Otvorena izložba "Evropa Jugoistok - Zabeležena sećanja"
Na postavci su predstavljena dela 23 umetnika iz 11 država jugositočne Evrope (Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Hrvatske, Kipra, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Turske), tema su sećanja, a težište rada je istorija jugoistočne Evrope.
"Pravo mesto za prezentaciju ovako velikog regionalnog projekta jeste Muzej istorije Jugoslavije zato što ovaj muzej podstiče pamćenje i kulturu sećanja radi razjašnjavanja jugoslovenskih fenomena i ideje jugoslovenstva uopšte", rekla je na otvaranju izložbe Neda Knežević, direktor Muzeja istorije Jugoslavije. Na okruglom stolu održanom posle otvaranja izložbe, "Savremena umetnost između istorije i sećanja" sa Konstance Vike, glavnom kustoskinjom izložbe, Anom Panić, kustoskinjom Muzeja istorije Jugoslavije i umetnicima Sandrom Vitaljić, Predragom Terzićem i Nikolom Radićem Lucatijem.
Na izložbi su predstavljeni radovi (fotografije, video radovi i instalacije) koje se bave pitanjima koletivnog pamćenja, različith kultura sećanja, memorijalnih prostora i posebnom ulogom slika u ovim procesima. Koncept izložbe osmislili su Florian Ebner i Konstane Vike, dok je kustoskinja u Beogradu Ana Panić, kustoskinja MIJ.
Kao što je Vike navela u uvodu kataloga izložbe, izbor umetničkih radova na ovoj izložbi polazi od pretpostavke da fotografski, filmski i video-mediji imaju poseban odnos prema prošlosti i igraju bitnu ulogu u predstavljanju indiviualnih rituala sećanja i kulture kolektivnog pamćenja.
Izložba je tematski podeljena na šest celina, a uređenje postavke je polazište koje nudi različite perspektive za posmatranje izloženih dela. Neki od pristupa su definisani svojom temom, drugi umetničkim stavom, a neki opet promišljanjem samog medija kojim se služe.
Ako se komparativno sagledavaju sva dela koja su izložena, vidljivo je na koje se sve načine fotografija može upotrebljavati.
Izložba je do sada gostovala u 12 gradova jugoistočne Evrope (Pula, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Bukureš, Kišnjev, Tirana, Solun, Atina, Ankara, Nikozija), a u Beogradu publika može da je vidi u Muzeja istorije Jugoslavije do 19. septembra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar