Stambeni kredit od 100.000 evra: Banke ćute, ministarstvo obračunava, a mladi u blokadi
Skupština Srbije trebalo bi u februaru da usvoji Zakon o kreditiranju stanova za mlade dok se komercijalne banake o tome vidljivo ne oglašavaju kao ni roditelji potencijalnih budućih vlasnika stanova.
Foto: 021.rs
Banke, uključujući i njihovo poslovno udruženje, upadljivo ćute o najavljenom programu kreditiranja stanova za mlade, piše Demostat i analizira takve programe u zemljama u okruženju.
Iako bi im uključivanje u projekat, ako ništa drugo donelo bar sigurne klijente u narednih 30 do 40 godina, koliko je rečeno da će iznositi period otplate stambenog zajma, svi čekaju
Konačan tekst Ministartstva finansija, odnosno predlog zakona o programu kreditiranja za mlade trebalo bi narednog meseca da izglasa Narodna skupština dok je za sada upadljivo ćutanje komercijalnih banaka ali i roditelja potencijalnih vlasnika stanova.
Prema do sada poznatim detaljima, pravo na kreditiranje za kupovinu stana imaće svi građani u uzrastu od 20 do 35 godina života, uključujući i one bez sopstvenih prihoda, koji studiraju ili su nezaposleni.
Pri tom, ograničenje će se odnositi na cenu stana, za Beograd, na primer ona može biti 2.200 evra po kvadratu, pominje se i 2.600 koliko su trenuitno na tržištu vrednovane nekretnine u Bloku 45 na Novom Beogradu, ali će u svakom slučaju biti data “tablica cena” za svaku sredinu ponaosob.
Višegodišnja kamata na jedan posto
Učešće, koje kod većine banaka sada iznosi 10 ili 20 odsto vrednosti nekretnine, što je za mlade visoka cifra, biće svedeno na jedan odsto, koliko će uglavnom iznositi i prateći troškovi bankarske obrade.
tako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prethodno istakao da je tu ideju plasirao "zbog istorije", jer želi da "bude zapamćen kao rodonačelnik" tog programa, objasnio je da u budžetu za te subvencije ima obezbeđenih 400 miliona evra od čega je 130 miliona direktan poklon države.
"To nije socijalna mera već mera za budućnost Srbije u ekonomskom, demografskom i svakom razvojnim smislu", rekao je i dodao da projekat sa takvim pogodnostima nema niko u svetu.
Vučić je, takođe, naglasio da će "moći da se kupe uknjiženi objekti u starogradnji ili novogradnji, kuća, stan, deo stambene zgrade, garaže, garažno mesto ukoliko je zajedno sa stanom, kao i zemljište za izgradnju objekta".
Stručnjaci su oprezni
Projekat koji bi trebalo da počne najkasnije od početka marta, predviđa da za kredit od 100.000 evra, što je maksimalna vrednost, u prvoj godini otplate rata iznosi 124 evra dok bi isto toliko kao poklon dodavala država. Narednih šest godina rata bi iznosila 234, a posle toga 453 evra.
Država bi, takođe, bila garant otplate u prvoj deceniji.
Rate su, međutim, izračunate prema trenutno određenoj kamatnoj stopi koja će u prvoj godini iznositi 3,5 odsto od čega će država davati 2,5 odsto.
Od druge do kraja šeste godine iznosiće 6,5 odsto, a potom do kraja otplate kamata će zavisiti od vrednosti euribora koji sada iznosi između 4,6 odsto i 4,8 odsto plus margina banke koja će verovatno biti svedena na dva odsto umesto sadašnjih prosečno tri odsto.
Prema programu, u kreditiranju će učestvovati jedina državna banka, Poštanska štedionica, ali se očekuje uključivanje i drugih poslovnih banaka.
Stručnjaci različito ocenjuju ovaj projekat, ali su svakako oprezni bar dok se ne definišu svi detalji.
Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za Demostat da je reč o ambicioznom projektu kakav su sprovodile, u različitim formatima i neke druge razvijene države.
"Iako krajnja tehnika još nije objavljena, vidljivo je da će značajan deo troškova preuzeti budžet Srbije i da će se država u dobroj meri pojaviti kao participant i garant, pa s toga ne treba isključiti i uključivanje poslovnih banaka. Tu je izvesno pitanje obezbeđenja, banke će sigurno tražiti stavljanje hipoteke na kreditirane nekretnine, kao i dodatne garancije od roditelja, posebno kada su u pitanju studenti", kazao je on.
On ističe da je zvesno da će do zaposlenja mladih njihove obaveze finansirati roditelji, koji će otplate uporediti sa kirijom i izvesti računicu.
"Kolateral će zavisiti i od toga da li stanove koji su u ponudi projektno finansiraju zajedno banke i državani", kaže Živanović.
On dodaje da će banke takođe očekivati i realnu cenu za svoj plasman.
"Deo beneficiranih kamatnih stopa će se svakako namiriti iz budžeta. Ali, zbog skromnih otplatnih kapaciteta mladih ljudi koji su na početku karijere, posle perioda u kome država garantuje za redovnost otplate, banke će izvesno tražiti da za ostatak postoje jemci koje treba potražiti među najbližim srodnicima, do konačnog zaposlenja kada će biti u prilici da stave zalogu odnosno administrativnu zabranu na svoja primanja", ističe profesor Živanović i dodaje da mi imamo samo jednu državnu banku ali da i ona funkcionoše po tržišnim principima, pa u tom segmentu prostora za poklone, ni tu nema, već da on postoji samo u budžetu države.
On navodi i da ozbiljnost projektu daje Narodna banka Srbije jer će, kako tvrdi, poslovnim bankama omogućiti manja izdvajanja po osnovu kapitalnih zahteva i rezervisanja na ove vidove plasmana, pa nema razloga da to one ne iskoriste imajući u vidu navedenu budžetsku podršku i realan kolateral.
Prednosti, rizici i rejting
"Jedinu opasnost vidim u strahu banaka od reputacionog rizika, odnosno da ukoliko dođe do značajnijeg obima prekidanja redovne otplate kredita od strane mladih ljudi koji se nisu zaposlili, a njihovi jemci počnu da odbijaju da to i dalje čine, bankama neće biti lagodno da krenu u masovna izvršenja i prinudne naplate. Međutim, i to se može prevazići, opreznijom kreditnom politikom banaka i procenom boniteta taržioca kredita - bolji studenti, realnije zaposlenje, kvalitetniji jemci. Na drugoj strani i ta nekretnina će vredeti za korisnike i njihove jemce pa je se neće tako lako odricati, posebno kada isplate deo", naglašava Živanović.
On, međutim, ukazuje i na opasnost kod ovakvih plasmana koja može da se javi ako se omogući grejs period ili bilo koji vid progresivne rate, na početku niže a kasnije više.
Naime, u metodologiji obračuna, banke prvo naplaćuju kamatu, što znači da otplata glavnice početi kasnije. A ona je osnovica za obračun kamate, ma kolika da je, pa kredit na kraju može da ispadne poprilično skup. Zato preporučuje da se sa projektom krene oprezno uz odgovorno uvažavanje svake sugestije poslovnih banaka.
Većina ekonomista ipak je uzdržana i tvrdi da je najava kredita za mlade data ishitreno, da se u različitim izjavama zvaničnika menjaju uslovi i veruju da je to pokušaj vlasti da primiri studentske demonstracije.
Jedno od pitanja otvara i statistika, koja kaže da u Srbiji, u starosnoj dobi od 20 do 35 godina, živi nešto više od 1,1 milion građana od kojih ogromna većina ne poseduje nekretnine. Subvencije bi mogle da pokriju kupovinu tek 5.500 nekretnina, pa je nepoznato kako će se odrediti korisnici ukoliko potražnja bude veća.
Neizvesnost unosi i to što su krediti indeksirani u evrima čiji odnos prema dinaru ne može da se predvidi za ceo period otplate od 20, 30 ili 40 godina.
Dodatna briga korisnika bila bi vrednost euribora (cena po kojoj se banke međusobno zadužuju) koji će biti sastavni deo kamate posle sedme godine. On je do kraja ove godine bio u padu ali je nenadano počeo da blago raste.
Detaljno proučiti, oprezno postupiti
Prema sadašnjim uslovima, za stambeni kredit od 100.000 evra u Srbiji bi moralo prvo da se dobro prouče uslovi kod svih banaka. Kod najpovoljnije ponude, učešće je 20.000 evra plus troškovi obrade, promenljiva efektivna kamata iznosi 4,27 odsto, a na kraju perioda od 20 godina klijent će otplatiti ukupno 162.539 evra.
