I da je napisao samo "Sudbinu i komentare", za koje je dobio u tom trenutku tri najvažnije književne nagrade - "Meša Selimović", "Borbinu" nagradu za najbolju knjigu godine te NIN-ovu nagrada za najbolji roman godine, Radoslav Petković bio bi pisac koji zauzima posebno mesto u savremenoj srpskoj književnosti.
Njegov književni opus čini još niz knjiga koje bi se morale pročitati: "Kolumbovo jaje", "Senke na zidu", "Savršeno sećanje na smrt", "Događaj godine", zbirka priča i eseja "Izveštaj o kugi"...
Među piščevim preporukama čitaocima 021.rs je i Marsel Prust, jedan od nosilaca ideje o slici sveta koja je u stalnom menjanju, nečemu čemu vrlo bučno svedočimo poslednja dva meseca. Evo šta još za čitanje predlaže Radoslav Petković:
"Kada govorimo o domaćoj književnosti, čitaocima bih i u danima vreve i u danima izolacije preporučio "Adresu" Dragana Velikića, roman koji vezuje teme identiteta, putovanja, gradova i ideologije.
Preporučio bih i hrvatsku spisateljicu Dašu Drndić, čiji je roman "Sonnenschein" ostavio značajan trag u svim jezicima na koje je preveden.
Uvek bih za čitanje preporučio jedan od najvećih romana XX stoleća, "U traganju za izgubljenim vremenom" Marsela Prusta. Ovo višetomno delo i samo u sebi sadrži preporuku za niz lektira.
Recimo: negde krajem XIX stoleća Pripovedač i junak romana od majke, uz bakin blagoslov, na čitanje dobija četiri romana Žorž Sand. Ono što ovu prozu, u maminim očima, posebno odlikuje jeste to što "uvek odiše onom dobrotom, onom moralnom uzvišenošću koju je mama od bake naučila da smatra nečim što je iznad svega u životu", piše Prust.
Danas je Žorž Sand, sa svojim burnim emotivnim i erotskim životom, uglavnom predmet skandaloznih biografija ili rodnih studija, i ova priča o otmenosti i moralu može zvučati malo čudno. Naravno da u vremenu Marselovog detinjstva, u kojem nije bilo tabloida, ni paparaca da slavne prate u svakoj njihovoj seksualnoj avanturi, romaneskne mama i baka blaženo su mogle koješta ne znati. Ali delo koje privlači posebnu pažnju Pripovedača i mame kao i bake, jeste nahoče Fransoa.
Naslov već ponešto objašnjava, ali ni izdaleka sve. Nije u pitanju sentimentalistička priča o patnjama dečaka bez igde ikoga, već je u osnovi ljubav nahočeta i maćehe, tema koju će Prust i njegov Pripovedač kasnije sresti u Rasinovoj "Fedri" – dakle snažno incestuozna tema.
Knjiga je, po svom izlasku, a pogotovo kada je postavljena na pozornicu, izazvala veliki skandal. I u Prustovom romanu mama ovu knjigu čita junaku preskačući nezgodnije delove, što njega ne sprečava da ipak nasluti nešto nedefinisano, nekakvu posebnu intonaciju i naglaske. Mnogo kasnije, komentarišući vesti o novosklopljenim brakovima, mama izjavljuje kako je to, možda, kao u romanima Žorž Sand, gde vrlina na kraju biva nagrađena. Pre je kao u Balzakovim romanima, gde porok na kraju biva nagrađen, kaže u sebi Pripovedač.
U Prustovom romanu Pripovedačev svet jeste svet u kojem je izgubljena vera u zvaničnu ideologiju: taj se svet održava silom inercije, drži ga navika i izvesna naivnost, nezlobivost mame i bake, njihova spremnost da stvari ne preispituju. Ipak, nema tu iskrene vere i samo je pitanje časa kada će se sve srušiti."
Preporukama pisca Radoslava Petkovića 021.rs završava ciklus "Izolacija knjigama", pokrenut pre mesec dana u nameri da se u danima izolacije premestimo u neku drugu dimenziju, uveliko sigurniju od one u kojoj smo se usled pandemije našli. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što je u knjigama mnogo više istine nego u stvarnosti. Na kraju još jednom Pekić i odlomak iz njegovog eseja "Tamo gde loze plaču" koji uveliko anticipira našu društveno-političku situaciju, ne samo prošlih vremena i sadašnjosti, već vrlo verovatno i budućnosti...
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar