Kako piše
Danas, najprisutniji u Srbiji su svakako Kina, Rusija, ali i SAD, a podaci pokazuju da su ove zemlje istovremeno i najveći donatori srpskih ministarstava, pretežno Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane.
Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Balkan Defence Monitor-a, Srbija je u prethodnoj 2023. godini potpisala četiri međunarodna sporazuma o vojnim donacijama, jedan sa Kinom i tri sa SAD.
Prema ovom istraživanju, Kina je bila najveći donator Ministarstvu odbrane u prošloj godini, Srbija je u martu 2023. godine potpisala sporazum o besplatnoj vojnoj pomoći u vrednosti od 6,7 miliona evra.
SAD su potpisale sporazum o doniranju 155.832 dolara srpskoj vojsci za pokrivanje troškova skladištenja i transporta montažnih objekata. Pored toga, usvojen je i protokol da SAD doniraju Vojsci Srbije vojne šatore u vrednosti od 75.232 dolara, kao i ugovor o donaciji srpskoj vojsci IT opreme u vrednosti od 21.742 dolara.
Iako su podaci o ovim sporazumima transparentni u pogledu da građani mogu da znaju koliko je novca uloženo od strane ovih država, nije poznato da li je bilo koji od ovih sporazuma sproveden, a u slučaju Kine nije ni poznat razlog donacije.
Vojne vežbe su se uglavnom održavale u saradanji sa SAD, ali i sa NATO paktom, koji je dominirao kao partner zemalja Zapadnog Balkana u međunarodnoj vojnoj saradnji.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović, jedan od autora Balkan Defence Monitor-a, objašnjava za Danas da je Rusija u jednom trenutku bila vrlo aktuelna, oko 2013. godine kada je potpisan sporazum o vojnoj saradnji između načelnika dva Generalštaba, ali da je to sve utihnulo sa ratom u Ukrajini.
"Bilo je naravno kupovine ruskih vojnih sistema, transakcije koje su formalno bile donacije, poput MiG-ova, ali koje zapravo nisu bile donacije, zato što smo morali da platimo montiranje tih sistema. Postojale su i vojne vežbe kojima se trudilo da se zaplaši zapad uz pomoć ruskog bauka, ali naravno sa ratom u Ukrajini teško je govoriti o vojnoj saradnji zato što je to utihnulo, ne mogu se više sprovoditi vojne vežbe", ukazuje Vuksanović.
Jedina vojna vežba koja je nedavno sprovedena jeste "Platinasti vuk" sa SAD prošle godine, podseća sagovornik beogradskog lista i navodi da je jedino što je Srbija dobila od Rusa od početka rata jeste antidronovski Repelent sistem.
"Ali i to na jedvite jade, najverovatnije preko treće strane, pretpostavljam Turske. Jedino gde još postoji veza sa Rusima jesu unutrašnji poslovi i obaveštajni aparat, tu potencijalno još postoje struje i figure koje su proruski nastrojene, ali i dalje tu dosta toga zavisi da li su na čelu tih institucija osobe koje imaju određene simpatije prema Rusima. U tom domenu ističu se pitanja, kao što je pritisak na ruske antiratne aktiviste ili neka koordinacija kako da se kontrolišu antivladini protesti, po takvim pitanja. Ruski uticaj je trenutno međusobno oportunistički odnos", kaže Vuksanović.
Kada je u pitanju Kina, navodi da je ona drugačiji igrač koji je prisutan u mnogim domenima, kao i da smo proteklih godina imali novine u odnosu Srbije i ove države, kada je u pitanju nabavka kineskih oružanih sistema, kineskih dronova koji su dobijeni 2020. godine i antivazdušni sistem FK3 dobijen 2022. Godine.
"To su prve transakcije kineske države evropskoj državi ikada. Isto tako imamo prakse koje su postojale u domenu unutrašnjih poslova: kamere za prepoznavanje lica i softvera, zajedničke srpsko-kineske policijske patrole, priča o neformalnim kineskim policijskim stanicama, takođe smo imali i Izraelce koji su snabdevali softverima za prismotru i prisluškivanje. O Kini se možda manje priča, ali ona je čak i dinamičnija od Rusije, zato što je ipak sila u usponu", naglašava Vuksanović.
On ocenjuje da se saradnja sa SAD-om stavlja u drugi plan u odnosu sa saradnjom sa Kinom i Rusijom zbog sećanja građana na 90-te godine i besa koji ljudi osećaju zbog 2008. godine i nezavisnosti Kosova.
"U javnoj svesti populacije SAD i NATO i dalje vide kao neprijatelje, samim tim je bolje da, iako sa njim sarađujete najviše kao dominantnom silom koja je mnogo prisutnija u regionu od Rusije i Kine, vi i dalje to ne cirkulišete u svojoj javnosti da ne biste izgubili neke izborne poene. Rusija i Kina su roba koja se mnogo bolje prodaje u unutrašnjoj javnosti. Do sada su uglavnom uspevali u tom naumu, ali ono gde će da nastupi velika kolizija je zagrejavanje kinesko-američkog hladnog rata. Iako se pozdravila pobeda Donalda Trampa u Beogradu, činjenica je da se radi o osobi koja sigurno neće biti lagana sa Kinom i koja će naročito pritiskati manje partnerske države da unize svoj odnos sa Kinom i da se pridruže američkim antikineskim inicijativama", zaključuje Vuksanović.
Bivši ministar unutašnjih poslova i predsednik Vlade Zoran Živković navodi da su donacije uvek dobre, posebno u državi koja ima velike ekonomske probleme kao što je Srbija.
"Bez obzira što aktuelna vlast govori da smo mi u vremenu velikog ekonomskog napretka i uspeha, to nažalost nije tačno i svaka donacija koja ima za cilj da podigne nivo profesionalnosti neke institucije, u ovom slučaju Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova je dobrodošla. Ako imaju za cilj da se naše institucije stave pod konrolu stranih, da se tu sakriju neke prljave stvari iz međunarodnog kriminala ili loše međunarodne politike odbrane, onda to nije dobro", objašnjava Živković.
Da bismo imali jasnu sliku, bivši ministar ukazuje da moramo da znamo, a smatra da to danas ne znamo i nemamo priliku da proverimo, čemu su usmerene te donacije; da li su date samo da ih ima ili su usmerene ka određenim stvarima.
Ceo tekst Danasa o tome ko je od ove tri zemlje najveći donator možete čitati u tekstu na
OVOM LINKU.
Komentari 7
Dušan Savić
prijatelju što ne reče da je za ovaj broj rafala mogao da se kupi 3 puta više SU 35 . Plus naoružani.
A ne ove skalamerije koje stižu bez oružija.
Da ne računamo obuku naše tehnikle za novu opremu.
Ali ne opet vidim navlačenje za jednu stranu. nama nikada neće biti bolje
Novi Sad
Citalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar