Razvoj industrijskih zona u Srbiji: Kako lokalna privreda podstiče zapošljavanje u manjim gradovima

Iako je Beograd važan ekonomski centar, ključne industrijske zone u Srbiji, ipak se nalaze u manjim gradovima. Pogledajte na koji način one oblikuju domaće tržište rada.
Razvoj industrijskih zona u Srbiji: Kako lokalna privreda podstiče zapošljavanje u manjim gradovima
Foto: Pixabay
Snaga jedne države najbolje se ogleda u razvoju njene industrije. Industrijske zone, ravnomerno raspoređene po celoj zemlji, nosilac su ekonomskog blagostanja, a samim tim i kvaliteta života građana.
 
Ovi važni aspekti najpre se ostvaruju kroz podsticanje otvaranja novih radnih mesta, a samim tim i kroz podršku lokalnoj privredi.
S obzirom na privlačnost domaćim i stranim investitorima, industrijske zone omogućavaju zapošljavanje velikog broja ljudi zahvaljujući otvaranju novih fabrika i kompanija.
 
Za lokalnu zajednicu to znači mogućnost ostajanja u svojim gradovima usled pronalaska adekvatnog posla.
Ulaganje investitora u lokalne industrije znači da i mala i srednja preduzeća dobijaju priliku za širenje poslovanja, a da potražnja za kvalifikovanom radnom snagom konstantno raste i to u velikom broju različitih sektora. 
 
U Srbiji, Beograd se smatra važnim industrijskim i ekonomskim centrom, najviše zbog razvijenosti infrastrukture, veličine tržišta, te broja poslovnih prilika, ali industrija naše zemlje zapravo počiva na decentralizaciji.
 
Drugi, od Beograda značajnije manji gradovi, svaki na svoj način doprinose razvoju tržišta i stvaranju novih mogućnosti za rad i zapošljavanje. Ovo dalje znači da se, dok se prestonica rasterećuje, ostali gradovi Srbije oblikuju u gradove novih prilika.
 
Novi Sad: Spoj tehnologije i industrije koji donosi nove poslove
 
Nova radna mesta u Novom Sadu procvetala su zahvaljujući razvoju IT sektora - ovaj grad sada obezbeđuje posao za veliki broj stručnjaka u ovoj oblasti, počevši od programera i inženjera, pa sve do dizajnera i menadžera projekata. 
 
Ključnu ulogu ovde igra Naučno-tehnološki park koji povezuje tehnološke kompanije sa univerzitetima i istraživačkim centrima, privlačeći različite startape i inovatore usled jednostavnog pristupa resursima i infrastrukturi.
 
Ovakva klima takođe pogoduje otvaranju novih startapova koji dodatno doprinose jačanju tehnološke industrije po kojoj je Novi Sad poznat.
 
Smederevo: Grad čelika i industrijskih prilika
 
Industrija Smedereva jedna je od ključnih u Srbiji, a zasniva se na nadaleko poznatoj železari. Ovaj grad, poznat kao Grad čelika, dugo je radio na razvoju teške industrije koja danas obezbeđuje izuzetne prilike za zapošljavanje. Pa ipak, u poslednje vreme jednako se ulaže i u razvoj drugih industrija.
 
Podaci pokazuju da je železara glavni poslodavac u regionu i da, direktno, zapošljava preko pet hiljada ljudi dok indirektno nudi mogućnost zapošljavanja čak i većeg broja radnika u oblastima logistike, održavanja i transporta. 
 
Ali, mimo poslova u oblasti teške industrije, posao u Smederevu moguće je pronaći i u sektorima prerađivačke industrije, poljoprivrede i energetike, a očekuje se da će se u budućnosti broj ovakvih prilika samo umnožavati.
 
Požarevac: Energetska industrija kao pokretač radnih mesta
 
Industrijska zona u Požarevcu jedna je od najpoznatijih, ali i najvažnijih u Srbiji. Rudarski basen Kolubara i Termoelektrana Kostolac koji se nalaze u neposrednoj blizini, obezbeđuju da energetski sektor posao ponudi rudarima, inženjerima i tehničarima, ali i drugim stručnjacima poput energetskih inženjera, tehničara i radnika u oblasti održavanja.
 
Zanimljivo je da, uprkos prirodi same industrije koja se oslanja na fosilna goriva, postoji veliki broj projekata modernizacije koji nastoje da postave ekološke standarde termoelektrane koji uključuju smanjenje emisija štetnih gasova te prelazak na efikasnija tehnološka rešenja. Ovo znači da će posao u Požarevcu u budućnosti sve lakše moći da pronađu i stručnjaci za zaštitu životne sredine različitih profila. 
 
Kako industrijske zone unapređuju lokalne zajednice?
 
Decentralizacija industrije u Srbiji kroz nicanje novih i jačanje postojećih industrijskih zona u različitim krajevima pozitivno utiče na razvoj lokalnih zajednica na više nivoa.
 
Tu je, pre svega, stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje, te smanjenje stope nezaposlenosti, ne samo na lokalnom, već i na nivou cele zemlje. Različite industrijske zone u Srbiji obezbeđuju direktno zapošljavanje unutar kompanija, ali dodatnu vrednost daju i takozvana indirektna zapošljavanja koja su podstaknuta posledičnim razvojem pratećih usluga koje uključuju transport, ugostiteljstvo, trgovinu i druge. Tako, posao u fabrici u Srbiji može obuhvatati najrazličitije pozicije za koje će moći da konkurišu ljudi različitih profila, zanimanja i nivoa obrazovanja.
 
Da bi industrijske zone nesmetano funkcionisale, neophodno je ulagati i u lokalnu infrastrukturu što podrazumeva izgradnju puteva, unapređenje saobraćaja, kao i komunalnih usluga. Od ovakvih projekata i inicijativa ne profitiraju samo kompanije koje posluju u određenoj industriji, već i lokalno stanovništvo.
 
Industrijska proizvodnja u Srbiji generiše veliki prihod ne samo kroz samo poslovanje, već i kroz obaveze kompanija prema državi koje podrazumevaju plaćanje različitih taksi i poreza. Na ovaj način dolazi do uvećanja lokalnih budžeta koji se kasnije mogu iskoristiti za unapređivanje kvaliteta života u gradovima kojima određene industrijske zone pripadaju.
 
Treba imati u vidu da i same kompanije često daju doprinos razvoju lokalne zajednice u kojoj posluju kroz različite društveno odgovorne projekte koji mogu da uključuju podršku obrazovanju, sportu, kulturi, ali i zdravstvu i očuvanju životne sredine. 
 
Razvijanje industrijskih zona može doneti i druge nematerijalne benefite - budući da privlače mahom strane investitore, lokalna radna snaga dobija priliku da se upozna i dodatno edukuje o novim metodama rada koje dalje obezbeđuju sticanje novih znanja i veština, ali i podsticanje efikasnosti i kvaliteta rada i finalnih proizvoda.
Zaključak: Industrijske zone - put ka boljoj budućnosti za zapošljavanje u Srbiji
 
Nejednak razvoj svih regiona izazov je sa kojim se suočavaju mnoge zemlje, ali ulaganje u decentralizovan sistem industrije koji će iskoristiti ono najbolje od svakog lokaliteta može biti način na koji će se obezbediti jednakost i kontinuitet u napretku.
 
Podrška razvoju industrijskih zona u Srbiji mnogo je više od podsticanja zapošljavanja, iako zapošljavanje jeste najveći benefit ovakvih inicijativa. Jednako važno je i ono što dolazi nakon dobijanja posla i konkurentne zarade, a to su zadovoljstvo i motivisanost zaposlenih usled boljeg i kvalitetnijeg načina života. Ovakav ishod predstavlja dobitnu kombinaciju koja na duže staze pogoduje celoj zemlji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.