Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene
Foto: Pixabay (ilustracija)
Istovremeno, kazao je, bojkot će marketinški gledano delovati negativno na njihovo poslovanje.
 
On je rekao da se maloprodajna cena sastoji iz tri komponente, jedna je nabavna cena, odnosno proizvođačka, druga je razlika u ceni koju prisvajaju trgovci i treća je porez koji pripada državi.
 
"Baviti se samo jednom karikom, maržom trgovaca u tom lancu snabdevanja, kako bi se utvrdilo zbog čega su visoke cene u Srbiji, mislim da nije dovoljno, ali je dobro ako će ta akcija biti stimulans za Komisiju za zaštitu konkurencije da počne da radi i da se obuhavatnije bavi tim pritanjem", rekao je Petković.
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva pozvao je potrošače da od danas do petka, 14. februara bojkotuju kupovinu u Delezu u okviru koga posluju "Maxi" i "Shop&Go", zatim Merkatoru, čiji su "Idea" i "Roda", kao i u DIS-u, Lidl-u i "Univerexportu".
 
Gavrilović je rekao da ako trgovine ne smanje cene da će u trećoj fazi ponovo pozvati na bojkot jer je Komisija za zaštitu konkurencije konstatovala da je u 2023. postojala povreda konkurencije i da su cene skočile duplo više od inflatornih pritisaka.
 
Marže su te godine, kako je rekao, skočile sa 19 odsto na 38 odsto, a u nekim trgovinama i na 45 odsto, a ukupan prihod tih trgovaca porastao sa 3,8 milijardi dinara na 18,6 milijardi dinara.
Petković je rekao da u Srbiji, verovatno, ima i monopolista-proizvođača određene robe i da je zadatak Komisije da utvrdi da li postoje i ko su oni.
 
"Nisam primetio takve aktivnosti te Komisije. Mislim da bi neka tržišta bila interesantna za analizu postojanja monopola, što nije kažnjivo, ali zloupotreba dominantnog položja jeste. Komisija za takvu analizu ima resurse, pravnike, ekonomiste i druge stručnjake, takođe imaju pristup i mehanizme prikupljanja podataka kako bi ih analizirali i zaštitili građane", rekao je Petković.
 
Dodao je da je ta Komisija imala uspešne akcije u prošlosti kada je ustanovila iste cene elektronskih uređaja u prodavnicama različitih maloprodajnih lanaca i sprečila diktranje cena velikog uvoznika koji je to zahtevao i kaznila i trgovine i uvoznika jer je to zabranjena praksa.
 
Naveo je da bi Komisija sada trebalo to da utvrdi da li se na neki način diktiraju i cene hrane.
 
Petković je rekao i da na visinu cena utiče i poreska stopa i da država može određene proizvode da svrsta na listu proizvoda sa nižom stopom poreza na dodatu vrednost (PDV).
 
"Cena goriva direktno je pod uticajem akciza", rekao je profesor Petković.
 
U časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) stučnjaci su naveli da su udruženja potrošača ovih dana pozvala na bojkot potrošače i u regionu.
 
"Glavni metod borbe 'bojkot' kupovine, u susednoj Hrvatskoj zasad ima najveći odziv. U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i ne znaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama", naveli su stručnjaci u MAT-u.
 
Oni su istakli da je u danima bojkota promet više nego prepolovljen tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a, bila prvi gubitnik akcija bojkota.
Ministri su, kako je navedeno, ignorisali činjenicu da učestali bojkot može dovesti do smanjenja prihoda maloprodajnih lanaca i proizvođača, što može izazvati otpuštanja, smanjenje investicija i eventualno usporavanje privrednog rasta.
 
"Kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije. Posebno ne kod prehrambenih namirnica jer se kupac može odreći nabavke određenih proizvoda u toku nekog dana, ali će korpu dopuniti u obimu prosečne potrošnje drugim danima", navedeno je u MAT-u.
 
Efikasna kontrola inflacije, kako su naveli, zahteva šire ekonomske mere, uključujući adekvatnu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i rešavanje strukturalnih problema u ekonomiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Timko

    10.02.2025 22:03
    Ne kupujem odavno nikakvu tehniku, odeću, obuću i slično. Kupujem samo ono što mi je neophodno za život, te ako to ne kupim danas moram kupiti sutra. Znači, bojkot za mene ne važi iako sam ugrožen visokim cenama baš tih proizvoda neophodnih za život.
  • Kratko i jasno

    10.02.2025 21:19
    Sirotinjska zabava. Uostalom, ko ne radi, ne treba ni da jede!
  • Vlada

    10.02.2025 19:38
    Gornja granica
    Nemojte kupovati dogotrajno mleko 2.8% ako pakovanje od 1l košta više od 100 dinara.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Dečji dodatak od januara 4.300 dinara

Osnovni iznos dečjeg dodatka koji se isplaćuje roditeljima i starateljima po detetu od 1. januara je 4.299,63 dinara, a za samohrane roditelje i staratelje je za 30 odsto veći i iznosi 5.589,5 dinara.