Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Foto: 021.rs
Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.
Visoka dnevna potrošnja
Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.
Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.
Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.
Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.
Skromni baterijski kapaciteti
Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.
Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.
Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.
Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.
Najteže zimi
Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.
Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.
Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. "Bistrica" je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.
Dani bez sunca i vetra
Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.
Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.
Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se "Bistrica" i "Đerdap 3" u startu i planiraju kao reverzibilne.
Nebrojano mnogo solarki ne pomaže
Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.
Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
1
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
0
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Kineske protivmere: Dodatne carine na određene proizvode iz SAD
04.03.2025.•
0
Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine, od 10 do 15 odsto na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je Ministarstvo finansija Kine.
Pad vrednosti na Njujorškoj berzi posle izjave Trampa da veće carine stupaju na snagu
04.03.2025.•
0
Indeks na američkoj berzi naglo je opao pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da će stupiti na snagu carine na uvoznu robu iz Meksika i Kanada od 25 odsto, kao i još 10 odsto na uvoz iz Kine.
Evropske pare za tehničku Vladu: Siniša Mali najavio dokument o dobijanju od 112 miliona evra od EU
03.03.2025.•
6
Ministar tehničke Vlade Siniša Mali izjavio je da će sutra na sednici Skupštine Srbije na dnevnom redu biti dokument o dobijanju prvog dela pomoći iz Reformske agende Srbije sa EU od 112 miliona evra.
Drakulić: Strani investitori odlaze zbog lošeg poslovnog ambijenta, a ne zbog studenata
03.03.2025.•
11
"Država Srbija je promašila koncept sa dovođenjem stranih investicija, a domaćim privrednicima se okreće sada kada su izgubljeni i novac i vreme", rekao je srpski biznismen Zoran Drakulić.
Predsednik Fiskalnog saveta: Strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje
03.03.2025.•
12
Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije izjavio je da se približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investucija u Srbiji svesti na nulu.
Dugoročni ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije
03.03.2025.•
8
Novi, dugoročni ugovor Srbije i Rusije o snabdevanju gasom važiće najmanje tri decenije, izjavio je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
03.03.2025.•
48
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
Umesto da kineska kompanija bude odgovorna zbog kašnjenja u Kostolcu, ona preti kaznom Srbiji
02.03.2025.•
33
Umesto da kineska kompanija CMEC bude novčano odgovorna zbog višegodišnjeg kašnjenja na izgradnji TE Kostolac B3, ona preti kaznom Srbiji od čak 795 miliona dolara.
Prodaje se Aviogeneks: Početna cena 11 miliona dinara
28.02.2025.•
0
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prodaju imovine beogradske avio-kompanije Aviogeneks (Aviogenex) u stečaju na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara.
Odbor za finansije Skupštine Srbije pokrenuo proceduru za izbor državnog revizora
28.02.2025.•
1
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava pokrenuo je postupak za izbor predsednika Saveta Državne revizorske institucije (DRI).
.jpg "Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina")
Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina
28.02.2025.•
27
Vetropark firme Jasikovo proizvodiće i prodavati struju državi, odnosno Elektroprivredi Srbije (EPS) u narednih 15 godina.
Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
28.02.2025.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Objavljene nove cene goriva
28.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
EU odbacuje Trampove optužbe da je stvorena da bi prevarila Ameriku
27.02.2025.•
2
Evropska komisija saopštila je da taj evropski blok nema nameru da prevari SAD, kako je zajedljivo rekao američki predsednik Donald Tramp.
Tramp: Dodatne carine na kineske proizvode od 4. marta
27.02.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će njegova zemlja uvesti dodatne carine od 10 odsto na kinesku robu od 4. marta i da će carine za Kanadu i Meksiko takođe stupiti na snagu tog datuma.
Radosavljević: Odlaganje nije ukidanje sankcija NIS-u, ali je dobar signal
27.02.2025.•
5
Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević rekao je da odlaganje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači ukidanje odluke o kaznenim merama, ali je, kako je naveo, dobar signal.
Janafu za 30 dana produžena licenca za transport u rafineriju Pančevo
27.02.2025.•
0
Američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) produžila je Janafu licencu za 30 dana za nastavak transporta u rafineriju Pančevo u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
U prekidu sistem Evropske centralne banke
27.02.2025.•
2
Evropska centralna banka (ECB) objavila je da je zbog kvara u sistemu komunikacija u prekidu njen sistem koji dnevno upravlja transakcijama vrednim 1.900 milijardi dolara, javlja Rojters.
Komentari 4
Anonimus
B
Gradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar