Država pomaže bogatima - i u saobraćaju

Nedavno se oglasilo Udruženje uvoznika automobila sa predlogom da država izmeni način subvencionisanja kupovine električnih vozila.
Država pomaže bogatima - i u saobraćaju
Foto: Pixabay
Osnovna zamerka je da dosadašnja praksa modernizacije voznog parka u Srbiji nije ispunila očekivanja, a država, i pored brojnih primedbi, upravo ovih dana planira da donese uredbu po kojoj bi se ista tehnika podsticaja primenjivala i tek započete godine. 
 
Predlog uvoznika je da subvencije budu usmerene ka prosećnom kupcu, a ne da država pomaže bogatima i predstavništvima stranih kompanija, kupcima najsnažnijih, time i najskupljih, automobila na električni pogon. Konkretan predlog je da se subvecionišu samo vozila jačine do 135 ks, ali i hibridna, a ne samo potpuno električna, kakva je aktuelna vladina odluka.
Sporo u budućnost
 
Pogledajmo prvo situaciju u voznom parku Srbije. Na početku četvrtog kvartala prošle godine električnih vozila je bilo oko 3.200, hibridnih blizu 26.000. Kako je u Srbiji oko 2,9 miliona svih vozila, praktično je "elektrizovano" tek jedan odsto ukupnog voznog parka. 
 
Upadljivo manje nego u zemljama Evropske unije, gde procenat vozila na struju dostiže i 16 odsto. Poređenja radi tri puta manja Slovenija ima oko 6.500 vozla, koliko i od Srbije šest puta manja Estonija. I mnoge zemlje van Unije na drumovima imaju uočljivo više električnih vozila, mala i siromašna Gruzija, recimo, više od 5.500.
Brojke pokazuju da Srbija sporo korača u automobilsku budućnost, a to znači i da dosadašnja saobraćajna poltika nije uspela da znatnije ubrza "elektrifikaciju" voznog parka države. Glavni kočničar ovakvog stanja je nedovoljno razvijena mreža javnih punjača, oko 160 u celoj državi, blizu dva i po na 100.000 stanovnika, pri čemu treba dodati da ih je na tek nekoliko najvažnijih puteva i na pojedinim specifičnim lokacijama u Beogradu. 
 
U Hrvatskoj punjača je 50 na 100.000 žitelja, u Mađaskoj 30, koliko i u Rumuniji. Da ne spominjemo Norvešku u kojoj se smatra da je nedovoljno i trenutnih 570 javnih menjača na 100.000 stanovnika.
 
Zaboravljeni hibridi
 
Subencionisanje države Srbije je trebalo da ubrza "zamenu" u voznom parku. Pretprošle godine država je u ove namene izdvojila čak 440 miliona dinara, a subvecinisala je ne samo električna već i hibridna vozila. 
 
Ne čudi što je među novoregistrovanim vozilima bilo čak 1.150 električnih, od kojih 780 u vlasništvu kompanija, a tek 370 u privatnom. Među kolektivnim vlasnicima gotovo tri četvrtine su, zapravo, predstavništva stranih firmi kojima iz centrale naređuju da inoviranje voznog parka obavezno obavljaju  modernim automobilima.
 
Lane je država u ove namene izdvojila upola manje, oko 170 miliona dinara, koliko se kalkuliše i za tekuću sezonu. No, države od prošle godine subvencioniše samo potpuno električna vozila, hibridna su izostavljena iz programa podsticanja. 
 
Zavisno od snage vozila, nivo pojedinačne državne pomoći kreće se do 5.000 evra. Posledica je bila da je gotovo četiri petine od države odvojenog novca završio kod onih koji kupuju snažna električčna vozila, čija cena se kreće između 40.000 i 100.000 evra. Prava sića je ostala za one koji su planirali da se elektrifikuju kupovinom relativno jeftinijih automobila, u cenovnom rasponu od 25.000 do 30.000 evra.
 
Subvencije u ćorsokaku
 
Tako je subvencionisanje države Srbije zapalo u ćorsokak da pomaže onima koji mogu da izdvoje i po 80.000 evra za auto i kojima 5.000 ne znači gotovo ništa. Sa druge strane, oni koji teškom mukom sakupe 25.000-30.000 evra mogu gotovo samo slučajno da se nađe među srećnicima. 
 
Problem bi ove godine mogao biti i ozbiljniji, jer se očekuje da uskoro u Kragujevcu krene proizvodnja Stelantisove "pande", vozila čija je najavljena cena do 25.000 evra, što je trenutno sasvim prihvatljivo za siromašnije tržište kakvo je srpsko.
 
Svakako da je opravdano da se državno subvencionisanje uredi tako da u prvom redu podstiče domaću proizvodnju, pa je stoga i predlog uvoznika ne samo logićan, već je i došao pravi čas. Naravno, podsticaje treba usmeriti i prema hibridnim vozilima, s obzirom na to da su upravo ovi automobili svuda u svetu nosioci "automobilske tranzicije" . I biće sve dok se mreža javnih punjača ne razvije u punoj meri, a to znači još jako dugo.
Manjak struje
 
Srbija ima i dodatni razlog da odustane od podsticanja kupovine najsnažnijih, time i vozila sa najvećom potrošnjom struje. Upravo je reč o električnoj energiji. Usled niza okolnosti unazad više decenija, Srbija je poslednjih godina od nekadašnjeg (nevelikog) izvoznika postala uvoznik struje i to najmanje petinu ukupne godišnje proizvodnje. 
 
Stanje se ne može bitno poboljšati u kratkom roku, već samo novim višegodišnjim ciklusom u investiranje izgradnje novih i ekološki šrihvatljivih elektrane. I dok se stanje u energetici Srbije ne poboljša, ne mogu se podsticati stilovi života u kojima se arči struja. Dakle, ni kupovina robusnih i snažnih električnih vozila.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Ђорђе

    29.01.2025 23:43
    Хибрид је златна средина
    Поготово за земље као наша без изграђене инфраструктуре за чисто електрична возила.
  • Superhik

    29.01.2025 22:23
    Moj ideal države!
  • Anonimus

    29.01.2025 21:32
    Upornim ponavljanjem sličnih i mnogo većih povlastica, država je i igradila klasu svojih bogataša kojima i dalje neprekidno ugađa.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija