Rođen u Beogradu, završio je studije kompozicije u klasi Predraga Miloševića na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1961. a magistrirao je 1965. godine.
Jednu školsku godinu (1965/66), kao Fulbrajtov stipendista (prve generacije), proveo je na Univerzitu u Prinstonu, gde se pretežno bavio elektronskom muzikom.
Bio je profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji (FMU) do penzionisanja (2001). Takođe, bio je i gostujući profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, pri Katedri za dizajn zvuka (1995–2000), a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet kompozicija (2001–2004).
Dela Rajka Maksimovića povezivala su reči, od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih – među kojima su "Buna protiv dahija", "Kad su živi zavideli mrtvima", "Testament vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša" i "Pasija Svetoga kneza Lazara" do lirskih i prefinjenih "Možda spava" ili "Tri haiku".
Za svoja dela dobio je brojne nagrade, uključujući Hristićevu nagradu 1961. za Klavirski koncert, Mokranjčevu nagradu 1984. za Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Oktobarsku nagradu 1989. za "Pasiju Svetoga kneza Lazara".
Takođe, dobio je i Vukovu nagradu (2007) za životno delo. Napisao je i objavio memoarsko-autobiografsku trilogiju "Tako je to bilo" (1998–2002, drugo izdanje 2018), a 2008. "Govor muzike" u saradnji sa Milošem Jevtićem.
Datum sahrane će biti naknadno objavljen.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar