Naftne sankcije - Srbija između sila
SAD su 10. januara uvele još jedan paket sankcija prema ruskom energetskom sektoru, a sa obrazloženjem da će time drastično redukovati mogućnosti Rusije da finansiraju sukob u Ukrajini.
Foto: 021.rs
Čini se da su ovoga put kaznene mere precizno usmerene na glavni izvor prihoda Rusije, izvoz nafte i naftnih derivata. Ukratko, novim merama SAD bi sankcionisale sve firme iz sveta koje sklope bilo kakav aranžman sa nekim partnerom sa novoobjavljenog spiska ruskih kompanija.
400 kompanija na spisku
Kazne bi se sastojale u zabrani takvim firmama da sarađuju sa američkim srodnim partnerima, ali i sa bankama, osiguravajućim kućama, prevoznicima, lučkim operaterima, produktovodima... Naravno da nijedno veće preduzeće neće sebi dopustiti komoditet da ignoriše najsnažnije tržište i najveću ekonomsku silu.
Međutim, prava opasnost je što se, po pravilu, zemlje kolektivnog Zapada, priključuju američkom sankcionisanju, pa je zapravo reč o kaznama koje primenjuje ceo zapadni blok. Tako se i ovog puta Velika Britanija već prvog dana pridružila SAD, dok je Japan dodatno zabranio izvoz u Rusiju 335 vrsta roba, sve od bitnog značaja za funkcionisanja vitalnih delatnosti.
Na novom spisku je blizu 400 ruskih kompanija, osoba iz energetskog sektora Rusije, brodova, čak 183, iz takozvane "sive" flote kojima je Rusija zaobilazila dosadašnje sankcije. Od posebnog je značanja svrstavanje na spisak naftnih kompanija Surgutnjeft i Gaspromnjeft, od kojih svaka ima veći broj podružnica širom sveta. Naftna industrija Srbije je zapravo podružnica Gaspromnjefta, u čijem je vlasništvu 56,17 odsto akcija NIS-a. Tako se i NIS našao na spisku onih firmi čije bi poslovanje Ameri da izoluju od zapadnih partnera.
Nedosledni Ameri
Proklamovani cilj sankcija je da odlučujuće umanji sposobnost Rusije da finansira rat u Ukrajini. SAD su pošle od činjenice da su, i pored dosadašnjih petnaestak paketa sankcija, izvoz nafte i gasa najveći prihod Rusije i samim tim najviše pune državni budžet. U uobičajenim uslovima, i do 45 odsto ruskog budžeta potiče od izvoza energenata.
U obrazloženju sankcija, Ameri su istakli da se, i pored oštrine dosadašnjih mera, a koje i dalje traju, u prvih deset meseci prošle godine u rusku kasu slilo oko 315 milijardi dolara, od čega je 120 milijardi od izvoza nafte. Ne čudi stoga što su se Ameri "naoštrili" baš na crno zlato.
Smanjivanje doprinosa trgovine naftom ruskom budžetu jeste glavni glavni cilj, ali ni Ameri, mada najmoćniji na svetu, nisu bili sasvim dosledni. Vodili su računa o velikima i snažnima. Tako na spisku sankcionisanih firmi nema kompanije koja dnevno izvozi gotovo milion barela nafte u Kinu, takođe i slične firme kojoj je glavno tržište Indija.
Vidljivo je da SAD imaju u vidu i geopolitički cilj odvajanja niza relativno manjih država, naročito iz srednje Azije, od energetske zavisnosti od Rusije. Među njima se našla i Srbija. NIS je zahvaćen takozvanim sekundarnim sankcijama, odnosno time što će njegov akcionar pod sankcijama (Gaspromnjeft) imati koristi od NIS-a, recimo od dividende, čak i ako srpski naftaš ne sačini niti jedan poslovni ugovor (kupovina sirove nafte, pozajmica, nabavka opreme, zajedničko ulaganje...) sa kompanijom sa spiska. Ameri na NIS gledaju samo kao na podružnicu kažnjene ruske firme, a ni ne pokušavaju da je sagledaju kao kompaniju od krucijalnog značaja za srpsku ekonomiju.
Rekordna inflacija
Osnovno je pitanje koliko je realno nadanje SAD da će žestoke sankcije onemogućiti Rusiju da finansira rat u Ukrajini. Svakako će umanjiti inoprihod i otežati punjenje budžeta. Rusija već trpi posledice skoro trogodišnjeg vojevanja, inflacija je izrazito visoka, procenjuje se na oko 17 odsto godišnje. Stoga je referentna kamatna stopa nacionalne banke neubičajeno visoka, očekuje se da sa 20 uskoro bude uvećana na 23, možda i 25 odsto. Kako je kamata na poslovne kredite iznad referentne kamatne stope, može se samo zamislti koliko je ruska privreda smanjila zaduživanje, time i investicije.
Sa druge strane, nijedna država ne uđe u ratne sukobe bez prethodne višegodišnje pripreme. Svakako je i Rusija odranije posedovala lagere naoružanja, ogromne količine goriva i municije, ipak, posledice takozvane specijalne vojne operacije su itekako prisutne, a sa svakim dodatnim mesecom trajanja biće sve izraženije i vidljivije.
Takav scenario može da bude upravo podsticaj da se ratne operacije intenziviraju i da Rusija brže stavi pod kontrolu planirane površine, pre svega četiri oblasti na jugoistoku dosadašnje Ukrajine koje je već priključila sopstvenoj teritoriji. Ostaje da se vidi hoće li nove sankcije, združene sa odranije nametnutim, voditi smirivanju ili, naprotiv, intenziviranju rata na istoku Starog kontinenta.
Korisno energetsko partnerstvo
Specifičnost situacije Srbije je u tome što je u delu energetskog sektora zasnovanog na nafti i gasu decenijama gradila i razvijala saradnju sa Rusijom, ranije Sovjetskim Savezom. Bilo je to obostrano korisno partnerstvo. Uz rusku pomoć još pre pola veka smo izgradili hidrogiganta kakav je "Đerdap 1", kompanija iz Rusije je kupila Naftnu industriju Srbije i od prezadužene (976 miliona evra u trenutku kupoprodaje, što je palo na teret novog vlasnika) i tehnološki zaostale firme snažnim investicijama od nje napravila uzornu kompaniju, dok je Rafinerija Pančevo u prvom divizionu evropskih prerađivača nafte.
Decenijama gas kupujemo od Rusije po povlašćenoj ceni. Nesporno imamo veliku korist od višegodišnjeg i prilično raznovrsnog poslovnog partnerstva sa ruskim energetski sektorom. I bilo je, ne zaboravimo, bez ijedne primedbe sa srpske strane.
Novonametnute sankcije praktično zabranjuju NIS-u da slobodno na tržištu kupuje naftu, uzima kredite, nabavlja opremu, transportuje robu. Potencijalni partner dolazi u rizik od snažnog američkog, praktično svezapadnog, sankcionisanja. U razgovorima je precizirano da Ameri zahtevaju potpuni izlazak ruskog partnera iz vlasništva, u suprotnom praktično bi bio zaustavljen rad rafinerije Pančevo ili sveden na po obimu posla neisplativu preradu samo nafte sa domaćih izvora, što je 800.000 od oko 4,3 miliona tona koliko poslednjih godina prerađuje pančevački gigant.
Izgradnja solarnih panela
Istovremno Srbija mora da vodi računa i o snabdevanju gasom. Već za tri meseca ističe dosadašnji povoljni aranžman sa Gaspromom po kome gas plaćamo između 300 i 420 evra za 1.000 kubika, otprilke oko 100 evra niže spram tržišne cene. Treba znati da smo razvojem gasifilkacije potrošnju sa nekadašnjih 1,4 povećali na 3,5 milijardi kubika, dok su procene da bi za nekoliko godina trebalo da premašimo i pet milijardi kubika.
Ako su nekada novci izdvajani za uvoz gasa bila relativno mala stavka u trgovini, već odavno nisu, a svake naredne godine biće sve značajnija. Sasvim su male mogućnosti da deo potrebnih količina pribavimo od drugog dobavljača; razvoj događaja sa pokušajem da od prijateljskog Azerbejdžana kupimo oko 15 odsto uvoza jasno pokazuje koliko je nerealno u dogledno vreme i tražiti drugog dobavljača.
Američka pretnja sankcijama Srbiji je direktan pritisak da Srbija u potpunosti prekine energetsko partnerstvo sa Rusijom i okrene se na drugu stranu. Predsednik Vučić je pre neku godinu započeo da širi krug energetskih partnera i zato se odlučio da izgradnju solarnih panela, ukupnog kapaciteta čak 1.000 gigavata, realizuje uz partnerstvo sa SAD. Reč je i o energetskoj tehnologiji budućnosti i ovakva orijentacija znači bitan odmak od dosadašnjeg snažnog oslonca na ruski energetski sektor.
Dve i po godine pauze
Mada je sličnih iskoraka bilo i ranije, recimo prilikom izgradnje prve nuklerke u Jugoslaviji, nesporno da je potez predsednika Vučića naišao na nerazumevanje u Moskvi. Sam predsednik Srbije je nedavno pred razgovor sa predsednikom Rusije otvoreno rekao da se dve i po godine nije čuo sa Vladimirom Putinom, mada je komunikacja prethodno bila česta, a Vučić se godinama hvalisao kako je državnik koji se najčešće susretao sa ruskim predsednikom. Koliko su odnosi i dalje zahlađeni ponajbolje ilustruje neodlazak Vučića na skup BRIKS-a u Kazanju, uprkos javnom pozivu direktno od strane Putina. Upravo započeta energtska preorijentacija je možda najjači uzrok uočljivoj distanci između da državnika, nekada u prisnom odnosu.
Može li NIS, time i država Srbija, da izbegne zapadne sankcije? Tri su varijante, da Rusi dobrovoljno prodaju suvlasništvo pouzadnoj svetskoj naftnoj kompaniji. Nerealno u današnjoj situaciji, pre svega što se ne vidi niti jedan razlog da Gaspromnjeft prodaje firmu sve boljeg poslovanja u koju je mnogo uložio. Iz sličnog razloga teško je verovati da će u Moskvi pristati da akcije prodaju državi Srbiji po nekoj korektnoj ceni na čemu insistira predsednik Vučić. Problem je i što bi se plaćanje, to je uslov iz najnovijih sankcija, obavilo pod kontrolom američke vlade i to tako da bi novac "legao" na blokirani račun.
Pročitaj još
Ameri priželjkuju nacionalizaciju
Preostaje nacionalizacija, dakle da država Srbija proglasi novu vlasničku strukturu usled novih okolnosti. U dokumentaciji koja prati najavu sankcija, Ameri su praktično sugerisali da bi priznali ovakav način preoblikovanja vlasništva. Drugim rečima, prihvatili bi sve samo da Ruse potisnu iz vlasničke strkture u NIS-u. Problem su javnost u Srbiji, deo javnosti u svetu koji se sve više udaljava od Zapada i naginje ka BRIKS-u, ali ponajviše i zavisnost Srbije od Rusije u gasnom segmentu energetike. U kraćem roku teško da se ova zavisnost može i znatnije umanjiti, pogotovo da se otkloni. Ukoliko bi se Srbija odlučila da nacionalizuje NIS teško da može računati na ne male pogodnosti u budućim gasnim aranžmanima sa Moskvom.
Izgleda da rešenja nema, ali nije baš tako. Samo je na drugoj strani. Pre svega, Hrvatska i Evropska unija bi mogle da zatraže izuzeće novog paketa sankcija za transport Jadranskim naftovodom. NIS se uglavnom snabdeva iračkom naftom, pa tako ne dolazi pod udar prethodnih kaznenih mera kojima se evropskim naftovodima zabranjuje transport ruske nafte. Dakle, na Zapadu ima daleko više mogućnosti da se, ako postoji volja, izbegnu sankcije.
Novac nultog značaja
Možda je najdirektnija i najednostavnija varijanta da nova američka administracija ukine ono što je Bajdenova ekipa tako grubo i protivno međunarodnom pravu učinila na samo desetak dana pre okončanja mandata. U dobroj meri da bi otežala rad novoj administraciji na čelu sa Donaldom Trampom koji posle četvorogodišnje pauze ponovo dolazi na čelo najjače države na svetu. Dakle, novi-stari predsednik može da ukine odluke prethodnika, mada ni to nije baš sasvim jednostavno. Name, ukoliko se odluka odnosi na zaštitu prirode, za ukidanje je potreban i pozitivan stav američkog Kongresa. Jeste da republikanci imaju neveliku većinu, pitanje je međutim kontroliše li Tramp baš svakog poslanika sopstvene partije.
U svakom slučaju biće uzbudljivo, možda i dramatično, narednih dana. Najava sankcija razumljivo unosi strah i zebnju među stanovništvom Srbije. Ima i nade za manje neugodan rasplet događaja nastalih prvenstveno kao posledice težnje SAD da Srbiju izvuku iz, inače veoma korisnog, energetskog aranžmana s Rusijom i vežu za zapadne dobavljače nafte i gasa i zapadne ulagače u rafinerijske kapacitete.
Novac koji u vidu dividende otiče ka Gaspromnjeftu je, poslovno mereno, toliko minoran da ima nulti značaj kada je reč o finansiraju sukoba u Ukrajini. Za građane Srbije slučaj je indikativan, teško je razumeti zašto je mala i od rata prilično distancirana država potpala pod tako opaku pretnju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
0
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
2
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
3
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Komentari 4
predrag
Dokle?
Dokle ovaj jadnik i vazal Vučić misli da nas zamajava i blefira sa ovakvim pokušajima ucena od nekog ko je slabiji od Kine, Rusije i BRICS-a.
Jednostavno ovu priču o ucenama Srbiji više neću da slušam, Vučić da se skloni i Srbija da se učlani u BRICS.
Dogodine u Botošu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar