Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?

Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako se može videti iz sinoć objavljenih tabela, američku administraciju najvećim delom vodila je matematička logika pri određivanju visine carina koje će razrezati svakoj zemlji ili teritoriji. Onima koji imaju visoke carine na američke proizvode, 20 odsto i više, Tramp je uveo carine u iznosu polovine onog što plaćaju američke kompanije. S druge strane, zemljama i teritorijama koje su carinile proizvode iz SAD sa 10 odsto, Tramp je uveo carine u istom procentu, podseća Forbes Srbija.
 
Kako je Srbija, prema tvrdnjama Trampove administracije, opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto, ubuduće će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD biti carinjen sa 37 procenata.
Srbija je dobila najveće carine u regionu. Slede Bosna i Hercegovina, kojoj su određene carine od 35 odsto, Severna Makedonija sa 33 odsto i Hrvatska, kojoj se kao članici Evrpske unije uvodi carina od 20 odsto. Carine od po 10 odsto određene su za Crnu Goru, Albaniju i Kosovo.
 
Ko bi mogao da bude najviše oštećen
 
Naša zemlja ima pravo da zaštiti svoje tržište od američkih proizvoda višim nametima, ali sada joj se to očigledno obilo o glavu. I pitanje je da li je namet morao da bude u toj visini imajući u vidu kako su se druge zemlje odnosile prema proizvodima iz SAD.
Zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
 
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama, piše Forbes Srbija.
 
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni. Naime, i druge zemlje biće pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
 
Značaj američkog tržišta za Srbiju
 
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemariti.
 
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila. Izvoz Srbije značajno je bolje rastao nego uvoz iz SAD.
 
S druge strane, podaci pokazuju da je učešće izvoza u SAD u našem ukupnom izvozu tek oko dva odsto. Takođe, američko tržište je tek 19. izvozno tržište po značaju za našu državu. Ali, ne i previše malo imajući u vidu da je plasman na tlo SAD prvi put premašio 600 miliona evra.
 
Nož u leđa siromašnim zemljama
 
Kako se može videti iz tabele 185 zemalja i teritorija kojima je Trampova administracija uvela carine, njih 70 carini američku robu po stopama većim od 10 odsto.
 
Kompanije iz čak 32 države i teritorije plaćaće carinu na uvoz u SAD iznad 30 odsto. Najlošije je prošao Lesoto koji je imao carine na američku robu od 99 odsto pa će ubuduće izvoznici iz Lesotoa u Ameriku dobiti namet od 50 odsto.
 
I upravo ono što se može zaključiti iz liste jeste da je ovaj potez Trampove administracije nefer prema zemljama u razvoju. Među bogatijim zemljama koje će plaćati više carine su samo Japan, Švajcarska, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Izrael, Indija, Brunej, Lihtenštajn, Norveška (uz Evropsku uniju).
S druge strane, mnogo je duža lista siromašnih zemalja odnosno zemalja u razvoju kojima će novi namet sigurno uticati na brzinu razvoja. Da li su one toliko ugrožavale tržište SAD teško je poverovati. Osim Lesota, tu su, između ostalih, i Kambodža, Laos, zemljotresom pogođeni Mjanmar, Bangladeš, Malavi, Zimbabve. Među njima su i zemlje koje se oporavljaju od rata poput Sirije, Libije i Iraka. Izuzetak je napravljen samo kod Avganistana koji će imati carinu od 10% iako uvoz iz SAD carini sa 49 procenata.
 
Za Kinu će ukupni namet biti 54 odsto jer je već imala carinu od 20 odsto. Takođe, na listi nema Rusije koja je pod sankcijama, kao i Meksika i Kanade kojima su carine već određene i stupiće na snagu ove nedelje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Pa šta

    04.04.2025 11:14
    Šta će nama Amerikanci pored Kine i Rusije? U životu nisam video da negde piše "made in USA". A i treba zabraniti Američke proizvode, da budemo bezbedni. Na tehnici uglanom piše "made in Kina", a hranu jedem "made in Rusija". Treba ući u Briks, i nebo je granica.
  • Slep ne bi video

    04.04.2025 11:12
    Vučićeva ekspertska vlada nas je za 2 meseca dovela do sankcija prema NISu, a sada i prema privredi. A priznali smo Jerusalim kao glavni grad Izraela, valjda jedini na svetu, Tramp naredio.. Sledeće su vize za EU. E moj Vučiću-Mučiću..
  • Branko N.

    04.04.2025 09:45
    Sve prema zaslugama
    "Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu.."
    - Prema stopi demokratije u društvu i stope carina !
    - Puno pozdrava zaposlenima u firmama koje izvoze u SAD a koji glasaju za SNS...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

"Aviogeneks" prodat za 11 miliona dinara

Imovina beogradske avio-kompanije "Aviogeneks" u stečaju prodata je na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara beogradskoj firmi "Rekonstukcija i izgradnja puteva".