Vlast ih ignoriše, mediji prećutkuju, kreativna industrija melje

Na skup su došli umetnici koji rade i o(p)staju ali i oni koji su se neposredno posle poljuljanih postpetooktobarskih nadanja, uprkos tome što su tih dvehiljaditih bili baza nezavisne umentičke scene u nas, odlučili da odu i svoje preofesionalne karijere nastave u zemljama Zapadne Evrope. Razlog njihovog odlaska onda ali i, kako, ističu, nepostojanja razloga za sasvim konkretan povratak sada, je odsustvo jasno definisane, pa čak i bilo kakve, kulturne politike a potom tu su i svi drugi razlozi koji dovode do fenomena odliva mozgova iz Srbije. Uz sve to, i mediji ih prećutkuju, političare ne zanima njihov rad, jer ih prosto ne zanima nikakva vrsta kritičke misli.

Zanimljivo je da su sami gosti ovog simpozijuma bili dosta kritični i prema samima sebi, sve u pokušaju da lociraju problem i probaju da iznađu rešenja. Istakli su da su i sami akteri nezavisne scene često sami krivi jer ne umeju jasno da izraze, brane i bore se za svoje stavove. Neki od onih koji rade u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji najčeće bezuspešno pokušavaju da ostanu u dodiru sa scenom u matici i zato se osećaju nepoželjnima i viškom. Za njih se uglavnom na nivou čaršijskog trača zna šta rade ali nikog zapravo nije briga za njih uprkos tome što su među njima i predavači na uglednim akademijama i univerzitetaima u Briselu, Utrehtu, Berlinu…

Performerka Bojana Mladenović već izvesno vreme živi u Holandiji, a dve poslednje godine direktorka je teatra "Heet Veem" koji u Amsterdamu slovi za jednu do ozbiljnijih teatarskih adresa. Govoreći o izvođačkoj umetnosti ovde i tamo, Mladenovićeva je primetila da je naše umetnike koji su otišli iz Srbije zahvatila "Lost in translation" boljka. Dodala je da ni u zemljama zapadne Evrope život umetnika na nezavisnoj sceni nije nimalo lak, da je to svakodnevna borba za donacije, projekte, publiku ali da je sve mnogo transparentnije, čak i tamo u srži liberalnog kapitalizma.

Beogradska dramaturškinja, pesnikinja i performerka Milena Bogavac, koja karijeru gradi paralelno na nezavisnoj sceni i takozvanoj oficijelnoj sceni, nesporazume između zvanične politike i umetnika, kao i između samih umetnika nazvala je delom provincijskog duha. Srbiju prosto nije briga za njene talente ni u kojoj kategoriji, smatra Bogavac. Govoreći o umetnosti u borbi protiv konteksta, ona je rekla da je najveći problem ovog društva što je naizgled otvoreno i prijateljski raspoloženo prema svim mogućnostima iza čega se zapravo kriju ili nezainteresovanost ili izrabljivačka politika.

Teoretičarka izvođačkih umetnosti i članica "Teorije koja hoda" Bojana Cvejić, koja već deceniju živi u Belgiji, smatra da je kriza nezavisne scene još dramatičnija zbog uspona kreativnih industrija. Osvajanje (stalnih) prostora za rad ističe kao jedan od ključnih problema i dodaje da umetnici prosto ne znaju da se izbore sa tehnokratama jer ne govore istim jezikom i ne operišu istim brojakama. Cvejić se slaže sa Dimitrijem Vujadinovićem iz beogradske "Balkankult" fondacije koji smatra da umetnici moraju da potraže stručnu pomoć ekonomista i pravnika koji će pregovarati u ime njih jer "ne znaju ni rečnik, ni moduse kojima se operiše u susretu sa kreativnim industrijama".

Projekat "Odliv scene" osmislio je osnivač asocijacije Per.Art i jedan od naših vodećih performera - Saša Asentić, u saradnji sa menadžerkom iz kulture Hanom Markvard i Matiasom Milerom-Viferigom iz beogradskog Gete Instituta koji ga je, uz Robert Boš fondaciju i Per.Art i podržao.