Najnepovoljnija ponuda zahteva učešće od 25.000 evra plus troškovi, promenljiva efektivna kamata je trenutno 7,36 odsto, a ukupno će se na kraju otplatiti više nego duplo, 201.093 evra.
U Srbiji jedna od banaka koja ima svoje poslovne delove i u Sloveniji i Hrvatskoj, ima i program za mlade koji ističe do kraja marta ove godine.
Prema uslovima, banka kreditira 80 odsto kupoprodajne cene nekretnina što znači da klijent mora da sam pokrije 20 odsto vrednosti. Rata kada je fiksna iznosi 658,38 a na kraju banci se otplati 158.012 evra, dok kod varijabilne kamate rata sada iznosi 664,57 a na kraju perioda od 20 godina plati se ukupno 159.496 evra.
Prosečna cena kvadrata u Srbiji je 2.640 evra a uporediva prosečna zarada 856 evra.
U zemljama okruženja, najeftinije se za kupovinu stana zadužuju Slovenci. Istina je da imaju najveće cene kvadrata, u proseku preko 4.000 evra u Ljubljani, ali i najveće plate, više od 1.500 evra.
Prema podacima sa sajta banke koja posluje i na tržištu Srbije i Hrvatske, za skroman stan vredan 100.000 evra sa fiksnom ratom od 570 evra (efektivna kamata 3,52 odsto) slovenački klijent će otplatiti na kraju 20-ogodišnjeg perioda 138.620 evra.
Ako je kamata promenljiva, prema sadašnjim vrednostima euribora iznosi efektivno 4,38 odsto, rata je 613 a konačan iznos 149.096 evra.
Nešto malo skuplji su krediti u hrvatskim bankama, gde efektivna fiksna kamata dostiže 4,16 odsto, a rata 610 evra pa se na kraju banci otplati 146.450 evra. Inače, kvadrat prosečnog stana u Zagrebu košta 3.310 evra dok je prosečna zarada 1.315 evra.
Najskuplji dolazak do stana je u Crnoj Gori. Prosečna efektivna kamata iznosi 8,78 odsto, rata je za isti kredit na 20 godina 856 a na kraju se otplati ukupno 205.390 evra. Pri tom, cena nekretnina u proseku se kreće oko 2.000 evra za kvadrat dok je prosečna zarada u maju prošle godine (što je uporediv podatak) oko 840 evra.
.jpg "Brnabić: Vučić godinama radi 24 časa sedam dana nedeljno, neverovatno kako je opstao")
.jpg "Studenti najavili protest na rođendan Novog Sada: \"Nema nazad. Sve će da stane\"")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Beogradska berza privremeno obustavila trgovanje akcijama NIS-a
14.01.2025.•
1
Beogradska berza donela je danas odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu.
Sutra počinje isplata uvećanih plata u javnom sektoru, prvo zdravstvenim radnicima
14.01.2025.•
3
U Srbiji sutra počinje isplata prvih uvećanih plata u javnom sektoru koje će biti isplaćene najpre zdravstvenim radnicima, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.
Lavrov: NIS nikako ne može biti nacionalizovan
14.01.2025.•
55
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da NIS ni u kom slučaju ne može biti predmet nacionalizacije.
Vučić sa Bocan-Harčenkom o sankcijama NIS-u: Zatražio sam od ruskih prijatelja da počnu konsultacije
14.01.2025.•
3
Aleksandar Vučić rekao je da je tokom sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom zatražio od "ruskih prijatelja" da otpočnu konsultacije o funkcionisanju NIS-a.
Španija uvodi porez od 100 odsto na nekretnine stanovnicima zemalja van EU
14.01.2025.•
8
Španska vlada najavila je planove za uvođenje poreza do 100 odsto na nekretnine koje kupuju stanovnici zemalja koje nisu u EU, poput Velike Britanije i SAD.
Koliko bi Srbiju mogao da košta otkup NIS-a i ima li te pare?
14.01.2025.•
46
Sankcije koje su SAD uvele NIS-u zbog ruskog vlasništva mogle bi da znače da će Srbija morati da otkupi udeo Gasproma i Gaspromnjefta od 56,15 odsto akcija.
Narodna banka Srbije: Neto devizne rezerve dostigle 24,6 milijardi evra
13.01.2025.•
3
Narodna banka Srbije je saopštila da su bruto devizne rezerve na kraju 2024. godine dostigle rekordni nivo u iznosu 29,2 milijarde evra, a u odnosu na novembar povećane su za 589,9 miliona evra.
Petković "Ne damo Jadar": Sprečićemo izgradnju gasovoda za planirani rudnik litijuma
13.01.2025.•
6
Aktivista udruženja "Ne damo Jadar" Nebojša Petković poručio je da meštani Gornjih Nedeljica kod Loznice neće dozvoliti gradnju gasovoda za potrebe planiranog rudnika litijuma u tom kraju.
Naftne sankcije - Srbija između sila
13.01.2025.•
4
SAD su 10. januara uvele još jedan paket sankcija prema ruskom energetskom sektoru, a sa obrazloženjem da će time drastično redukovati mogućnosti Rusije da finansiraju sukob u Ukrajini.
Vuletić o sankcijama NIS-u: Nema ništa od toga, to je pričam ti priču
13.01.2025.•
19
Nema ništa od toga, te sankcije su pričam ti priču, izjavio je FoNetu stručnjak za energetiku i predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić.
Vlast voli da se hvali ekonomskim rastom Srbije: Da li to osećaju građani?
12.01.2025.•
30
Srbija je u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, pokazalo je istraživanje Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Prevoznici: Moguća blokada granica EU, tražimo izuzeće iz uredbe o ograničenju boravka
12.01.2025.•
10
Predstavnici prevozničkih firmi van šengenskog područja nedavno su dobili negativan odgovor Brisela na svoj zahtev.
Sijarto: Sankcije NIS-u mogu dovesti do nestašica i poskupljenja na evropskom tržištu
12.01.2025.•
4
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je da bi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) mogle da dovedu do nestašice i poskupljenja nafte na evropskom tržištu.
Stanovnici Belgije među najbogatijim u Evropi
12.01.2025.•
4
Stanovnici Belgije su među najbogatijima u Evropi i znatno su bogatiji od proseka u evrozoni, saopštila je Nacionalna banka Belgije (NBB).
Vučić: Ipak neće biti obustave gasa iz Azerbejdžana, sad me obavestila naša braća
12.01.2025.•
60
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je iz Bakua obavešten da neće biti obustave gasa za Srbiju.
SAD uvele sankcije NIS-u, a uspostavljaju strateški dijalog sa Srbijom: Evo šta to konkretno znači
12.01.2025.•
33
Poslednjih godinu dana u Srbiji turbulencije na unutrašnjem planu direktno su proporcionalne diplomatskim uspesima na spoljnjem.
Đedović Handanović o sankcijama NIS-u: Nikakvih kanistera neće biti, bitno da pričaju Vučić i Putin
12.01.2025.•
7
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za RTS da građani i privreda Srbije nemaju nikakvih razloga za briguzbog uvođenja sankcija NIS-u.
O'Brajen o sankcijama NIS-u: Da se rusko prisustvo ukloni i uspostavi zdraviji vlasnički odnos
12.01.2025.•
23
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen je izjavio da neće biti poremećaja u snabdevanju naftom Srbije iako su SAD uvele sankcije NIS-u.
Akcija "Najbolja cena" najavljena kao način da se uspori inflacija - da li je uspela?
12.01.2025.•
15
Tokom jeseni prošle godine, pod pritiskom javnosti ili željom da se pokaže kako država brine o građanima ili oba, Vlada Srbije je pokrenula akciju "Najbolja cena".
Subvencije za kupovinu e-vozila i u ovoj godini: Na 5.000 evra mogu da računaju i kupci "pande"
12.01.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će Ministarstvo i u 2025. godini nastaviti da subvencioniše kupovinu električnih vozila.
Komentari 8
prodaja stanova
Zanimljivo i to da ima objekata koji zvrje prazni,a u državnom vlasništvu(čitajte mom i svačijem), a hoće tamo neki da sruše i prave zgrade,pa onda da prodaju na ovakav način stanove.
I zanimljivo kako misle na mlade,a malo renoviraju,okreče,zaposle kuvare(menza u domu)…i tako se reši mnogo kirija i zbog istih mogućnost studiranja.
Dejan
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar