Šoškić: Kupovna moć građana ne raste, inflacija i dalje jede rast plata

Autor: Insajder

Info

24.11.2024.

14:08

Poslednjih godina u Srbiji inflacija u najvećoj meri pojede rast plata i zapravo ne dolazi do realnog rasta kupovne moći građana.

Šoškić: Kupovna moć građana ne raste, inflacija i dalje jede rast plata

Foto: Screenshot (Youtube/Insajder Video)

To je za Insajder rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Navodi i podatak da se zemlja, samo u prethodne četiri godine, zadužila više od 14 milijardi evra. Ocenjuje i da ključni problem Srbije u ovom trenutku nije visina javnog duga, već vrlo problematičan izbor javnih investicija.

Parlament Srbije trebalo bi sutra da razmatra Predlog zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu kojim se planira da penzioneri, zaposleni u javnom sektoru i radnici koji primaju minimalac od sledeće godine imaju veća primanja. Upitan koliko će to biti i realna povećanja ako se uzmu u obzir inflacija i povećani troškovi života, Šoškić je naveo da je situacija relativno jednostavna.

"Ukoliko su plate u prilici da porastu više od onoga što je zvanična inflacija - posebno od onoga što se neposredno koristi u potrošnji stanovnika možda i više i češće nego što su to one cene koje ulaze u indeks potrošačkih cena - onda će do nekog rasta kupovne snage po svoj prilici doći. Međutim, videli smo poslednjih godina da se ta veza između plata i inflacija zapravo najčešće završava tako da inflacija u najvećoj meri pojede nekakav nominalni rast plata, da zapravo do nekakvog realnog rasta kupovne snage ne dolazi i da se tim nizom nekih popularnih najava i mera, navodno radi zaštite životnog standarda, suštinski ne podiže životni standard već se kreiraju nestabilni makroekonomski uslovi kroz dodatni rast inflacije. Jer, podsetimo, rast životnog standarda, pre svega, zavisi od rasta produktivnosti i konkurentnosti nacionalne ekonomije. A to se kod nas, nažalost, ne dešava", naveo je Šoškić.

Među najvećim dobitnicima planiranog budžeta su Ekspo i nacionalni stadion. Šoškić ocenjuje da je to zapravo rasipanje sredstava.

"Posmatrano na osnovu onoga što su javno dostupne činjenice o sličnim projektima u svetu, veoma sumnjam da je ta vrsta projekta uopšte Srbiji potrebna. Mislim da je to jedno rasipanje sredstava i da će se na kraju završiti s nekakvim ogromnim objektima, koji će biti spomenik nečijem neodgovornom ponašanju u trošenju javnih sredstava građana Srbije. Mislim da naša zemlja ima neuporedivo ozbiljnije prioritete za ulaganje nego što su ti koji su izabrani od naših predstavnika vlasti. To je samo jedan u nizu vrlo problematičnih i za državu štetnih opredeljenja koja ne vode revitalizaciji naše zemlje, niti nekakvoj putanji izlaska na zelenu granu - da mi postanemo neka zaista stabilno srednje razvijena zemlja sa tendencijom da hvatamo priključak sa zemljama Centralne i Istočne Evrope", ističe on.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu ne samo da se mogu očekivati nova zaduživanja države, već su ona uveliko u toku.

"Mi smo se za poslednje četiri godine praktično zadužili za preko 14 milijardi evra. To je još jedna stvar koju ne smemo da izgubimo iz vida. Dakle, ne samo da Srbija ima relativno niske stope privrednog rasta, nego se i one kakve jesu - niske i niže od proseka rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi - u poslednjih 10 godina ostvaruju uz jedno ogromno dodatno zaduživanje. Mi smo sa nekog nivoa od 14 - 15 milijardi evra 2012. godine došli sada na preko 38 milijardi evra. To su ogromni, apsolutni prirasti javnog duga i očigledno je da tu postoji neki problem sa načinom na koji se ta sredstva troše, jer istovremeno beležimo ne samo stagnaciju, nego i pad ukupne faktorske produktivnosti rada u našoj zemlji, što jasno govori da mi nismo zapravo na nekoj putanji ozdravljenja nacionalne ekonomije i podizanja njene konkurentnosti", kazao je Šoškić.

Teme

inflacija budžet Srbije

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.