Ta umetnica je rođena u Čačku 12. oktobra 1873, a višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Godinu dana kasnije polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, a godinu dana kasnije započinje rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu, dok 1903. osniva humanitarno društvo Kolo srpskih sestara sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri.
Iako je tematski ostala verna nacionalnom, stilski se potpuno okrenula savremenim tokovima evropske umetnosti. U odnosu na ostale domaće umetnike išla je znatno ispred svog vremena - sigurno da je i to jedan od razloga što od svojih savremenika nije bila dobro shvaćena, a u jednoj tradicionalno patrijarhalnoj srpskoj sredini.
Bila je u stanju da sve prikaže bojama: širokim gestualnim potezom četke, jakim bojama i izuzetno jasnim i zvonkim kolorističkim odnosima svetlih i tamnih partija, bez međutonova, gustim pastuoznim namazima, nekada skoro reljefastim, sa bojenim akcentima na licima, nošnji, krošnjama i stablima drveća, na uzburkanom nebu.
Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svetu, ali i srećnim okolnostima da se početkom 20. veka školuje i da poseti likovne centre Evrope, njeno slikarstvo ide u korak sa evropskim ekspresionizmom, a ponekad se čak približava, tada još neafirmisanoj apstrakciji.
Na njenim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene crvene i zelene boje. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gde se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi četkice i široki i gusti, pastuozni, namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Volela je da slika portrete i pejzaže, a njen patriotizam ogledao se i u čestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije.
Delo Nadežde Petrović, u celini, zrači ekspresijom, snagom i hrabrošću te jedinstvene žene-slikara sa Balkana. Školovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus može podeliti na nekoliko perioda.
Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva žena ratni fotograf. U Čačku se od 1960. održava slikarsko bijenale pod nazivom Memorijal Nadežde Petrović i u tom gradu se nalazi galerija koja nosi njeno ime.
Umrla je u Valjevu 3. aprila 1915. godine, od pegavog tifusa, dok je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar