Titova bibloteka je kulturno dobro

Narodna biblioteka Srbije donela je odluku da se biblioteka Josipa Broza Tita proglasi za kulturno dobro od velikog značaja, saopštio je danas Muzej istorije Jugoslavije, koji u svom fondu baštini i biblioteku doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
Narodna biblioteka Srbije donela je odluku da se biblioteka Josipa Broza Tita proglasi za kulturno dobro od velikog značaja, saopštio je danas Muzej istorije Jugoslavije, koji u svom fondu baštini i biblioteku doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.

Titova biblioteka je nastala u periodu od 1940. do 1980. godine prikupljanjem knjiga koje je Tito lično posedovao, onih koje je dobijao na poklon od autora dela, državnika, delegacija i publikacija koje su nabavljane za njegove predsednika. Mnoga vredna dela i značajan neknjižni fond u Biblioteci čine deo ne samo jugoslovenske, već i svetske baštine, stoji u saopštenju.  Biblioteka ima 11.162 naslova i oko 15.000 knjiga. Fond Biblioteke je tematski veoma raznovrstan a poseduje i stare i retke knjige, enciklopedije, rečnike, leksikone...

Naročito su dragocene knjige sa posvetama i potpisima značajnih svetskih i domaćih ličnosti kao što su Vinston Čerčil, Džavaharlal Nehru, Indira Gandi, Seku Ture, Jaser Arafat, Milovan Đilas, Moša Pijade, Dobrica Ćosić i drugi.  Kako se ističe u saopštenju, u biblioteci se nalazi 1.747 knjiga sa posvetom. Dragoceni su i primerci knjiga sa pratećim pismima, prilozima, pečatima vlasništva.

Poseban deo fonda čine knjige sa specijalnom tehničkom i umetničkom opremom, malog tiraža, među njima su dela iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija, čije su korice rađene u pozlaćenom reljefu sa likom šaha, a takvi primerci su dostavljeni samo nekolicini šefova država. Posebno mesto u biblioteci Josipa Broza zauzima marksistička literatura, naglašava se u saopštenju.

Osim prvog izdanja Marksovog "Kapitala" iz 1867, tu su celokupna dela Marksa, Engelsa i Lenjina. U biblioteci je zastupljena i politička literatura Blagoja Parovića, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Mihe Marinka, Milentija Popovića, Svetozara Vukmanovića i drugih autora, dodaje se u saopštenju.

  • Portir

    04.02.2014 16:17
    Neka kažu sadašnji političari i šefovi države koliko knjiga broji njihova biblioteka, a ako ih i imaju koliko su knjiga pročitali. Mogu da računaju i obaveznu lektiru!
  • janko

    28.01.2014 08:00
    mista bez TITA
    ne mozete vi nista bez TITA. od blata cete ga praviti
  • 28.01.2014 07:51
    Tako treba, državo! Neka se i nešto normalno dogodi, a ne samo šizenje - ludenje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Kultura i umetnost