Beograđani, šta biste još hteli? Siromašna provincija finansira prestonički metro

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

17.10.2024.

10:59

Ponovo smo se uverili da je Srbija zemlja apsurda u kojoj se dešavaju stvari kakve drugde nisu uobičajene.

Beograđani, šta biste još hteli? Siromašna provincija finansira prestonički metro

Foto: 021.rs

Vlada Srbije je sa Dojče bankom ugovorila kredit od 178,5 miliona evra za firmu Beogradski metro, čime bi trebalo da se intenzivira izgradnja podzemne železnice u Beogradu.

Lepo je i potrebno je da prestonica ubrza interni saobraćaj. Uostalom, u Evropi je malo glavnih gradova bez ovog vida prevoza.

Sve je u Beogradu

Problem je, međutim, u tome što će gradnju metroa u najvećem i daleko najbogatijem gradu Srbije finansirati svi građani republike. A reč je o sistemu čijim će se mogućnostima koristiti Beograđani kojima je neophodan u svakodnevnoj komunikaciji.

Svi ostali bi tek slučajno, kada dođu u glavni grad, mogli da osete čari brze podzemne vožnje vozom. Svuda u svetu metro je lokalna investicija i kao takva dominantno se finansira novcem iz lokalne kase, kako izgradnja, tako i kasnije funkcionisanje. Samo je Srbija izuzetak u kojoj siromašni snose troškove vozikanja bogatih.

Beograd je, inače, daleko najbogatija sredina u zemlji. Tu su sedišta gotovo svih državnih institucija, tu su najveći univerziteti, strane ambasade, bezmalo sve banke i druge finansijske kuće, ne čudi da je uočljivo bogatiji i od Novog Sada, drugog grada po snazi i uticaju u Srbiji.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, zaposleni u Beogradu su zarađivali gotovo 123.000. Nasuprot tome, zaposleni u Baču zarađivali su ispod republičkog nivoa medijalne zarade od 74.000, a u Malom Iđošu tek nešto iznad toga. Situacija nije znatno bolja u Pčinjskom ili Topličkom okrugu. Osim toga, zaposlenost je u prestonici neuporedivo veća.

Beogradski budžet

Tu, međutim, nije kraj velegradskim benefitima. U Beogradu mnoge porodice imaju i dodatne prihode, mimo plata. Sa druge strane, u malim mestima je neuporedivo teže zarađivati van radnog odnosa, mogućnosti su daleko manje. I kada se nađe neki poslić, prihodi su višestruko manji nego što je dodatan prihod u prestonici.

Budžet Beograda je veći od svih ostalih gradskih i opštinskih budžeta u Srbiji. Lane je iznosio 1,56 milijardi evra, sličan iznos gradske kase je i tekuće sezone. To je oko 1.000 evra po stanovniku najvećeg grada u Srbiji. Sa druge strane, budžet, recimo, Subotice je 89 miliona, odnosno 650 evra po stanovniku grada na severu Vojvodine, dok je u Nišu 180 miliona evra, nešto iznad 740 evra po žitelju najveće varoši na jugu zemlje. Lokalne kase su naročito siromašne u manjim opštinama, poput Vranja, gde na lokalu raspolažu sa 29 miliona, odnosno 385 evra po žitelju meraklijske varošice.

Cena je 4,4 milijarde evra

Ipak, ekonomska nadmoć kao da nije dovoljna ni žiteljima prestonice, ni političkoj vlasti države. Pokušavajući da reši gradski saobraćaj, vlast u sedištu države nije iznašla ništa drugo nego da tipično lokalnim troškom optereti sve stanovnike zemlje, makar mu ono van Beograda dođe tek kao neki siromašan rođak.

Naravno, 178,5 miliona kredita Dojče banke je tek početak. Metro je korisna, ali skupa investicija, pogotovo ako se ostvari ono što su naprednjaci, bitno drugačije od ranijih planova, zamislili. Pre svega, prvo bi se gradila trasa od Makiša do Mirijeva, koja bi išla uz Savu i Dunav, bila duga 28 kilometara sa 24 međustanice.

Sa trasom od Zemuna do Ustaničke ulice, koja je decenijama u javnosti promovisana kao prva za izgradnju, ukrštala bi se kod stare železničke stanice, blizu Beograda na vodi. Izgradnju tradicionalne rute je prethodna vlast procenila na 600 miliona, aktuelna na 1,75 milijardi evra, dok je ukupni planirani izdatak na metro 4,4 milijarde evra.

Nikad kročio u Beograd

Kako se decenijama pitanje podzemnog prevoza u glavnom gradu nije htelo rešiti ozbiljnijim opterećenjem bogatih žitelja prestonice, naprednjaci su, svojevrsne li ironije, odlučili da se oslone na mnogo siromašnije žitelje provincije. Dakle, finansiranje je preuzela republička vlada, čime se trošak preko državnog budžeta prebacuje na sve žitelje republike.

Nema veze što deo njih nije, niti će za svog života kročiti nogom u prestoni grad. Svejedno, logika je naprednjaka, ima da na grbači iznesu i takav teret kakav je podzemni prevoz.

Koliko je odluka vlade nakaradna, može da posluži i primer metroa u Lionu, gradu koji po konfiguraciji terena veoma sliči Beogradu. Tamo je postupak izgradnje vodila i finansirala lokalna vlast, iz svojih prihoda. Centralna francuska vlast je sa prihvaćenih pet odsto troškova pomogla izgradnju i to je sve.

Slično je i u funkcionisanju, od oko 450 miliona evra koliko godišnje košta rad ovog metroa, 53 odsto se pokrije prodajom karata, 45 odsto iz kase grada Liona, dok iz državnog budžeta pristiže novac u visini dva odsto ukupnih troškova funkcionisanja ovog metroa.

Predsednik Aleksandar Vučić jeste nedavno bio u poseti Francuskoj i tamo je beskrajno razgledao avione tipa "Rafal", možda je obilazio i nuklearke. Za Lion i upoznavanje rada tamošnjeg metroa nije, niti je hteo da ima vremena.

Teme

Beogradski metro

Komentari 45

Hronološki Najpopularniji

zoki ns

17.10.2024 • 18:11

državna kasa

Odlična analiza, svaka čast autoru teksta. Ovo bi trebalo da se čuje što dalje, u pitanju je ogroman iznos javnog novca

2 5 -3
/

17.10.2024 • 17:56

/

@Paor
ako se danas javite pio fondu za neko razjasnjenje oni vam odgovore da se oni bave samo evidencijom podataka

1 0 +1
Joca

17.10.2024 • 15:51

Ja platim komšiji da sredi fasadu. To je ta logika. o.O

21 32 -11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.