Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Foto: 021.rs
Država bi u tom slučaju bila vlasnik oko 86 odsto akcija, dok bi preostalih 14 odsto ostalo građanima i pravnim licima koji su stekli akcije u postupku trgovanja na berzi.
Broker Branislav Jorgić kaže za Danas da nam iskustvo upravljanja NIS-om pre 2008. godine, odnosno pre nego što je prodat Rusima i kada je država bila 100 odsto vlasnik, pokazuje da se kompanijom loše upravljalo i tehnološki i finansijski. Podseća i da je kompanija u trenutku preuzimanja imala više od 100 miliona dolara gubitka.
I broker Nenad Gujaničić istog je mišljenja. On je nedavno za Danas rekao da bi NIS u rukama domaćih političara na duže staze vodio totalnom urušavanju kompanije koja je postala ozbiljna i moderna firma pod 15 godina uprave Gasprom Njefta.
Gujaničić je nedavno i za agenciju Beta rekao da je NIS ostao u većinskom državnom vlasništvu, ne bi u njemu ostao "kamen na kamenu". I on navodi da je nezavisna revizija, nakon privatizacije, utvrdila da je NIS poslovao sa gubitkom, ali ističe da se radi o cifri od osam milijardi dinara.
Zbog sumnje da bi država umela da vodi ovu kompaniju, Jorgić smatra da bi to trebalo da bude privremeno rešenje.
"Prema mom mišljenju, da država ostane vlasnik u dužem vremenskom periodu trebalo bi da bude privremeno rešenje. Bolje bi bilo ukoliko bi država preuzela te akcije kao 'baj pas' operaciju, to znači da preuzme, pa ih onda dalje proda", smatra Jorgić.
U tom slučaju, navodi, moguće su dve varijante. Jedna varijanta je da država ceo ili deo tog paketa proda putem tendera nekom strateškom investitoru u tom biznisu, a to je obično strana kompanija. Druga varijanta, dodaje Jorgić, jeste da država ponudi te akcije na prodaju preko Beogradske berze građanima, investicionim fondovima, osiguravajućim društvima, bankama, drugim rečima domaćim fizičkim i pravnim licima.
"Uvek govorimo o nekom strateškom partneru, uglavnom iz inostranstva, a u suštini strateški partner bi mogli da budu i građani", poručio je Jorgić.
Ističe da bi se u tom slučaju pojačala kontrola poslovanja nad samom kompanijom.
"Međutim, ima tu jedan mali problem. Ukoliko bi se odjednom ponudila cela količina akcija, ne znam ni da li bi država uspela da proda i da li bi uspela da dobije korektnu cenu za te akcije. Iskustvo u takvim situacijama u drugim državama je da država prodaje deo po deo vlasništva. Recimo da izvrši sukcesivno prodaju po pet odsto godišnje", objasnio je Jorgić.
Dodaje da bi se procenat prodaje akcija utvrđivao od mogućnosti domaćeg finansijskog tržišta koje bi moglo to da "proguta".
Jorgić ističe da bi prodaja akcija NIS-a u tom slučaju oživela uspavanu Beogradsku berzu.
Međutim, ukazuje on, postigao bi se još jedan efekat, a to je da građani koji poseduju određenu količinu novca umesto da investiraju u akcije stranih kompanija u inostrastvu, što danas čine, ili u nekretnine ili u kupovinu polovnih automobila ili u skupa putovanja, ulože u berzu.
Na taj način bi se, objašnjava Jorgić, povećala i mogućnost štednje.
"Mi sada imamo dilemu, ako građanin ima 5.000 evra ušteđevine, šta može s tim da uradi. Ne može da kupi stan, može da kupi polovni automobil, ili da ode na neki godišnji odmor, što je finansijski loše i za njega i za društvo kao celinu. Ulaganjem u akcije na berzi povećala bi se mogućnost štednje", rekao je broker.
Ceo tekst Danasa o NIS-u čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali: Prijavljivanje za kredite za stanove za mlade od 14. marta
11.03.2025.•
2
Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, će od 14. marta moći da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite ta stanove, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Trgovinski rat SAD i Kanade: Struja iz Ontarija skuplja za Amerikance, preti se i isključenjem
11.03.2025.•
1
Premijer kanadske provincije Ontario objavio je da se od sada naplaćuje 25 odsto više za struju za 1,5 miliona Amerikanaca, kao odgovor na trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trampa.
Javni dug raste dok prognoze za rast privrede padaju
11.03.2025.•
2
Uprava za javni dug je povećala obim emisije obveznica preko kojih smo se zadužili u januaru, pa je taj dug narastao za dodatnih 60 milijardi dinara.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
10.03.2025.•
56
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
"Ograničavanje cene brašna 'guši' mlinare"
10.03.2025.•
4
Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.
Nemačka pošta ukida 8.000 radnih mesta
09.03.2025.•
1
Nemačka pošta, Deutsche Post saopštila je da namerava da ukine 8.000 radnih mesta u Nemačkoj kako bi smanjila troškove.
Nezaposlenost u SAD raste
09.03.2025.•
3
U Americi je u februaru otvoreno novih 150.000 radnih mesta ali je nezaposlenost i pored toga porasla na 4,1 odsto.
Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za zelenu tranziciju
08.03.2025.•
14
Svetska banka odobrila je Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za podršku nastavku reformi koje Srbija sprovodi u cilju ostvarenja zelene tranzicije.
.jpg "Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko")
Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko
07.03.2025.•
4
Benzin i dizel će u Srbiji, danas od 15 časova do sledećeg petka, 14. marta u isto vreme, pojeftinti za po tri dinara po litru.
Zatvoriš račun u banci, a on vaskrsne: Zašto se to dešava?
07.03.2025.•
6
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren.
Ekonomista: Država sve bliže bankrotu, a ne "skoku u budućnost"
06.03.2025.•
39
Ekonomista prof. dr Slobodan Komazec izjavio je da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Tramp pauzirao uvođenje carina na robu koju koristi automobilska industrija SAD
06.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp privremeno je materijale iz Meksika i Kanade koje koristi automobilska industrija SAD izuzeo od povećana carina od 25 odsto na uvoz robe iz tih zemalja.
Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?
05.03.2025.•
11
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika.
Otkazan međunarodni sajam u Beogradu: "Lica iz inostranstva etiketirana kao neprijatelji"
05.03.2025.•
29
Otkazan je Međunarodni sajam South East Europe (SEE) Mobility, koji je bio zakazan za 24. i 25. april u Beogradu.
Tabaković: Za sada nema većih zastoja u industriji zbog studentskih protesta
05.03.2025.•
8
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je moguće da se studentski protesti odraze na ekonomsku aktivnost u Srbiji, iako za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji.
Predsednica Meksika najavila uzvratne carine za robu iz SAD-a
05.03.2025.•
2
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum izjavila je da će ta zemlja odgovoriti na uvođenje carina SAD od 25 odsto uvođenjem uzvratnih carina na američku robu, ne navodeći detalje.
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
3
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
10
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
5
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Kineske protivmere: Dodatne carine na određene proizvode iz SAD
04.03.2025.•
0
Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine, od 10 do 15 odsto na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je Ministarstvo finansija Kine.
Pad vrednosti na Njujorškoj berzi posle izjave Trampa da veće carine stupaju na snagu
04.03.2025.•
0
Indeks na američkoj berzi naglo je opao pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da će stupiti na snagu carine na uvoznu robu iz Meksika i Kanada od 25 odsto, kao i još 10 odsto na uvoz iz Kine.
Komentari 30
INFORMER
1.Ruse Ne zanima nikakva nacionalizacija NIS-a
2. Ameri su dali rok i uslov da ne moze ni jedan posto da ostene u Ruskoj svojini
Krajnji ishod : uvodjenje sankcija i verovatno problem snabdevanja sa svim energentima u drzavi Srbiji.
U prevodu , crno nam se pise ali crno kao sto nikad nije bilo do sada jos!!!
Ns
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar