Na promociji će govoriti autor knjige Vladimir Janković Džet, muzički kritičar Aleksandar Žikić i direktor izdavačke kuće Multimedia Books Rodoljub Stojanović.
Džet u razgovoru za 021.rs kaže da se oseća "kao i svi maturanti, nije loše, ali biće bolje kad uradimo promociju".
Kako objašnjava, knjiga "Godine na 6" doživljava novu mladost, novo izdanje. Prošlo je 15 godina od prvo izdanja, prodala se u nekoliko hiljada primeraka, a onda su ti primerci stigli do više ruku, jer se često pozajmljivala.
"U jednom trenutku je postala kultna knjiga , ne što je moja, nego što su ljudi voleli da čitaju o tim vremenima i došao sam na ideju da se uradi ovo drugo izdanje, ovo reizdanje. Prvo sam imao nameru da dopunim nešto, da dopišem, a onda sam shvatio da bi to bilo , na neki način hibridno suviše, jer ja sam u tom trenutko tako mislio i tako video celu tu sliku. I kada bi danas pisao ponovo iz početka, verovatno bi to bilo malo drugačije, drugačije bih obojio", priča Džet.
Kako kaže, šezdesete godine su ciklično u modi, vole ljudi da se sećaju tih pionirskih dana, stvaranja popularne, odnosno rokenrol muzike na ovim prostorima.
Međutim, od tada se promenilo mnogo toga. Popularna muzika je, kaže, jedno živo biće koje raste, razvija se u svim pravcima, u nekim dobrim, ali i u nekim pogrešnim.
"Neki put, nešto što možda i nije dobro za muziku pobedi pa se ide u tom pravcu, pa onda svi shvataju da to nije tako, pa se okrene na drugu stranu. Ono što je danas bitno razlikovati od onih dana kada smo mi počinjali, to je mogućnost da se stvara. U naše vreme je bilo jako teško napraviti nešto, jer su postojale, bar u Beogradu, pa ni u celoj zemlji nije bilo mnogo više, postojala su samo dva studija, Studio 5 i Studio 6. U ta dva studija su svi snimali, i popularna muzika i narodnjaci i namenska muzika za Dom Armije... Dobijali ste po dva sata za jednu pesmu da snimite ili za dve pesme čak. U tih dva sata je uračunato bilo i unošenje opreme u studio, montiranje opreme, štimovanje, onda svirka. Miks nije postojao, snimalo se na dva kanala i kako ispadne, tako je", priseća se Džet u razgovoru za 021.rs.
Danas su se stvari promenile i navodi da je trenutno i sam u fazi snimanja, a snima sa ljudima koje nije ni video. On pošalje muzičaru matricu, muzičar odsvira svoje i vrati u studio da se miksuje i "pegla" sa instrumentima.
"To nisam ja izmislio, tako radi ceo svet. Tehnologija danas je omogućila mnoge stvari, ali ubila je neke stvari koje više ne mogu da se vrate. To su te neke spontanosti, neka zajedništva. Snimi se samo bazna matrica, onda se posle instrument po instrument pakuje, ispadne kvalitetnije, ispadne preciznije, tačnije, ali nema one vatre kao kad sviraju ljudi zajedno. Ali, ne može se sve imati uvek. Naravno, na ovaj način se štedi vreme, ogromno vreme se štedi, a danas je vreme najskuplje i to je imperativ", navodi sagovornik 021.rs.
Vlada Džet je i legenda radijskog etra na ovim prostorima i po njegovom mišljenju, digitalizacija je doprinela finansijski i vremenski ovom mediju, ali se "izgubio šmek kreacije koju je ranije imao".
"Znate, kad sedi voditelj u studiju i priča i drži ploče, tj. nosače zvuka, šta god da su ploče, diskovi, snimci i lično ih ređa i emituje u program, to je jedno i pre ili kasnije, ako želimo da radio opstane, jer je radio neophodan za masovnu informaciju, moraće neke stvari da se vrate na stare načine. Kao što su ljudi sada naglo počeli da se vraćaju na vinil. Vinil je daleko od savršenstva u odnosu na CD, na digitalne nosače, ali vinil ima jednu toplinu koja prija ljudskom uhu i to ne može niko da prevaziđe nikakvim drugačijim nosačima. Tako isto ne može robot da naslika bolje sliku od čoveka. I ne može robot da napiše 'Godine na 6' bolje od mene, je l' tako? Prema tome, sve je jasno", poručuje Džet.
Na pitanje koji savet bi dao mladom muzičaru, tinejdžeru, koji je tek oformio bend i gomilaju mu se pitanja po glavi, Džet odgovara da je čovek stvaralačko biće i da svako u sebi ima jedno zrno umetnosti i želju za kreacijom.
"Nema čoveka koji nije seo i nacrtao neku sličicu dok je čekao nešto ili otpevao u glavi neku notu koju je zamislio. Čovek mora da se kreativno izražava. Ovi novi mediji, digitalna grafika, digitalna muzika, pružaju šansu ljudima da se vrlo lako izraze i da naprave nešto. Ali, nema umetnosti bez krvi, znoja i suza, što se kaže. Gitaru da biste svirali, morate da pomučite prste, da biste svirali klavir, morate da sedite za klavirom sate i sate da savladate klavijaturu, da savladate tehniku. Da biste bili bubnjar, mora da vežbate, da biste pevali, tek tu morate da vežbate", kaže Džet.
Nastavlja odgovor objašnjavajući u čemu je lepota umetnosti.
"Ono što treba da bude kad ljudi sednu i odsviraju jedan po jedan, svi zajedno, dva po dva, nije bitno, ali sednu i odsviraju - onda je to neka muzika, onda je to nešto što su oni dali od sebe i to je taj trenutak. Oni će sutra svirati ponovo, ali neće više biti isto. Biće neki novi trenutak. U tome i jeste lepota muzike i lepota umetnosti uopšte, bilo kog nivoa, da li je visoka umetnička muzika ili je ova prizemna muzika, kako je zovu. U svakom slučaju, muzika ako vas dodirne bez obzira šta sviraju, to je nešto. Ako sviraju perfektno, a vama to prolazi kroz uši i kao zavesa, onda je to džabe. A veštačka inteligencija i ovi moderni trendovi upravo nude to, da muzike bude što više kao zavesa, a ako se nešto desi, biće dobro, prodaćemo mi to u svakom slučaju. E to je to. U današnje vreme, najgora stvar je što je muzika u rukama onih koji prodaju, a ne onih koji stvaraju. Kad se to promeni, biće mnogo bolje", zaključuje Džet razgovor za 021.rs.
Komentari 1
Čitalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar