodećem odeljenju za digitalizaciju fabrike.
Šest najvećih banaka u Srbiji prošle godine imalo profit od 1,1 milijarde evra - najviše od kamata
18.03.2025.•
3
Šest najvećih banaka Srbiji ostvarilo je 2024. godine neto dobit od 1,1 milijarde evra, što je 30 odsto više nego u 2023. godini.
Dok državu potresaju protesti, ona se zadužila za više od milijardu evra - a planira još
18.03.2025.•
13
Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Hrvatski ministar: JANAF bi mogao da otkupi ruski udeo u NIS-u
17.03.2025.•
11
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ocenio je da bi Jadranski naftovod (Janaf) mogao da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije kojoj, zbog ruskog suvlasništva, prete američke sankcije.
Tramp nema nameru da ublaži carine na čelik i alimunijum
17.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nema nameru da ublaži carinske mere od 25 odsto koje su nametnute američkim trgovinskim partnerima na čelik i aluminijum.
Folksvagen prodao više kobasica nego automobila
16.03.2025.•
2
Karivurst je kultna ulična hrana u Nemačkoj - kobasica sa posebnim kečapom i mnogo karija. Jednako je legendaran karivurst u radničkim kantinama automobilskog giganta Folksvagena.
NBS objavila maksimalne kamatne stope na kredite: Važe do 31. maja
15.03.2025.•
0
Narodna banka Srbije objavila je maksimalne kamatne stope na kredite koje će važiti do 31. maja.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu")
Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu
14.03.2025.•
1
U Srbiji je u januaru ove godine izdato 1.526 građevinskih dozvola, što je 5,5 odsto manje u odnosu na januar 2024. godine.
Gorivo pojeftinilo: Pogledajte kolike su sada cene dizela i benzina
14.03.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova do sledećeg petka, 21. marta.
NBS: Referentna kamatna stopa i dalje 5,75 odsto
13.03.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštila je NBS.
Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
13.03.2025.•
2
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
"Sloga": Sutra neće biti štrajka na Aerodromu "Nikola Tesla", prihvaćeni zahtevi sindikata
13.03.2025.•
4
Sindikat "Sloga" Aerodroma "Nikola Tesla" saopštio je da njegovi članovi sutra neće štrajkovati, kako je bilo najavljeno, pošto je njihov poslodavac prihvatio zahteve tog sindikata o povećanju zarada.
NBS prodala 745 miliona evra za dva meseca: Šta je uzrok veće tražnje za devizama?
13.03.2025.•
4
Za prva dva meseca ove godine Narodna banka Srbije prodala je 745 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu "kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru".
Devizne rezerve NBS manje nego u januaru
13.03.2025.•
6
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara bile su na nivou od 28,79 milijardi evra, što je 225,3 miliona evra manje nego na kraju januara, objavila je NBS.
Međugodišnja inflacija u februaru 4,5 odsto
12.03.2025.•
1
Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru ove godine bila je 4,5 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Povećanje carina SAD na čelik i aluminijum stupilo na snagu, EU uvodi carine na američku robu
12.03.2025.•
3
Evropska komisija saopštila je da će od 1. aprila primeniti proporcionalne carine na niz američkih proizvoda, kao odgovor na američko povećanje carina od 25 odsto na čelik i aluminijum.
Mali: Prijavljivanje za kredite za stanove za mlade od 14. marta
11.03.2025.•
15
Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, će od 14. marta moći da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite ta stanove, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Komentari 5
Nesa
Zemlja čudesa
Razočaran korisnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar