Međutim, među poljoprivrednicima je živo kao retko koje pozne jeseni. Razlog je nagli rast cena ulja na svetskom tržištu i očekivanja seljaka da deo vanrednog profita uljara pripadne njima, što bi dobrodošlo kako-tako da skrpe bilans u jednoj od istorijski najnepovoljnijih godina za srpski agrar i selo.
Nade sa svetskog tržišta
Podsetimo se, godina koja ističe bila je vanredno sušna, sa mnogo nevremena, a ne zna se da li su loše vremenske prilike više naštetile ratarima, povrtarima ili stočarima. Šta god da su posejali, bili su na gubitku, a posebna nevolja je što je reč o drugoj uzastopnoj godini velike suše, odnosno trećoj zaredom lošoj sezoni za seljake.
Utrošili su poslednje rezerve novca, pa se procenjuje da će na proleće morati ozbiljnije da se zaduže kako bi finansirali setvu. Naravno, banke, kada zajme, stavljaju hipoteku na oranice, te poljoprivrednici strahuju da bi još jedna slabija godina za mnoge značila gubitak njiva i pretvaranje u bezemljaše, što će reći golu sirotinju.
Izvesne nade u bolje sutra pojavile su se pre dva-tri meseca kada je na svetskom tržištu počeo rast cena ulja. Ovdašnji seljak je upravo ove sezone zasejao suncokreta više nego ikada ranije, na preko 275.000 hektara, što je uz prosečan rod od 2,67 tona po hektaru iznedrilo ukupno oko 620.000 tona roda.
To je za 50.000 tona manje nego lane, ali i ova količina je dovoljna da uljare sirovinu prerade u blizu 295.000 tona suncokretovog ulja. Potrebe domaćeg tržišta su do 90.000 tona, dok ostatak uljare usmeravaju na strana tržišta.
Manjak devet miliona tona
Suncokret je usev poznat po tome što može da izdrži dugu i ekstremnu sušu, ipak ovogodišnja jara je umanjila rod za najmanje 30 odsto. Cena je bila relativno niska, pa su uljare otkupljivale suncokret plaćajući 40 do 44 dinara po kilogramu, što je odgovaralo svetskoj ceni ulja u vreme otkupa od cirka 650 evra po toni.
Međutim, ova sezona je bila nepovoljna i za ratare širom Starog kontinenta. Rusiju i Ukrajinu je takođe zahvatila teška suša, dok je u Zapadnoj Evropi bilo neuobičajeno hladno i previše kiše. Upravo su ovo tri regije sa najvećim uzgojem suncokreta i proizvodnjom suncokretovog ulja. Dok je lane u svetu ukupno rodilo 56 miliona tona, ove sezone suncokreta je manje za najmanje devet miliona tona.
S druge strane, godišnje potrebe se procenjuju na 47 do 51 milion tona, pa je vidljivo da će ovog useva jedva biti dovoljno. Takođe, u svetu je unazad deset meseci zabeležen rast cena palminog ulja od čak 50 odsto, ponajviše zbog sve oštrijih ekoloških uslova za podizanje novih zasada palmi, čemu prethodi krčenje dugogodišnjih šuma.
Na drugim meridijanima se daleko najviše konzumira palmino ulje, ali je visoki rast cena mnoge tradicionalne potrošače preusmerio na ulja dobijena iz drugih uljarica, pa i suncokreta. To je, svakako, uz loš rod uticalo na to da i cena suncokretovog ulja na globalnom tržištu počne da raste, te je unazad dva i po meseca uvećana za 40 odsto.
Podeliti vanredan profit
Uljare od seljaka otkupljuju sirovinu odmah po žetvi i plaćaju primereno svetskoj ceni ulja u vreme otkupa. Tako je bilo i krajem ovog leta. Otprilike 10 do 15 odsto količine planirane za plasman na inotržištu, uglavnom preko ulja, već je prodato, i to po tadašnjim tržišnim cenama.
Međutim, mnogo više tek treba da se izveze, a nade seljaka su da će upravo od ove buduće trgovine i oni nešto zaraditi. Jer, sve počinje od uzgoja suncokreta, a uljare znaju da im poslovanje itekako zavisi od što boljeg uzgoja što kvalitetnijeg suncokretovog zrna. Kvalitetno i korektno partnerstvo sa paorima je od ključnog značaja za svaku uljaru na kojoj počiva budućnost prerađivača.
Seljaci, naime, očekuju da iz zarade na budućem izvozu i oni nešto profitiraju. Ako će se na svetskom tržištu ulja dobijati za 40 odsto veća cena nego ona koja je uljarama bila osnov za određivanje otkupne cene suncokreta, jasno je da ima prostora da se i seljacima nešto, i to ne malo, doplati za isporučenu robu.
Naravno, uljari i izvoznici će, takođe, i to mnogo više, biti na dobitku. Nagli, neplanirani rast cena ostavlja prostora da svi u proizvodnom lancu dodatno zarade i budu zadovoljni.
Baciti dinar uz Dunav
Pravno posmatrano, uljare nemaju obavezu prema seljacima. Ali, nastala je situacija koja se u poslovnom svetu rešava takozvanim "bacanjem dinara uz Dunav", kako bi ga reka ubrzo svojim tokom donela nazad. Drugim rečima, ukoliko bi uljare deo neočekivanog vanrednog profita, recimo od 12 do 15 dinara po kilogramu predatog suncokreta, preusmerile seljacima, bio bi to potez koji bi paore još čvršće vezao za prerađivače.
Iz takve saradnje uljare bi, a i paori, narednih godina imale značajnu korist i brzo bi zaradile više nego što bi ove godine prebacile uzgajivačima. Tim pre što su paori u situaciji težoj nego ikada decenijama unazad, pa bi im za korektnu setvu dobrodošao svaki dinar.
Sticajem okolnosti, uljare se nalaze u nadmoćnoj situaciji u odnosu na paore. Bliže su tržištu i do novca od prodaje robe dolaze pre seljaka, a poljoprivredniku isplata sledi tek preko prerade, koja se radi u fabrikama ulja.
Pravo je vreme da se uljare pokažu poslovnim lafovima i deo iznenadnog profita preusmere svom dobavljaču. Time bi pomogle upravo kada se seljak našao u izuzetno teškoj situaciji. Takva pomoć se pamti i sigurno bi narednih sezona i same uljare imale mnoge koristi od pomoći dobavljaču u trenutku kada se, usled ekstremnih vremenskih neprilika, našao ugrožen do opstanka.
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar