Korak je učinjen u septembru prošle godine, kada je kamata na stambene kredite limitirana na 4,08 odsto, a novo rešenje bi se odnosilo na sve bankarske pozajmice.
Neobično je da u javnosti gotovo i nema glasa protiv ovog antiliberalnog predloga, baš kao što su bili sasvim retki i tihi glasovi protiv ograničavanja kamata na stambene pozajmice.
Razlog nije teško naslutiti: banke u Srbiji ekstraprofitiraju, i svima je jasno da gro njihove retko visoke zarade dolazi od visoko naraslih kamata.
Rekordan profit
Podsetimo se, do pre koju godinu kamate su na svetskom tržištu bile na istorijski najnižem nivou, čak negativne. Ipak, banke su i tada solidno zarađivale zahvaljujući naglo uvećanim nadoknadama i provizijama za brojne i stalno šireće bankarske usluge.
Kada je od kraja 2021. godine počeo rast cene novca na svetskom tržištu, za banke je došao raj: kamate kod novih kredita su počele ubrzano da se uvećavaju, baš kao i kod znatnog dela starijih zaduženja u kojima su kamatne stope promenljive. Poslednjih godina Srbija je, a slično je i u celoj Evropi, pravi bankarski Eldorado.
Pretprošle godine profit svih banaka koje posluju na srpskom tržištu iznosio je rekordnih 742 miliona evra. Nije teško dokučiti zašto: kamate su brzo rasle, aktivne mnogo više nego pasivne.
Tako banke trenutno zajme državi po osam odsto kamate, dok pri kreditiranju građana dostižu i deset odsto. Ulazak u minus košta i po 18, 19 odsto; s druge strane, kamate na štednju građana ne prelaze 4,5 odsto. Razlika je (pre)velika i čini glavninu bankarske dobiti.
Dvostruko više
Već lane profit banaka je dodatno uvećan za skoro 40 odsto, na 1,042 milijarde evra, a za prvih šest meseci ove godine je 36 odsto iznad profita u istom periodu u odnosu na godinu pre toga. Procene su da na kraju godine lako može da dostigne i svih 1,5 milijardi evra, čak dvostruko više od dobiti pre dve godine, koja je u to vreme bila rekordna. I sve to pored ograničenja prinosa na stambene kredite, čiji je godišnji efekat na bankarsku dobit oko 350 miliona evra.
Osim zarade od kredita, banke imaju sasvim solidan prinos od naplate pružanja usluga, čiji broj u vreme digitalizacije raste još brže, a tu je i prodaja obveznica Srbije, na koju država plaća kamatu. Samo 14 odsto državnih obveznica kupili su strani investitori, sve ostalo je u rukama ovdašnjih banaka.
Pre dve godine, banke su pozajmljujući državi inkasirale pristojnih 170 miliona evra zarade, dok je lane prihod od usluga sa 573 miliona evra uvećan na 660 miliona evra. Svakako da u obe ove aktivnosti ima solidne pozitive. Ipak, kamate na kredite su "glavna stvar" - pretprošle godine je prihod banaka od kamata iznosio 1,23 milijarde evra, da bi lane uzleteo na 1,92 milijarde evra.
Monopolska pozicija
Velika dobit je posledica svojevrsne monopolske pozicije banaka u Srbiji, gde su, praktično, monopolisti u pružanju usluge kupoprodaje novca. Kod nas nije razvijena berza kapitala, pa da kompanije i pojedinci višak novca posredno pozajmljuju preduzećima kojima nedostaje kapital.
Nema ni takozvanih mini kreditnih zadruga, a kod nas nema ni izgrađene forme prodaje državnih obveznica građanima, kakva postoji u drugim zemljama. U Srbiji banke su jedini trgovci novcem i takvim položajem se dobrano koriste. Neobično visok profit je umnogome rezultat upravo ovakve privilegovane pozicije.
Banke poslednjih godina ekstrazarađuju širom Evrope, čak i u zemljama gde postoje dodatni finansijski kanali i gde banke nisu baš totalni monopolisti. I te zemlje nisu u prevelikoj dilemi - odlučuju se da ekstraprofit oporezuju, makar bio i bankarski. Stoga iznenađuje da se država Srbija usteže da oštrije oporezuje ovdašnje banke, monopoliste par ekselans.
Podela dobiti na pola
Porez banaka na dobit je 15 odsto i to nije prevelika stopa čak i kada nisu u pitanju monopolisti i ekstrazarada. Čini se da su se sada objedinili svi uslovi da država oštrije oporezuje bankarski ekstraprofit. I, da budemo sasvim jasni, dodatna poreska stopa ne bi trebalo da bude niska.
Čak i kada bi država podigla stopu na 50 odsto dobiti, bankarima bi na kraju tekuće godine još uvek ostalo cirka 750 miliona evra, što je, ne zaboravimo, pre samo dve godine bila rekordna zarada. Tim novcem država bi mogla da pokrije polovinu rebalansom uvećane budžetske potrošnje i smanji zaduživanje.
.jpg "Presečeni kablovi na pruzi Novi Sad - Beograd: Vozovi saobraćaju sporije")
.jpg "I dizel i benzin skuplji za tri dinara")
.jpg "Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto")
Komentari 5
Dušan
Inače ista je situacija i u americi što bi nekom nešto operezovao kada si im to isto omogućio. To je ono što spaja republikance i demkrate
Cubi
Robot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar