On je u intervjuu za Nova.rs rekao da ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o kreditima za mlade nije ozbiljna ni stručna, što znači da njen autor ne uspeva da sagleda i u celini razume problem koji, navodno, teži da reši.
Realizacija te ideje iziskivala bi, kako je Šoškić naveo, znatne budžetske izdatke s realnom mogućnošću da se u praksi svede na još jedno favorizovanje "izabranih" i "politički podobnih" o trošku poreskih obveznika.
"Mnoge zemlje u svetu su realizovale različite, relativno uspešne modele olakšavanja rešavanja stambenih pitanja mladih ljudi u njihovim zemljama i u tom domenu Srbija treba da učini više i to nije sporno. Ključni problem je suviše visoka cena stanova u odnosu na moguće prosečne dohotke stanovnika", rekao je Šoškić.
Dobra svetska iskustva u vezi mogućih rešenja je, prema njegovim rečima, trebalo temeljno i stručno multidisciplinarno analizirati, a ne da neki pravnik, upitne kompetentnosti i bez realnog profesionalnog iskustva u bilo kojoj struci, dobije nekakvu ideju.
Samo, kako je rekao, licitiranje sa učešćem za kredit i menjanje parametara govori da je u pitanju očigledno nezreo predlog, činjenica da novac u budžetu nije vidljivo predviđen za te namene, govori i da je ishitren, a učešće teorijski ne mora ni da postoji.
Problem je, kako je ocenio, u pristupu rešavanju ovog pitanja koji je, očigledno neozbiljan i nedostojan solidne države.
"Ne treba zaboraviti čega smo se sve naslušali i nagledali. U Priboju možda i dalje čekaju da 'mercedesi' počnu da izlaze iz njihove fabrike, stanovnici Borče možda i dalje čekaju kanalizaciju, slušali smo i pompezne najave da Folksvagen samo što nije došao u Srbiju, dobili smo i fabriku vakcina tokom pandemije koja i dalje ne pravi vakcine", rekao je Šoškić.
Na pitanje da li država ima novac za subvencije takvih stanova Šoškić je rekao da se Srbija olako i ubrzano zadužuje.
"U poslednjih 12 godina javni dug smo podigli sa 14,5 na preko 38 milijardi evra uz istovremeno usporavanje privrednog razvoja u odnosu na period od 2000 do 2012. Samo od 2020. do danas, naš javni dug je narastao za dodatnih 14,2 milijardi evra. Investicije koje se sprovode poslednjih godina (stadioni, Ekspo) realno neće biti u stanju da ostvare prirast bruto domaćem proizvodu (BDP)", naveo je Šoškić.
On je rekao da kredit može da ima različite modele otplate, može da neko vreme i nema otplate, ali to ne mora da znači da je zbog toga povoljan.
Pojednostavljeno rečeno, ako su rate kredita u početku niže, to znači, kako je rekao, da će buduće rate biti više, ali i da će se ukupno banci platiti više, a ako su rokovi otplate duži, ukupno se banci plaća više nego kada su rokovi otplate kraći.
Donekle slične planove otplate, u početku niže kreditne rate koje kasnije rastu formirale su, prema njegovim rečima, neke banke u SAD pre dvadesetak godina kada su želele da privuku klijente koji realno nisu bili sposobni da vraćaju kredite.
"To je, jednim značajnim delom, bilo uzrok finansijske krize 2008. godine. Uvek se treba čuvati kredita koji su vrlo povoljni da se u njih uđe. U nekim zapadnim zemljama kreditiranje kupovine automobila u određenom periodu odvijalo se i bez kamate i bez učešća, čak i sa gotovinskom pozajmicom kupcu (cash back) uz prodaju automobila, ali se puno ljudi našlo u problemu prezaduženosti što je stvorilo probleme i njima i onima koji su im odobravali takve kredite", objasnio je Šoškić.
Na pitanje kako će ograničavanje kamata na kredite uticati na žište i ekonomsku situaciju Šoškić je rekao da je olako i nestručno uplitanje u funkcionisanje tržišta, po pravilu, štetno.
"Ako se još tako šta radi zbog jeftinih političkih poena neke političke opcije, to bi trebalo da bude društveno neprihvatljivo. U demokratskim društvima, inicijatore takvih postupanja istinito informisani birači, po pravilu, kažnjavaju na sledećim izborima", naveo je Šoškić.
On je istakao da od međunarodne izložbe Ekspo ne očekuje bilo kakvo dugoročno podizanje ekonomskog razvoja zemlje i bilo kakav rast životnog standarda prosečnog građanina Srbije, ali da će građanin Srbije vraćati taj ogromni novi javni dug.
Naveo je da se novac, koji će biti potrošen za Ekspo mogao iskoristiti za plate učiteljima, nastavnicima, lekarima, profesorima, naučnicima, sudijama, za lečenje u inostranstvu građana koji se ne mogu lečiti u zemlji, subvencije poljoprivrednicima, kanalizacione, toplovodne i gasovodne instalacije, filtere na najvećim zagađivačima, filharmoniju, pozorišta i filmove, muzeje, domove kulture…
Šoškić je rekao da je cena fiksnog kursa dinara smanjivanje konkurentnosti i izvozne sposobnosti privrede. Bez bitnog rasta produktivnosti, to je, kako je rekao, dugoročno neodrživa politika koja vodi u stagnaciju i rast duga zemlje.
Na pitanje da li studenti u protestu, koje on podržava, mogu da pokrenu promene u društvu, Šoškić je rekao da oni treba da budu uporni i da im se pridruže svi članovi društva u pritisku da se ponovno ustanovi poštovanje Ustava i zakona i funkcionisanje institucija.
"Ključni cilj bi trebao biti uspostavljanje Ustavom garantovanog slobodnog informisanja i slobodnog glasanja građana. U takvim uslovima naredni izbori bi mogli da reše društvenu i političku krizu u zemlji i uspostave sistem koji počiva na poštovanju Ustava, zakona i funkcionisanju institucija u interesu građana i društva u celini", rekao je Šoškić.
.jpg "Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih")
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
.jpg "Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene")
Komentari 1
poznato
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar