Država pomaže bogatima - i u saobraćaju
Nedavno se oglasilo Udruženje uvoznika automobila sa predlogom da država izmeni način subvencionisanja kupovine električnih vozila.
Foto: Pixabay
Osnovna zamerka je da dosadašnja praksa modernizacije voznog parka u Srbiji nije ispunila očekivanja, a država, i pored brojnih primedbi, upravo ovih dana planira da donese uredbu po kojoj bi se ista tehnika podsticaja primenjivala i tek započete godine.
Predlog uvoznika je da subvencije budu usmerene ka prosećnom kupcu, a ne da država pomaže bogatima i predstavništvima stranih kompanija, kupcima najsnažnijih, time i najskupljih, automobila na električni pogon. Konkretan predlog je da se subvecionišu samo vozila jačine do 135 ks, ali i hibridna, a ne samo potpuno električna, kakva je aktuelna vladina odluka.
Sporo u budućnost
Pogledajmo prvo situaciju u voznom parku Srbije. Na početku četvrtog kvartala prošle godine električnih vozila je bilo oko 3.200, hibridnih blizu 26.000. Kako je u Srbiji oko 2,9 miliona svih vozila, praktično je "elektrizovano" tek jedan odsto ukupnog voznog parka.
Upadljivo manje nego u zemljama Evropske unije, gde procenat vozila na struju dostiže i 16 odsto. Poređenja radi tri puta manja Slovenija ima oko 6.500 vozla, koliko i od Srbije šest puta manja Estonija. I mnoge zemlje van Unije na drumovima imaju uočljivo više električnih vozila, mala i siromašna Gruzija, recimo, više od 5.500.
Brojke pokazuju da Srbija sporo korača u automobilsku budućnost, a to znači i da dosadašnja saobraćajna poltika nije uspela da znatnije ubrza "elektrifikaciju" voznog parka države. Glavni kočničar ovakvog stanja je nedovoljno razvijena mreža javnih punjača, oko 160 u celoj državi, blizu dva i po na 100.000 stanovnika, pri čemu treba dodati da ih je na tek nekoliko najvažnijih puteva i na pojedinim specifičnim lokacijama u Beogradu.
U Hrvatskoj punjača je 50 na 100.000 žitelja, u Mađaskoj 30, koliko i u Rumuniji. Da ne spominjemo Norvešku u kojoj se smatra da je nedovoljno i trenutnih 570 javnih menjača na 100.000 stanovnika.
Zaboravljeni hibridi
Subencionisanje države Srbije je trebalo da ubrza "zamenu" u voznom parku. Pretprošle godine država je u ove namene izdvojila čak 440 miliona dinara, a subvecinisala je ne samo električna već i hibridna vozila.
Ne čudi što je među novoregistrovanim vozilima bilo čak 1.150 električnih, od kojih 780 u vlasništvu kompanija, a tek 370 u privatnom. Među kolektivnim vlasnicima gotovo tri četvrtine su, zapravo, predstavništva stranih firmi kojima iz centrale naređuju da inoviranje voznog parka obavezno obavljaju modernim automobilima.
Lane je država u ove namene izdvojila upola manje, oko 170 miliona dinara, koliko se kalkuliše i za tekuću sezonu. No, države od prošle godine subvencioniše samo potpuno električna vozila, hibridna su izostavljena iz programa podsticanja.
Zavisno od snage vozila, nivo pojedinačne državne pomoći kreće se do 5.000 evra. Posledica je bila da je gotovo četiri petine od države odvojenog novca završio kod onih koji kupuju snažna električčna vozila, čija cena se kreće između 40.000 i 100.000 evra. Prava sića je ostala za one koji su planirali da se elektrifikuju kupovinom relativno jeftinijih automobila, u cenovnom rasponu od 25.000 do 30.000 evra.
Subvencije u ćorsokaku
Tako je subvencionisanje države Srbije zapalo u ćorsokak da pomaže onima koji mogu da izdvoje i po 80.000 evra za auto i kojima 5.000 ne znači gotovo ništa. Sa druge strane, oni koji teškom mukom sakupe 25.000-30.000 evra mogu gotovo samo slučajno da se nađe među srećnicima.
Problem bi ove godine mogao biti i ozbiljniji, jer se očekuje da uskoro u Kragujevcu krene proizvodnja Stelantisove "pande", vozila čija je najavljena cena do 25.000 evra, što je trenutno sasvim prihvatljivo za siromašnije tržište kakvo je srpsko.
Svakako da je opravdano da se državno subvencionisanje uredi tako da u prvom redu podstiče domaću proizvodnju, pa je stoga i predlog uvoznika ne samo logićan, već je i došao pravi čas. Naravno, podsticaje treba usmeriti i prema hibridnim vozilima, s obzirom na to da su upravo ovi automobili svuda u svetu nosioci "automobilske tranzicije" . I biće sve dok se mreža javnih punjača ne razvije u punoj meri, a to znači još jako dugo.
Manjak struje
Srbija ima i dodatni razlog da odustane od podsticanja kupovine najsnažnijih, time i vozila sa najvećom potrošnjom struje. Upravo je reč o električnoj energiji. Usled niza okolnosti unazad više decenija, Srbija je poslednjih godina od nekadašnjeg (nevelikog) izvoznika postala uvoznik struje i to najmanje petinu ukupne godišnje proizvodnje.
Stanje se ne može bitno poboljšati u kratkom roku, već samo novim višegodišnjim ciklusom u investiranje izgradnje novih i ekološki šrihvatljivih elektrane. I dok se stanje u energetici Srbije ne poboljša, ne mogu se podsticati stilovi života u kojima se arči struja. Dakle, ni kupovina robusnih i snažnih električnih vozila.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bojkot velikih trgovinskih lanaca u petak: Šta je potrebno da bi on uspeo?
30.01.2025.•
34
Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo je građane Srbije na bojkot velikih trgovinskih lanaca u petak, 31. januara.
Ministarstvo prosvete: Potpisan kolektivni ugovor za visoko obrazovanje
29.01.2025.•
5
U Vladi Srbije potpisan je Poseban kolektivni ugovor kojim se izjednačavaju prava zaposlenih u visokom obrazovanju sa pravima zaposlenih u ostalim nivoima obrazovanja, navodi Ministarstvo prosvete.
Sa tržišta Srbije povučena vozila "fiat panda" i "fiat 500": Nisu bezbedna
29.01.2025.•
9
Sa tržišta Srbije povlače se putnička vozila "fiat panda" i "fiat 500", zbog rizika od povreda, navodi se na sajtu NEPRO Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija.
Masovno povlačenje Koka-kolinih proizvoda u Evropi zbog previše hlorata
28.01.2025.•
3
Evropski proizvođač Koka-kole u Belgiji objavio je masovan opoziv proizvoda u Evropi, zbog suviše visokog nivoa hlorata.
Nvidia u jednom danu izgubila 600 milijardi dolara - najveći dnevni pad u istoriji SAD
28.01.2025.•
2
Američka tehnološka kompanija Nvidia izgubila je gotovo 600 milijardi dolara juče, što je najveći dnevni pad bilo koje kompanije u istoriji SAD.
Budžet dvostruko manji, turističke organizacije zabrinute: Šta se dešava sa turističkim vaučerima?
26.01.2025.•
10
Budžetom za ovu godinu predviđeno je 500 miliona dinara za podelu turističkih vaučera, odnosno 100.000 vaučera po 5.000 dinara što je mnogo manje nego prethodne godine.
Brzinsko donošenje leks specijalisa za Expo i nesreća u Novom Sadu: Ima neka ne tako tajna veza
26.01.2025.•
32
U skupštinsku proceduru stigao je Predlog zakona kojim se menja ranije donet poseban zakon (leks specijalis) za izgradnju objekata u okviru izložbe "Expo 2027".
Čak 92 odsto svih kupljenih nekretnina plaćeno kešom
26.01.2025.•
24
Čak 92 odsto svih kupljenih nepokretnosti u prvoj polovini prošle godine plaćeno je kešom, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti.
Tesla tuži EU zbog carina na električna vozila proizvedena u Kini
26.01.2025.•
3
Kompanija Tesla Ilona Maska pokrenula je tužbu protiv EU pred sudom u Luksemburgu zbog uvođenja carina na električna vozila proizvedena u Kini, javlja Politico pozivajući se na izvore.
Frilenseri imaju rok do 30. januara da podnesu poresku prijavu
26.01.2025.•
2
Od početka januara 2025. godine teče rok za podnošenje poreskih prijava za četvrti kvartal 2024. godine za frilensere.
Ako Srbija obustavi projekte Jadar, Expo 2027 i Beograd na vodi - koje su posledice?
26.01.2025.•
63
Srbija do sada, barem da javnost zna, nije potpisala sa kompanijom Rio Sava Exploration nikakav ugovor o realizaciji projekta Jadar.
Apple najvredniji svetski brend, iza njega Microsoft i Google
26.01.2025.•
0
Najvredniji svetski brend je drugu godinu zaredom Apple, pošto je njegova vrednost prošle godine porasla za 11 odsto na 547,5 milijardi dolara.
Direktorka MMF-a: Evropa zaostaje za SAD zbog slabijeg rasta produktivnosti
25.01.2025.•
5
Ključna razlika između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država je u slabijem rastu produktivnosti Starog kontinenta, poručila je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.
Rusko ministarstvo: Američke sankcije NIS-u udar na saradnju Srbije i Rusije
25.01.2025.•
8
Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da očekuje da će se naći obostrano prihvatljivo rešenje za Srbiju i Rusiju posle američkog uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Cene benzina i dizela nepromenjene
24.01.2025.•
0
Cene benzina i dizela u Srbiji će do sledećeg petka, 31. januara, ostati nepromenjene.
Cena goriva ograničena i narednih šest meseci
24.01.2025.•
3
Cene evrodizela i benzina evropremijum BMB 95 biće ograničene i narednih šest meseci, propisala je Vlada Srbije.
Novo zaduživanje: Srbija danas prvi put emitovala dinarske obveznice
23.01.2025.•
2
Srbija je danas prvi put emitovala dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od deset godina i ostvarila do sada najveću tražnju na domaćem tržištu budući da je ona premašila iznos emisije i plan prodaje.
Unija poslodavaca se neće izjasniti o generalnom štrajku
23.01.2025.•
6
Unija poslodavaca Srbije se neće opredeliti ni za ni protiv upućenog poziva da se u petak, 24. januara, organizuje generalni štrajk na teritoriji Srbije.
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
9
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
6
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Komentari 10
Ђорђе
Superhik
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar