Rođen je u Bukovini, tada u Rumuniji a danas Ukrajini, u asimilovanoj jevrejskoj porodici koja je sebe smatrala evropskom, a ne naročito jevrejskom, navode izraelski mediji i dodaju da su mu, s druge strane baka i deda, bili religiozni Jevreji.
Uoči holokausta, kada su Nemci ušli u region, deportovan je zajedno sa svojim ocem u nacistički koncentracioni logor nakon što mu je majka ubijena. Apelfeld je kao 12-godišnji dečak pobegao iz radnog logora i proveo narednih nekolko nedelja tumarajući po šumama i tražeći zaklon, dok na kraju nije počeo da radi kao kuvar za pripadnike Crvene armije u Bugarskoj.
Posle rata i nakon teškog putovanja kroz Evropu i kratkog boravka u Italiji, sam se 1946. uselio u Palestinu koja je tada bila pod mandatom Velike Britanije. Tek godinama kasnije ponovo se sastao sa svojim ocem pošto je pronašao njegovo ime na listi Jevrejske agencije.
Studirao je hebrejsku književnost i literaturu na jidišu na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i nakon završetka studija počeo da objavljuje poeziju i kratke priče 1950-ih godina. Mnogi su ga smatrali najistaknutijim živim piscem na hebrejskom, iako je taj jezik naučio tek kao tinejdžer.
Njegova prva knjiga "Dim" objavljena je 1962. godine, a posle je objavio još bezmalo 50 knjiga koje su prevođene na dvadesetak jezika. Holokaust je bio centralni motiv njegovih dela, mada je u intervjuu za list Harec 2015. godine izjavio: "Ja nisam pisac holokausta", ne želeći da bude definisan samo po tome.
Apelfeldovi najčuveniji romani su "Cili" (1983), priča u mladoj devojci lutalici, "Bandenhajm 1939" (1979), priča o asimilovanim Jevrejima koji napuštaju Poljsku na početku holokausta, i "Laiš" (1994), o siročetu koje dolazi u "Obećanu zemlju".
Dobitnik je mnogih književnih nagrada, uključujući nagradu Brener 1975. i Bialik 1979. Nagradu Izrael za književnost dobio je 1983. Takođe je počasni doktor Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, Univerziteta Tel Aviv i američkog Brendajsa, a bio je i počasni član Američke akademije umetnosti i nauka.
Veliki američki pisac Filip Rot, takođe jevrejskog porekla, opisao je Apelfelda kao "raseljenog pisca raseljene fikcije koji je od raseljenja i dezorijentacije učinio jedinstvenu temu po svom nahođenju".
Predsednik Izraela Ruven Rivlin je povodom smrti Apelfelda napisao na Tviteru da su on njegova supruga Nehama "vrlo žalosni zbog odlaska našeg voljenog pisca". Ministratvo kulture je izdalo saopštenje u kome je navelo da se klanja povodom "odlaska pisca diva Apelfelda".
Ministarka kulture Miri Regev rekla je da je Apelfeld ostavio Izraelce sa svim pisanim uspomenama koje se odnose na jevrejski svet, ostavio ih sa pričama o životu koje će ostati uvek sa njima kao deo nacionalnog ličnog sećanja.
Najnovija Apelfeldova knjiga "Nedoumica" objavljena je u septembru prošle godine. Mnoga Apelfeldova dela zasnovana su na njegovom životu jer je sećanja transformisao u fikciju, kako je izjavio za britanski Indipendent 2012. godine.
"Ja ne pišem sećanja, ja koristim deliće soptvenog iskustva", rekao je on. Apelfeld je živeći Jerusalimu pisao u kafeima i tu je naviku zadržao do kraja života.
"Samo u kafeu u Jerusalimu ja osećam slobodu imaginacije. To je moja početna tačka, to je mesto odakle polazim i gde se vraćam", napisao je on.
Beleške tog plodnog pisca, uključujuči i one na salvetama i papirićima, knjige i rukopisi čuvaju se na Univerzitetu Ben Gurion u Negevu, gde je predavao tokom većeg dela karijere.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar