Kako piše
Nova ekonomija, pored toga što su savezi dobili sredstva kroz redovne programe, značajni iznosi dodeljeni su i kroz kovid program. Međutim, s obzirom na to da sportskih aktivnosti nije bilo u toku perioda pandemije, pitanje je na šta su sredstva utrošena.
"Imajući u vidu da u periodu izolacije, zbog bolesti izazvane korona virusom, nije bilo većih okupljanja, fizičkih aktivnosti i takmičenja, nije jasno u koje svrhe u ovolikom iznosu su ova sredstva potrošena. Kontrolu trošenja sredstava koju dobijaju sportski savezi, Olimpijski i Paraolimpijski komitet suštinski niko ne vrši, već oni samo formalno na propisanim obrascima dostavljaju Ministarstvu sporta finansijske izveštaje, koje Ministarstvo nema kapacitet da iskontroliše, a to očito ne radi ni budžetska inspekcija", naveo je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju.
Takvu sumnju Savet nalazi u činjenici da u četvorogodišnjem periodu, gde je potrošeno blizu dvesta miliona evra, na sportske aktivnosti i infrastrukturne projekte preko Ministarstva sporta, nije bila utvrđena ni jedna zloupotreba tih sredstava, "što samo upućuje na zaključak da nije bilo prave kontrole njihovog trošenja".
Kako su dodali, Ministarstvo sporta nije dostavilo ni jednu analizu svrsishodnosti trošenja navedenih sredstava, odnosno koliko ona doprinose sportskim rezultatima, pojedinačnim i ekipnim, uslovima i kvalitetu života i rada sportista, invalida, dece i mladih, ili u velikoj meri koriste zadovoljenju potreba zaposlenih u sportskim savezima i drugim sportskim institucijama.
Ministarstvo sporta je u periodu od 2019. do 2022. godine dodelilo 6,03 milijarde dinara za novčane nagrade, nacionalna sportska priznanja i stipendije vrhunskim sportistima amaterima. Od tog broja se 1,3 milijarde dinara odnosi na sportske stipendije, na nagrade 1,03 milijarde i na nacionalna priznanja 3,6 milijardi dinara.
Ukupno dodeljena sredstva za redovne programe, međunarodna takmičenja, kampove, posebne programe i programe preduzeća za 2019. godinu iznosila su 2,8 milijardi dinara, za 2020. godinu iznosila su 3,8 milijardi, u 2021. godini 5,8 milijardi i u 2022. godini 3,6 milijardi dinara.
Pored toga što nema prave kontrole trošenja sredstava za razne sportske aktivnosti, izgradnja sportske infrastrukture je takođe veoma upitna, navodi Savet.
Posmatrano po vrsti i mestu izgradnje sportskih objekata, evidentno je da se najveća vrednost od 1,7 milijardi dinara odnosi na izgradnju Nacionalnog trening centra za šest sportova - Multifunkcionalne dvorane na Košutnjaku. Ostalih dvesta miliona dinara uloženo je u lokalne, mahom manje razvijene sredine.
Ministarstvo sporta je navelo u odgovoru Savetu za borbu protiv korupcije i da je za sve objekte vršena javna nabavka u otvorenom postupku.
Savet je naveo da se poslovi koji se odnose na pripremu, izradu i realizaciju projekata u oblasti izgradnje sportskih objekata i infrastrukture od značaja za Srbiju, prenose bez ikakvog pravnog osnova na druga ministarstva sa potpuno različitim nadležnostima. U takve projekte između ostalog spada i izgradnja Nacionalnog stadiona ali i tri gradska stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru.
Ceo tekst možete pročitati
OVDE.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 9
Baja
A
Jakobsfield
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar