Novinarka portala 021.rs Snežana Miletić imala je priliku da se 2015. godine susretne sa Mirom Furlan na Sterijinom pozorju. Bila je to prilika za razgovor čije vam delove donosimo.
Foto: Branko Lučić
Te 2015. godine pojavila se na Sterijinom pozorju sasvim tiho, gotovo inkognito, posve nenametljivo. Na festivalu se igrao njen komad "Dok nas smrt ne razdvoji", predstava koja je izazvala mnogo suza.
Bila je to priča o sporom, mučnom i ponižavajućem umiranju glavne junakinje koja svoje poslednje dane provodi prikovana za krevet, o svim nijansama grozota koje bolest donosi, o oduzimanju svakog dostojanstva, traumatičnim porodičnim situacijama koje bolest donosi. "Dok nas smrt ne razdvoji" bila je upečatljiva studija o međuljudskim odnosima, o odnosu zdravih ljudi prema bolesnima i odnosu mlađih prema starijima – i obrnuto...
Posle predstave, Mira Furlan je primećena kako sedi u jednom ćošku hola Srpskog narodnog pozorišta, gotovo stidljivo se javljala ljudima koji su joj prilazili i čestitali joj. Izgledala je kao kakav ranjivi autsajder koji misli da mu tu nije mesto, ali kada je progovorila bilo je jasno da se radi o ženi čvrstih etičkih stavova, jasno i precizno utemeljene etike.
Foto: Branko Lučić
Tadašnji razgovor, upriličen za Sterijino pozorje, tematizovao je njen komad, ali je počeo pričom o njenim kolumnama objedinjenim u knjigu "Totalna rasprodaja" ("Samizdat"). I njen dramski tekst koji smo gledali na sceni, i ta knjiga sa divnim opservacijama o životu koji je nestao sa jednom zemljom i jednom novom koji se rađa u nekoj drugoj, bili su, rekla je, neka su vrsta lečenja od trauma, porodičnih ili ovovremenih, neka vrsta pokušaja bega u bezbedni deo ljudske duše ili zemljine kugle, kako god...
"Ta dva pisanja, očito, povezujem ja, i to što osećam i mislim... Imala sam potrebu da sve to negde izađe iz mene. Postoje tu još razne stvari koje ću ili dovršiti, ili neću... Videćemo...
Pisanje je stvarno fantastično u smislu psihoterapije, baš kao i gluma. Često se pitam nije li cela umetnost jedna velika psihoterapija. Ona nas oslobađa krivice, straha, bola, tuge...
A zašto je tako korisno formulisati svoju misao ili osećaj? Pa zato što, konačno, tako funkcioniše i terapija. Važno je da lociraš problem, da ga definišeš i prepoznaš. Onda više nisi pod njegovom kontrolom, pobediš ga na neki način."
Foto: Branko Lučić
Na propitivanje kako ona nalazi vreme za tu vrstu konsolidacije svojih emotivnih i fizičkih snaga u kontekstu vremena koje se ubrzava i otima kontroli, Furlan je rekla:
"To je prava tema. Ja ne učestvujem. Odnosno, sudelujem onoliko koliko moram, ali to nije moj izbor više. Za mene je to sve prebrzo, prepovršno i prehisterično. Ja tako ne mogu, meni treba da se zaustavim, razmislim, stanem, inače ne mogu otpratiti život, stalno kaskam i kasnim, tako se osećam."
Na pitanje o tome kako su sarađivali na predstavi "Dok nas smrt ne razdvoji" ona kao mlad pisac i Miki Manojlović kao mlad reditelj, koji je u predstavi igrao i jednu od uloga, rekla je da nije bilo varnica, da mu je sve potpuno prepustila.
"Ja nisam osoba koja lako donosi odluke, a režija je donošenje odluka, konačno, i pisanje je donošenje odluka. Meni i to teško ide, pa i kao glumica radije nešto ponudim, pa onda neka neko izabere. Zapravo, tako prebacuješ odgovornost na drugoga.
Porodica je ta koja nas pečati za ceo život, koja nas vrlo često traumatizuje zauvek. Može li čovek da se izleči od tih trauma, da se otme tom pečatu, da ga pretvori u nekakvu prednost, da ga pretoči u izlaz? Mnogi ljudi imaju u porodicama nekog ko ih nevidljivim rukama steže, ko ih vuče na dno... Pisanje, gluma, izbori koje činimo u životu, sve su to nekakvi mogući izlazi.
Neko je rekao da je naš jedini zadatak da ne postanemo svoji vlastiti roditelji, tako da... Oko toga treba uložiti truda, ali da nosimo sve te traume, to svakako, i ne samo roditelja nego i kraja odakle smo, i predaka, geografije, istorije... Onda čovek ode u Ameriku, ima dete i pita se šta je time uradio, jer i dalje vuče tu bagažu s kontinenta na kontinent i to predaje svojoj deci..."
Kako je kazala, njoj je u tom smislu potreban samoizražaj.
"Imam utisak da nove generacije lakše hendlaju tim stvarima. Mnogo su racionalnije u razdvajanju, kidanju veza. Mnogo manje su istraumatizovane i obazrive...
Foto: Branko Lučić
Možda je to zato što naprosto ništa ne znaju, a ovaj svet negde tome doprinosi. Da ne želiš znati, ne znaš, nije te briga, a da li će ih onda u jednom času negde, iza nekog ugla, zaskočiti ta privatna ili opša istorija, to je već otvoreno pitanje...
Ja mislim da je znanje to koje nas oslobađa a nove generacije, one misle suprotno, to je moj utisak. To pomalo zastrašuje, zar ne? I više nego pomalo. Stalno sam zabrinuta jer sam majka, to je neki drugi svet. Znam da je ista situacija i ovde, da to više nije samo američka priča... Čovek samom sebi zaliči na neku babu-dedu s tom žalopojkom kako znanje više nije bitno...
Meni sin stalno kaže da svaka generacija o mladima govori kako su grozni i da ne upadnem u tu spiku, kaže, nećeš se valjda pretvoriti u takvu osobu... Ja često ne razumem ovaj svet, prosto ne znam o čemu se radi. Šta je smisao svega, da imam što više love, šta će mi sve to... Ne znam, eto, zabrinuta sam nad svim tim", rekla je, između ostalog, prilikom ovog intervjua Mira Furlan.
Ne samo da je umrla predivna zena i vrhunska glumica, nego umire jedan deo mog detinjstva. Odrastao sam prvo uz bolji zivot, koji i danas rado gledam. Zatim uz seriju lost. Mnogo sam tuzan danas, jos jedan deo mog odrastanja odlazi i ostaje urezan negde duboko u meni. Putuj Miro i izvini sto si toliko propatila i morala da odes iz svoje zemlje. Nismo te zasluzili.
Ne samo što je umrla osoba koja je bila poznata,talentovana i dobra u svom poslu...Nego što je " otišlo" još jedno veoma inteligentno i samosvesno biće nadasve žena.
Toliko se malo pažnje posvećuje umnim ljudima u medijima njihovim tekstovima,njihovim rečima....da ih se mediji sete samo kada više nisu sa nama.
Nju je bilo milina slušati kada priča o životu,svojim zapažanjima,razmišljanjima.
Od nje se moglo nešto i naučiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Banana pričvršćena za beli zid srebrnom lepljivom trakom mogla bi ove nedelje da bude prodata za više od milion dolara na aukciji u njujorškoj kući Sotbi.
Ukradeni portret britanskog državnika Vinstona Čerčila, koji je zamenjen falsifikatom tokom pandemije korona virusa, vraćen je na svoje mesto u hotelu "Fermon Šato Lorije" u Otavi.
Policija u Holandiji uhapsila je jednog od pljačkaša koji su pokušali da ukradu četiri dela iz serije sitoštampe "Vladajuće kraljice" Endija Vorhola iz umetničke galerije u gradu Ostervejk.
Lopovi u Holandiji pokušali su da ukradu četiri dela iz serije sitoštampe Endija Vorhola "Vladajuće kraljice" (Reiging Queens) iz galerije MPV u holandskom gradu Ojstervijk.
Promocija knjige "Godine na 6" Vladimira Jankovića Džeta, održaće se večeras, u 18 časova, u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 5.
Nacionalna galerija u Londonu zabranila je unošenje tečnosti, osim formule za bebe i lekova na recept, zbog napada koje su aktivisti izveli na umetnička dela, uključujući "Suncokrete" Van Goga.
Na Beogradskom sajmu danas se otvara 67. Međunarodni sajam knjiga na kojem će se do 27. oktobra, pod sloganom "Reč je slobodna", predstaviti više od 400 izlagača iz Srbije i inostranstva.
Slika pronađena u francuskoj crkvi, za koju se smatralo da je bezvredna kopija Botičelijevog remek-dela "Bogorodica sa detetom i mladim svetim Jovanom Krstiteljem" potiče iz 16. veka.
Osamnaest posetilaca pozorišta u Državnoj operi u Štutgartu zatražilo je medicinsku pomoć zbog teške mučnine nakon što su gledali izvođenje ekspresionističke opere "Sancta".
Aktivisti grupe Youth Demand u Nacionalnoj galeriji u Londonu na sliku Pikasa "Le Maternite" zalepili su fotografiju fotoreportera agencije Anadolija Alija Jadallaha, na kojoj su majka i dete u Gazi.
Poznati književnik Salman Ruždi (77) izjavio je da radi na tri novele, što će biti prvo njegovo delo fikcije nakon napada nožem 2022. kada je pretrpeo povrede zbog kojih je oslepeo na jedno oko.
Prava umetnička dela u muzeju stimulišu mozak na način koji je 10 puta jači od gledanja u reprodukciju, pokazala je neurološka studija holandskih naučnika.
.jpg)
Komentari 7
Doda
Marko
Ivana
Toliko se malo pažnje posvećuje umnim ljudima u medijima njihovim tekstovima,njihovim rečima....da ih se mediji sete samo kada više nisu sa nama.
Nju je bilo milina slušati kada priča o životu,svojim zapažanjima,razmišljanjima.
Od nje se moglo nešto i naučiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar