Drakulić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je privredni razvoj stavljen u ruke inostranih kompanija koje "besomučno izvlače profite iz Srbije i nezasluženo dobijaju velike subvencije".
"Ovo se prevashodno odnosi na NIS, RTB Bor, izgradnju infrastrukture, industrijske komplekse, izgradnju puteva i dobrim delom na stanogradnju poput 'Beograda na vodi'", rekao je on.
Dodao je da ne čudi što se Srbija nalazi u grupi najsiromašnijih evropskih zemalja zajedno s Moldavijom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, jer od 2000. godine stopa rasta Bruto društvenog proizvoda (BDP) nije prelazila pet odsto.
"To je rezultat pogrešne ekonomske politike", ocenio je predsednik holding kompanije "Point group".
Naglasio je da se privredni rast u Srbiji bazira na velikom zaduživanju, naduvanim cenama infrastrukturnih projekata, kao i nenormalnom skoku cena prehrambenih proizvoda i energenata.
Ocenjujući životni standard stanovnika Srbije i sve veće socijalne razlike, Drakulić je kazao da je životni standard građana u proseku na veoma niskom nivou uz stalno opadanje kupovne moći.
"Imamo najniže plaćene prosvetare, medicinsko osoblje, uslužne radnike... Svake godine gledamo borbu sindikata, poslodavaca i države oko degradirajućeg minimalnog dohotka. S druge strane, nezadrživo raste privilegovan sloj građana Srbije bliskih vlasti od kojih je, normalno, veliki broj rezultat rastuće korupcije i crnog novca iz nelegalnih poslova u Srbiji i regionu", istakao je on.
Na pitanje da li je i koliko realno porastao standard građana u poslednjih desetak godina, Drakulić je kazao da za većinu građana nema boljitka.
"Ali se zato ekonomski rodila privilegovana elita bliska vlasti. Mali je broj onih malih privrednika, finansijskih i IT stručnjaka i drugih koji su osetili dobrobit poslovanja u Srbiji u poslednjih 15 godina", rekao je Drakulić.
Na opasku da je Srbija već godinama zemlja s jednom od najvećih inflacija u Evropi, Drakulić je kazao da se novac nekontrolisano i bez osnova politički razbacuje.
"Inflacija je s jedne strane rezultat ogromne emisije novca u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji za vreme kovida i naknadne ekonomske krize, što znači da je inflacija delom uvezena. S druge strane, i kod nas je nekontrolisano i bez osnova politički razbacivan novac. Takođe, kod nas je to i rezultat nedovoljne konkurencije i mnogih monopola. Ovih dana smo obavešteni o dogovorima vezano za cene proizvoda u velikim trgovačkim lancima. Moj kolega, proizvođač iz mlekarske industrije, kaže da su marže na neke njegove proizvode išle i preko 100 odsto. To je jedan od razloga zbog čega je kod nas hrana skuplja nego u najrazvijenijim zemljama Evrope", rekao je Drakulić i naveo da trgovački lanci, zajedno s bankama, ostvaruju rekordne profite.
U čemu Srbiji "odlično ide"?
Na pitanje koliko je realna nedavna ocena predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nam "odlično ide" kada je u pitanju privredni rast, Drakulić je kazao da je teško i opasno komentarisati izjave predsednika.
"Privredni rast nam 'odlično ide' jer je rezultat velikog zaduživanja i naduvanih cena i infrastrukturnih projekata, kao i visoke inflacije i nenormalnog skoka cena prehrambenih proizvoda i cena energenata. 'Odlično nam ide' i zbog ogromnog priliva crnog kapitala i cirkularne korupcije što je dovelo do nenormalnog skoka i prometa nekretnina u Srbiji", ocenio je on.
Upitan šta Srbiji u ovom trenutku zaista "odlično ide", Drakulić je naveo rasprodaju domaćih resursa i kolonizaciju države.
"S druge strane, uništavanje domaćih i stranih privrednika uz konstantan pad investicija u tom sektoru. 'Odlično nam ide' uništavanje poljoprivrede i energetike uz katastrofalnu energetsku politiku, kao i bogaćenje privilegovanog broja privrednika i dela političke elite bliskih vlasti", naglasio je on.
Upitan da li i pod kojim uslovima prosečna plata 2027. godine može da bude 1.400 evra kako su to obećali premijer Miloš Vučević i ministar finansija Siniša Mali, Drakulić je kazao da je narod sit obećanja oko prosečnih plata i penzija.
"To se može postići samo promenom ekonomske politike i padom apetita političke elite. Ponoviću, moramo da imamo nacionalni program okrenut prema nacionalnim interesima i domaćoj privredi. Moramo hitno da se okrenemo i povratimo svoje resurse kao što su RTB Bor i NIS. Moramo da imamo svoj program energetske samostalnosti i razvoj zelene i obnovljive energije", istakao je on.
Četiri (ključne) greške aktuelne vlasti
Na pitanje koje su najveće greške aktuelne vlasti u ekonomskoj politici zbog kojih trpe privreda i stanovništvo, Drakulić je kazao da ih ima mnogo od kojih su četri ključne.
"Nepostojanje nacionalne politike ubrzanog i prioritetnog razvoja. Postojanje paralelnih centara vlasti gde se suštinski odluke jedino donose u kabinetu Predsednika. Nesposobni, nekredibilni i uglavnom ucenjeni ministri koji sprovode odluke Vučićevog kabineta. Prioritet skupih, partijskih i ličnih interesa nad interesom naroda i institucija", naveo je Drakulić.
Dodao je da je korupcija najveće zlo Srbije, ali, na žalost, ona je, kako je rekao, poluga opstanka vladajuće elite.
Upitan da li i na koji način situacija u obrazovanju utiče na privredni razvoj Srbije, Drakulić je rekao da veliki broj najtalentovanijih mladih ljudi odlazi na doškolovavanje i bespovratni rad u inostranstvo.
"Obrazovanje je ključ razvoja i opstanka jedne zemlje i njene ekonomije. Posebno je zabrinjavajući loš ekonomski status prosvetnih radnika. Ovih dana smo svedoci protesta prosvetnih radnika i to ne samo zbog ekonomskog statusa već i zbog njihove zaštite i sigurnosti", kazao je on.
.jpg "Presečeni kablovi na pruzi Novi Sad - Beograd: Vozovi saobraćaju sporije")
.jpg "I dizel i benzin skuplji za tri dinara")
.jpg "Inflacija u septembru na godišnjem nivou iznosila 4,2 odsto")
Komentari 9
Детелинара
Вучић 2024: Ево обезбедио сам вам јефтин паризер и паштету!
Dr Miggyy
U 2012. godini prosečna penzija je bila 23.924 dinara i porasla je za 12 godina u 2023. godini na 39.320, rastući ukupno za 64%, a prosečna neto plata je bila 41.377 dinara i porasla je u istom periodu do 2023. godine na 86.007 dinara, za 108 posto. Ali i ukupna inflacija je u tom periodu bila ukupno 74%, pa je i kupovna moć neto plata skromno porasla samo za 34 posto, a kupovna moć penzija je čak opala za 10 posto. Ostaće za istoriju da je u tom periodu penzionerima oduzeto osamsto miliona evra za četiri godine Vučićeve , a uz pomoć MMF penzije je unakazio za 20 indeksnik poena. BDP je u tih 12 godina po realnoj vrednosti porastao samo za skromnih 32%, dok je u 3 godine i opadao. U nominalnom iznosu porastao nam je BDP za 130% sa inflacijom. Inflacija je bila u 2012. godini 12,2%, a u 2022. godini čak 15,1%. Inflacija se otrgla kontroli i već u 2021. godini je skočila na 79%. Ispada da je uvećanje plata i penzija ludo radovanje radnika i penzionera i obmana vlasti.
Dejan
- u protekla tri meseca građani Srbije su potrošili skoro 200 miliona evra na kupovinu bofl robe sa kineskog sajta TEMU
- skupo gorivo a saobraćajne gužve nikad veće, masovno se spominje problem klinaca koji su navodno siromašni,a ovamo se svaki dan neko od njih slupa u besnim kolima
- kladionice i kockarnice prepune ljudi koji navodno nemaju hleba da jedu, ali imaju za slot aparate
- masovno rasprostranjena narkomanija, klinci koji navodno grcaju u siromaštvu vuku linije svaki vikend
- kafići prepuni svaki dan, ceo dan, čak i u vreme radnog vremena
- nov telefon Xiaomi 14T pro "planuo" iako mu je cena bila 85.000 dinara
- svadbe i rođendani se prave po luksuznim salama i koštaju desetine hiljada evra, a mnoge sale su već rezervisane preko godinu dana unapred
- kozmetičarke i noktarke bukvalno nemaju slobodnih termina, a navalu kod njih pravi ko, žene koje rade za minimalac?!
Mogu da nastavim do sutra ovako. Ja uopšte ne sporim da mi nismo Švajcarska, ali sporim otkud to da smo toliko jadni i bedni kad je sve što sam gore nabrojao istina i svi mogu svojim očima da vide da je to istina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar