Bez profita i investicija EPS propada

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

03.04.2025.

20:02 > 20:10

Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.

Foto: 021.rs

Stoga je tokom oba perioda potrošnja struje bila znatno iznad uobičajene za godišnja doba kada se električna energija i inače najviše troši.

Tako smo tokom januara, ali i pojedinih segmenata februara, pa i marta, dnevno uvozili mnogo struje. Ne tako retko dešavalo se da uvozimo i trećinu potrošnje.

Sa druge strane, letos je bilo đavolski toplo i ventilatori su hladili stanove gotovo trostruko više nego ranijih letnjih dana. Spas je i ovoga puta iznađen u uvozu struje.

Četiri decenije ranije

Da se ovakva sezona dogodila pre četrdesetak godina, EPS bi likovao. Rasla bi domaća proizvodnja, uvećala bi se isporuka građanima i, naravno, prihodovalo mnogo više nego što se prethodno planiralo.

Međutim, aktuelno povećanje potrošnje dovelo je Elektroprivredu Srbije (EPS) u nevolje. Razlog je opadanje proizvodnih kapaciteta celog sistema, pa je sada problem desetak dana kontinuirano proizvoditi više od 85 miliona kilovata dnevno, dok smo nekada, bez većih poteškoća, dnevno produkovali i po 115 miliona kilovata.

Naravno da u najvećem srpskom preduzeću kriju probleme, ali iz poslovnog bilansa za prošlu sezonu nevolje se jasno uočavaju. Laicima zvuči bombastično da je EPS lane ostvario 200 miliona evra profita, ali to je četiri i po puta manje od 958 miliona evra dobiti prethodne 2023. godine.

Čak i kada se oduzme 300 miliona evra koliko je iz budžeta Srbija preklane ubacila u kasu EPS-a, a zbog, na insistiranje države, održavanja preniske cene električne energije isporučene privredi, profit je drastično snižen.

Prevelik uvoz struje

Zapravo, dobit je skoro dva i po puta manja i od 460 miliona očekivanih u godišnjem planu aktuelnog rukovodstva EPS-a, dok je prethodni, naglo smenjeni, direktor Miroslav Tomašević planirao čak 650 miliona profita.

Nije pomoglo ni što je pušten pogon Kostolac B3 sa dnevnom proizvodnjom do 4,2 miliona kilovata, uvozilo se premnogo i dobar deo potencijalne zarade je utrošen na plaćanje tuđe električne energije. Tako je dobit minimalizovana.

Na pitanje zašto je pala domaća proizvodnja, deo odgovora je u izuzetno niskom vodostaju tokom gotovo cele godine, što je prepolovilo uobičajenu produkciju hidroelektrana. I leto je bilo ekstremno toplo, te je tokom jula i avgusta potrošeno energije gotovo koliko u januaru i februaru. Takav slučaj se ne pamti, ali tok klimatskih promena već duže vreme uzrokuje rast letnje potrošnje, što je, inače, poseban problem za Elektroprivredu Srbije.

Kvalitet uglja

Naizgled je apsurdno, ali u EPS-u bi morali biti još zadovoljni kako su lane prošli, uvoz je mogao biti mnogo skuplji. Naime, u Evropi je zbog naglo uvećane produkcije solarki struja tokom dana izrazito jeftina, ponekad i besplatna.

Međutim, rad solarki uveče drastično opada, pa na tržištu nastaje nestašica struje, cena vrtoglavo skače i do 800 evra po megavatu, što je gotovo deset puta skuplje nego što je cena koju u Srbiji plaća privreda. Zahvaljujući pažljivom čuvanju voda u akumulacijama i intenzivnom radu hidroelektrana noću, u velikoj meri smo izbegli uvoz hiperskupe večernje struje.

Ipak, osnovni razlog skromnih kapaciteta EPS-a je slab kvalitet uglja, preciznije niska termička snaga. Novi slojevi na postojećim ugljokopima su sve slabije kaloričnosti i to jako umanjuje kapacitet domaćih termalki.

Neće biti bolje dok se u Lazarevcu ne otvori novo polje uglja Radljevo, o kome se priča već petnaestak godina. Međutim, ni tu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo. Nedavno je otvaranje ovog polja prolongirano za jesen naredne godine, umesto tekuće, kako se planiralo. Sa kvalitetom uglja kakav se poslednjih sezona troši, potencijali obe elektrane u Obrenovcu su znatno manji nego što se vodi u projektima.

Nadzorni odbor promenio prioritete

Nema brzog rešenja, izvesno je da će i dolazeće leto i zima 2025/26. biti velik izazov za srpsku energetiku. Na duži rok rešenje je u investicijama. Bez novih energana nema boljitka. Podjednako je bitno i da budemo tačni u redosledu izgradnje novih energana.

I tu je još jedan problem iznikao pre godinu i po dana, kada je nov nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa tri navodna stručnjaka iz Norveške prvom odlukom smenio dotadašnjeg direktora Miroslava Tomaševića, izuzetno zaslužnog za sanaciju i oporavak kompanije nakon velike havarije u Obrenovcu krajem 2021. godine.

Potom je, praktično, promenio prioritete u izgradnji novih energana. Tako je reverzibilna hidroelektrana, do tada apsolutni prioritet, naglo gurnuta u stranu, a država Srbija, bez konsultacije sa EPS-om, dogovara izgradnju sistema solarnih energana sa američkim partnerom i to snage čak 1.000 megavata, uz prateći baterijski sistem snage 200 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,6 milijardi evra, odnosno 1,6 miliona po megavatu, znatno više od 0,7-0,85 miliona po MV koliko obično košta izgradnja ovih energana.

Gasna elektrana u Nišu

Međutim, Srbiji su pod hitno potrebne energane koje mogu u svakom trenutku, ne samo danju, da produkuju struju i, svakako, da budu ekološki prihvatljive. Bistrica je idealna sa oba stanovišta, pri tome je i cena izgradnje po megavatu primetno niža.

Ima još nekoliko pogodnih lokacija na Drini za podizanje nekoliko manjih hidroelektrana. Posebna je prednost ovih proizvođača što mogu čuvanjem vode u akumulacionom jezeru znatno podići intenzitet proizvodnje onda kada je struja najpotrebnija, a to je u letnjem periodu upravo u večernjim i prvim noćnim satima, kada solarke prestaju sa produkcijom, a građanstvo se još hladi ventilatorima i počinje da pali osvetljenje.

Koliko stvari idu u krivom smeru pokazuje i naglo isticanje izgradnje gasne elektrane u okolini Niša, a sve na osnovu aranžmana sa Azerbejdžanom, odakle bi i pristizao gas za rad postrojenja. Gasne elektrane jesu veoma zahvalne za balansiranje struje, ali prethodno treba izgraditi velika skladišta gasa za korišćenje, te obezbediti kontinuiranu nabavku ovog energenta po povoljnim uslovima.

Posebno je pitanje cena gasa koji bismo plaćali na osnovu tržišta, a ne otprilike 120–170 evra za hiljadu kubika jeftinije, kao dugi niz godina u aranžmanima sa Rusijom. U takvim uslovima cena struje iz gasne elektrane bila bi skoro duplo skuplja nego u slučaju proizvodnje iz uglja, pa bi rad ovakve gasne elektrane implicirao poskupljenje električne energije.

Profitom do investicija

Inače, bilo je planirano da gasnu elektranu finansira država Srbija. Međutim, pošto u državnoj kasi nema para za ove namene, teret finansiranja prebačen je na EPS. Kako usled dobiti mnogo manje od očekivane para nema ni u blagajni Elektroprivrede Srbije, kompanija će se morati zadužiti kod banaka. Naravno, pozajmicu treba kasnije vraćati, a dobiti je malo.

I tu je suština, investicije su neophodne EPS-u, ali još je važniji prioritet. U energetskim prilikama kakve su u Srbiji, odnosno na evropskom tržištu na koje je naše čvrsto oslonjeno, prioritet je graditi one elektrane koje mogu proizvoditi struju i kada je nestašica najveća, a cena najskuplja.

U našem slučaju to su hidroelektrane, u prvom redu Bistrica. U tom slučaju, domaća proizvodnja struje će se uvećati, uvoz smanjiti, a profit EPS-a bi mogao dostići do sada nezabeležene iznose i bilo bi ga i za investiranje.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

EPS Elektroprivreda Srbije

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Zeze

04.04.2025 • 07:45

Eps

Od ovih norveskih strucnjaka i dedovicke sta se moze ocekivati kad vise eps nije u stanju nj brojila da ocita a neko se lepo ugradio sve je ovo neozbiljno pitam da nam radi privreda i industrija kao nekad sta bi bilo

12 10 +2
Dejan

04.04.2025 • 07:28

Farsa

Lazno se stvara slika u javnosti kako EPS lose posluje ipropada da bi narod lakse progutao privatizaciju njegove imovine strancima za tepsiju ribe. EPS ne propada vec iz EE mreze nestaje oko 1 milijarde evra struje godisnje. Jos je 2014.god obecao jedan covek sto nije dao Gazivode da ce se to resiti a odgovorna lica privesti pravdi i naravno nista od toga jer kome treba zdrav i solvetan EPS tu nema muljanja i mesetarenja.

11 7 +4
Aki

04.04.2025 • 04:50

Struka vodi Eps

Rhe Bistrica je odložena za posle 2040g. A trenutno stanje u eps-u je predviđeno. Sve, od havarije 2021g, havarijskog uvoza, uvoza u narednom periodu i to sve zbog nepostojećih investicija. Kvalitet uglja je izgovor stručnjaka kao sto je Zorana Mihajlović. Treba da se radi homogenizacija uglja tj. Da se mesa lošiji i bolji ugalj. Na polju e glavni sloj 8000kJ, dok je 60% lezista polja Radljevo ispod minimuma elektrane. Sto struka politička gura Radljevo? Zaostatak na otkrivci tj. Jalovini je preko 60miliona kubika, a na televiziji prica je da se proizvodni planovi ispunjavaju.

14 0 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.