Hemingvejev spisak dela koja bi svako trebalo da pročita

Književni nobelovac i jedan od najvažnijih američkih pisaca 20. veka Ernest Hemingvej, 1934. sastavio je spisak dela koje bi svaki književni poletarac trebalo da pročita.
Književni nobelovac i jedan od najvažnijih američkih pisaca 20. veka Ernest Hemingvej, 1934. sastavio je spisak dela koje bi svaki književni poletarac trebalo da pročita.

U proleće 1934, dvadesetdvogodišnji Arnold Samjuelson, koji je studirao novinarstvo na Univerzitetu u Minesoti, zaputio se na jug SAD-a, tačnije na Floridu, gde je želeo da pronađe svog literarnog idola Ernesta Hemingveja.

Budući nobelovac tada je živeo u Ki Vestu, a Samjuelson je obožavao njegovu priču "One Trip Across", koja će kasnije postati deo Hemingvejevog najproblematičnijeg romana "Imati pa nemati". Samjuelson je na vrhuncu Velike depresije krenuo na neizvestan put skitnice s jednog kraja Amerike na drugi, kako bi od Hemingveja dobio savete o tome kako da postane bolji pisac.

Kada je stigao u Ki Vest, Samujelson je morao da spava na ulici, zbog čega je ubrzo uhapšen pa je svake večeri spavao u lokalnom zatvoru, iz kojeg je uskoro bio pušten. Mladi student krenuo je u potragu za Hemingvejem, verovatno najpoznatijim stanovnikom Ki Vesta, koji ga je pozvao na razgovor nakon što je shvatio da pred sobom ima vatrenog obožavaoca.

Hemingvej je književnom poletarcu savetovao da se nadmeće u pisanju sa onim autorima čija su dela preživela test vremena i uz to mu dao svoj spisak knjiga koje bi valjalo pročitati. Na početku se nalaze dve priče američkog pisca Stivena Krejna, "Plavi hotel" i "Otvoreni čamac", a nakon toga slede Floberova "Madam Bovari", zbirka priča "Dablinci" Džejmsa Džojsa, Stendalov roman "Crveno i crno" i dva Tolstojeva klasika - "Rat i mir" i "Ana Karenjina".

Sasvim je izvesno da Hemingvej ipak nije bio van aktuelnih, savremenih književnih tokova, pa je na listu uvrstio i roman "O ljudskom ropstvu" Samerseta Moma, koji se danas baš i ne kotira previše dobro, a još je preporučio i "Budenbrokove" Tomasa Mana, "Braću Karamazove" Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, "Orkanske visove" Emili Bronte, kao i antologiju poezije "The Oxford Book of English Verse".

Kada su pesme u pitanju, još je uvrstio i zbirku Edvarda Estlina Kamingsa "Ogromna soba", ali i knjige "Pozdrav i zbogom" Džordža Mura, "Daleko i davno" Viljema Henrija Hadsona, a listu je zaključio romanom Henrija Džejmsa "Amerikanac".

Hemingvej je Samjuelsonu pozajmio i svoj roman "Zbogom oružje", zamolivši ga da mu knjigu vrati jer je to jedini primerak tog izdanja koji ima. Mladić je to i učinio sutradan, i kada se činilo da će svako dalje krenuti svojim putem, Hemingvej je Samjuelsonu ponudio da bude čuvar njegovog broda.

Svoje iskustvo druženja s Hemingvejem, Samjuelson je kasnije opisao u zanimljivoj knjizi "Sa Hemingvejem: Godinu dana u Ki Vestu i na Kubi" (With Hemingway: A Year In Key West And Cuba).

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Kultura i umetnost