Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Nema sumnje da se nemačkoj privredi na početku 2025. ne piše dobro. Posebno je teško pogođena automobilska industrija. Tako je najveći nemački proizvođač automobila, Folksvagen, čak rešio da počne sa zatvaranjem svojih fabrika u Nemačkoj – prvi put u istoriji kompanije.
Ipak, neposredno pre praznika postignut je dogovor sa sindikatima. Ovaj kompromis, slavljen kao božićno čudo, predviđa ukidanje preko 35.000 radnih mesta i smanjenje proizvodnje za skoro četvrtinu, ali bez neposrednih otpuštanja ili zatvaranja pogona. To znači da će radnicima biti ponuđena mogućnost prevremenog penzionisanja i otpremnina do 2030. godine. Ipak, proizvodni kapaciteti će biti smanjeni za više od 700.000 vozila godišnje.
No, kriza potresa i druge automobilske koncerne i proizvođače auto-delova i oni se pripremaju za masovna otpuštanja, prenosi DW.
Među analitičarima tržišta postoji više osnovnih tumačenja uzroka ove krize. Štefan Bracel iz Centra za automobilski menadžment (CAM) govori o kombinaciji teškoća, nemačkoj polikrizi.
To uključuje i činjenicu da se nove veštine u transformaciji industrije tek moraju steći: prelazak na elektro-mobilnost, na softverski definisana vozila, na autonomnu vožnju.
Pored toga, kako je izjavio, prisutno je i novo konkurentsko okruženje. I to nisu samo Tesla i Kinezi.
Jedna portparolka Udruženja automobilske industrije (VDA) je u izjavi ukazala na odgovornost politike: "Prestanak subvencionisanja e-vozila u decembru 2023. i nedovoljna infrastruktura za punjenje smanjuju trenutnu prodaju i pogoršavaju situaciju.“
Ferdinand Dudenhofer iz renomiranog Car-Instituta deli slično mišljenje i kritikuje tip političara koji jednom želi električne automobile, a drugi put propagira motore sa unutrašnjim sagorevanjem, čime zbunjuje ljude.
Već godinama je jasno da budućnost individualnog transporta nije u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nije bitno da li se pokreću fosilnim ili sintetičkim gorivima: trend jasno ide ka e-mobilnosti.
Automobilski stručnjak Frank Švope, predavač za automobilski menadžment na Visokoj školi za srednje preduzetništvo, smatra da su pojedini proizvođači napravili ozbiljne greške u menadžmentu. Direktorima su, kako kaže, glave bile u pesku dok su se nadali da će sve proći dobro.
Ali ne ide dobro, zaključuje Štefan Bracel. Nemačka je u međunarodnoj konkurenciji značajno zaostala. Razlozi uključuju visoke troškove rada, visoke troškove zdravstvene zaštite i mnogo dana odmora. Sve dok ste bili bolji i inovativniji od drugih, to je još moglo da funkcioniše.
Mnogo toga je pošlo naopako
Ovaj stručnjak ukazuje na ključne probleme. Kada je reč o klasičnim automobilima, za čiji rad su potrebna fosilna goriva, nemački proizvođači su svetski lideri: ventili i karburatori – u to se Nemci odlično razumeju. Ali šta je sa elektronskim komponentama? Ferdinand Dudenhofer ističe da nemačke fabrike automobila odlično razumeju današnji automobil, ali kod automobila budućnosti glavnu ulogu imaju tehnološke kompanije.
Štefan Bracel se slaže s tim. Za veterane industrije situacija je nezgodna: "Erozija starih paradigmi i znanja zaista je tragična.“
Dirk Doze iz Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) smatra da je u tome srž problema. Iako nemački inženjeri i dalje pripadaju svetskoj eliti, nema dovoljno fleksibilnosti, posebno u menadžmentu, da bi se pridobile nove grupe kupaca, poput tehnološki entuzijastičnih mladih ljudi u Aziji.
Nije samo Kina u pitanju
Budućnost automobilskog transporta je u električnim pogonima, a Kina je u tome daleko ispred Nemačke. IfW ekonomista Doze primećuje: "Kinesko tržište e-vozila je najveće na svetu i ono koje se najdinamičnije razvija. To ukazuje da će Kina dodatno povećati prednost.“
Loša perspektiva za VW, BMW, Mercedes i Porše. Sama veličina kineskog tržišta donosi ogromnu tržišnu moć. Još gore za nemačke proizvođače: Kina nije jedina, kaže Bracel. "Srednjoročno, u Indiji će se pojaviti značajniji igrači – po uzoru na Kinu. U početku će mnogi akteri iz Kine i Koreje odlaziti u Indiju – možda u formi zajedničkih ulaganja.“
Frank Švope vidi neku nadu u razvoju baterija, koji je još u začetku. Za DW je izjavio: "Baterije za elektromobilnost su daleko od savršenstva. Ovde su mogući veliki skokovi. Takođe, krajem decenije očekuje se prelazak na čvrste baterije, što bi moglo promeniti pravila igre.“
Portparolka VDA upozorava na posledice trenutnog trenda: "Ako se nastavi, do 2035. broj zaposlenih u automobilskoj industriji u Nemačkoj biće za 186.000 manji nego 2019. godine. Već je izgubljeno 46.000 radnih mesta od 2019. do 2023, a očekuje se gubitak još oko 140.000 radnih mesta do 2035.“
Zato poziva na brzo delovanje politike: "Potrebno nam je manje birokratije, više trgovinskih sporazuma, konkurentniji poreski sistem i jednostavniji i brži procesi odobravanja.“
Čak i ako politika stvori potrebne uslove i Nemačka ponovo postane konkurentna, oporavak neće biti brz. Bracel upozorava: "Sledeće dve-tri godine biće veliki izazov, jer se mora rešavati mnogo strukturnih problema odjednom.“
Ipak, zaključuje optimistično: "Sada je i politika prepoznala nemačku polikrizu.“
IfW stručnjak Dirk Doze takođe ističe da će pre biti gore nego bolje: "Biće ovo veoma teška godina za nemačku auto-industriju. Ali i godina u kojoj se moraju postaviti temelji za budućnost.“
Automobilski ekspert Ferdinand Dudenhofer sugeriše da Nemačka treba da traži nove prilike na Istoku, ali i sa oprezom posmatra Ameriku: "Zato je važno otići tamo gde se razvija novi talas. To je delimično Kina, a može biti i Amerika. Videćemo da li će pod Donaldom Trampom doći do povratka u 80-e godine s motorima na unutrašnje sagorevanje.“
Zaključna reč pripada profesoru Franku Švopeu, koji vidi barem tračak nade za nemačke proizvođače automobila. Njegov pogled na novu godinu je mešavina skepticizma i nade.
"Verujem da će elektromobilnost u Evropi do 2025, najkasnije 2026. godine značajno dobiti na zamahu“, kaže Švope.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Ko najviše duguje EPS-u od preduzeća i firmi: Objavljen prvi izveštaj u 2025.")
Ko najviše duguje EPS-u od preduzeća i firmi: Objavljen prvi izveštaj u 2025.
12.02.2025.•
2
Najveći dužnici Elektroprivrede Srbije (EPS) nagomilali su od kraja decembra prošle godine do 27. januara 2025. još oko pola milijarde dinara duga.
United media: SBB prodat, N1 i Nova će biti vidljivi, Arena preuzima prenose Sport kluba
12.02.2025.•
82
United media zvanično je jutros saopštila ono što se nagađa mesecima, a to je da je prodat kablovski operater SBB.
NBS: Devizne rezerve smanjene u januaru
11.02.2025.•
1
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju januara bile oko 29,12 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra smanjene su za 276,1 milion evra, saopštila je NBS.
Nove Trampove odluke: Povećao carine na uvoz čelika i aluminijuma, vratio plastične slamčice
11.02.2025.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je sinoć da ukine izuzeća i bescarinske kvote na carine na čelik uvedene 2018. godine, što znači da će carina na uvezeni čelik iznositi najmanje 25 odsto.
Meta počinje da deli hiljade otkaza
11.02.2025.•
3
Kompanija Meta počela je da obaveštava zaposlene u SAD o otkazima, što bi do kraja meseca trebalo da dovede do gašenja hiljada radnih mesta.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene
10.02.2025.•
13
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.
Klimatske promene i niske otkupne cene uništavaju tržište meda: Pčele stradaju, falsifikati cvetaju
09.02.2025.•
2
Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.
Srbija dobila pravilnik za korišćenje "letećih taksija"
09.02.2025.•
55
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) ažurirao je 17. januara Pravilnik o uslovima za obavljanje vazdušnog saobraćaja sa novom regulativom.
Ovo je deset najskupljih modela automobila uvezenih u Srbiju: Najskuplji plaćen 570.000 evra
09.02.2025.•
14
U Srbiju je u 2024. uvezeno 346 putničkih vozila čija je vrednost veća od 100.000 evra.
Veliko interesovanje za gradnju zelenih solarnih elektrana: Vetroparkovi popularni u južnom Banatu
08.02.2025.•
1
Prijavljivanje za drugi krug aukcija za gradnju postrojenja zelene energije je završeno a prema rečima savetnika u ministarstvu energetike, interesovanje je veliko, naročito za solarne elektrane.
U Srbiji dvostruko veći uvoz polovnih automobila nego prodaja novih
08.02.2025.•
24
Prodaja novih vozila u Srbiji u 2024. godini porasla je deset odsto, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika i delova.
Saradnica MAT-a: U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra
07.02.2025.•
4
Primena sankcija protiv Naftne industrije Srbije će početi 27. februara, a odgovor na zvaničan zahtev američkom Ministarstvu za finansije za njihovo odlaganje na 90 dana, još nije stigao.
Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda
07.02.2025.•
12
SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Objavljene nove cene goriva
07.02.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Vlada Srbije donela rešenje o uvećanju budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto
06.02.2025.•
6
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenje kojim se obezbeđuje 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje i studentski standard.
Radnicima Benetona u Nišu najavljeno zatvaranje fabrike
06.02.2025.•
13
Radnici niške fabrike Beneton juče su saznali da će ostati bez posla i da će proizvodnja biti zatvorena do aprila, a o tome da li će dobiti otpremnine ili drugi posao nemaju informacije.
Grade se i plaćaju da bi bili srušeni: Paviljoni za Ekspo će biti uklonjeni nakon izložbe
06.02.2025.•
30
Paviljoni na beogradskom Ekspu 2027. biće srušeni po završetku izložbe, a ko će i šta tamo graditi, ne zna se.
Bojkot smanjio promet trgovinskim lancima za trećinu
05.02.2025.•
36
Poreska uprava objavila je nove informacije iz kojih se vide efekti bojkota pet trgovinskih lanaca.
Gasi se još jedan nekadašnji jugoslovenski gigant - Varteks
05.02.2025.•
8
Nekadašnji gigant regionalne tekstilne industrije Varteks iz hrvatskog Varaždina nakon više od sto godina obustavio je proizvodnju, objavio je stečajni upravnik te kompanije.
Stručnjaci za energetiku: Sankcije NIS-u nelogične, verujemo da će biti odložene
04.02.2025.•
12
Sankcije SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) ekonomski nisu logične, kaznila bi se Srbija, a ne Rusija, što je bio njihov cilj, kažu stručnjaci za energetiku.
Dečji dodatak od januara 4.300 dinara
04.02.2025.•
10
Osnovni iznos dečjeg dodatka koji se isplaćuje roditeljima i starateljima po detetu od 1. januara je 4.299,63 dinara, a za samohrane roditelje i staratelje je za 30 odsto veći i iznosi 5.589,5 dinara.
Komentari 24
saruman
Minken
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar