IZOLACIJA KNJIGAMA: Novinar Dragan Jovićević predlaže čitaocima 021.rs šta da čitaju

Novinar i urednik kulture lista "NIN" Dragan Jovićević filmski je posvećenik, strasni filmofil. Ipak, umesto filmova, za čitaoce 021.rs izdvaja knjige koje su, veruje, dobre za čitanje u izolaciji:

"Iako je predlog bio da se izdvoji pet knjiga za čitanje u danima izolacije, ja sam se ipak odlučio za pet pisaca sa bogatim opusima, s tim što izdvajam po jednu knjigu, iako bi svaki njihov naslov mogao da dođe na red za čitanje, jer su "alternativne" dimenzije u kojima smeštaju svoje likove i radnje lekovito pribežište od ove naše realne stvarnosti.", objašnjava svoju listu predloga Jovićević.

Dona Tart ("Tajna istorija") –  Jedna od najznačajnijih savremenih spisateljica, vrlo prepoznatljivog i autentičnog rukopisa. U "Tajnoj istoriji" ona pravi inverziju žanra, izbegavajući sve njegove konvencije, ispisujući uzbudljivu i dirljivu priču, koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Radnja prati mladog studenta koji dolazi na koledž, gde žudi da bude prihvaćen u velikom društvu. I kada ga jedna petočlana grupa primi u svoje okrilje, student će ubrzo shvatiti da je njihova privrženost njemu daleko od idealne... Uz "Tajnu istoriju" i njen drugi roman "Mali prijatelj" (takođe preveden na srpski) jednako je uzbudljiv na, opet kažem, vrlo osoben način.

Stiven King ("Lisina priča") – Iako će se mnogi složiti da su poslednja dela Stivena Kinga daleko od poetičnosti njegovih ranih radova, jedan roman se svakako izdvaja – "Lisina priča" je slojevita hronika jedne žene smeštena u ruralne krajeve Amerike. To je impresivno ispričana priča o braku iz jednog sasvim neobičnog ugla – iz ugla supruge koja se bori za zaostavštinu svog preminulog muža, dok krajnje neobične okolnosti ne počnu da je okružuju... Radovali smo se i informaciji da će roman biti adaptiran u seriju sa Džulijen Mur u glavnoj ulozi, ali snimanje je do daljeg odloženo zbog aktuelne pandemije. Ukoliko pak nemate strpljenja za čitanje 500 stranica ovog baršunastog Kingovog rukopisa, onda svakako pročitajte neku od njegovih kratkih priča iz opusa "Gole kosti".

Lejla Slimani ("U vrtu ljudoždera") – Potpuno novi glas na francuskoj književnoj sceni donosi Lejla Slimani, spisateljica marokansko-alžirskog porekla, koja je osvojila publiku gotovo preko noći. A to je učinila sa ovim smelim i erotičnim romanom o skrivenim požudama žena, njihovim seksualnim apetitima i destruktivnim nagonima. Slimani razbija tabue modernog društva i tvori čist užitak kojem se čitaoci prosto prepuštaju, prateći tako dosledno nesnalaženje njene glavne junakinje u svetu koji od žene traži da se podvrgne tradicionalnim konvencijama. Iako je Gonkurovu nagradu, najveće francusko priznanje za književnost, dobila za roman "Uspavaj me", koji je jednako intrigantan i provokativan (i takođe preveden na srpski), ipak vašoj pažnji preporučujem priču o ženskoj seksualnosti, kako biste se ujedno približili specifičnom stilu mlade autorke.

Ju Nesbe ("Sneško") – Kada je formirao svoj literarni alter-ego u vidu - po svemu - neobičnog detektiva Harija Hulea, Ju Nesbe nije ni sanjao da će postati svetska književna senzacija, što se vrlo brzo desilo, već po objavljivanju prvog romana "Slepi miš". Iako je pisao i druga dela, ona nisu dostigla ni približan uspeh kao serijal u kome Hule ima glavnu reč. Njegov inspektor je problematičan u svakom pogledu, metode istrage serijskih zločina su krajnje nekonvencionalne, a privatni život daleko od moralnog. Sve ga to čini neodoljivim junakom, čiju svaku sledeću "epizodu" čekamo sa nestrpljenjem. Dosad ih je objavio dvanaest i srećom sve su prevedene (i to briljantno) na srpski. S obzirom na to da bi se i sam Nesbe odrekao danas prvih romana, preporučujemo najbolji u serijalu, roman "Sneško", u kome je na neverovatan način spojio dečjeg zimskog heroja napravljenog od snega sa monstruoznostima savremenog društva. A ako želite u potpunosti da popunite dane u kojima se kraj pandemije još ne nazire, onda krenite ispočetka. Od pomenutog "Slepog miša", pa preko "Bubašvaba", "Crvendaća"... sve do "Noža", objavljenog prošle godine.

Brem Stoker ("Drakula") – Jedan roman ponekad je dovoljan za čitav opus! Interesantno, ali kada su se na početku pandemije virusa korona preporučivale knjige koje su na neki osobeni način predvidele ovu svetsku nevolju, niko se nije setio "Drakule“. A upravo u ovom gotskom romanu koji je obeležio i epohu i žanr, i koji je ostao vanvremenski, jedna grupa ljudi počinje da biva uplašena činjenicom da Englesku preplavljuje virus kuge kojeg su na misteriozan način, sa broda, preneli pacovi. Pozvavši doktora Van Helsinga upomoć, ubrzo će otkriti da je iza virusa nešto mnogo strašnije, jedna mračna sila koja će ih odvesti u bespuće... Napisan u epistolarnoj formi, "Drakula" Brema Stokera jedna je od najvećih i najuzbudljivijih pripovesti svetske književnosti, kojoj vreme samo daje dodatno na autentičnosti.“