Da li je i nama potrebna "pravopisna policija"?

Ovi mladi "pravopisni policajci" zasnivaju svoj program na pretpostavci da se svet doživljava kao tekst, te da ispravljanjem na prvi pogled sitnih grešaka, mi zapravo menjamo svet, piše "Danas".

I naš prostor zahteva slične lingvističko-komunalne akcije, ali osim lamenta nad jadnom pismenošću, nebrigom za jezik i neodgovornošću, nije baš bilo ovako prilježnih koraka kao u Moskvi.

Na pogreške ipak neprestano ukazuju večiti borci za pismenost poput Ivana Klajna, Rade Stijović ili Veljka Brborića, koji je fotografisao niz natpisa na reklamama i drugim tablama sa jezičkim omaškama. U njegovoj riznici su se našli dodatci, napitci, brusxvalter, burekdžinice, stan od 53 cm kvadratna...

Zahvalan je i poduhvat profesora Radomira Dabetića, koji je u knjigu sakupio novinarske jezičke nepravilnosti deleći ih u kategorije "nepravilno" i "pravilno". U ovu prvu spadaju, na primer, maršuta, doškolovavanje, kontaktirati nekoga, lezbejka, delikvent, odmaram, a ispravno bi bilo maršruta, doškolavanje, kontaktirati sa nekim, lezbijka, delinkvent, odmaram se. Za pohvalu je svaki prilog negovanju jezičke kulture, ali treba biti i oprezan kada se neki izraz određuje kao nepravilan.

Pravopis prihvata i lezbejku i lezbijku, a što se tiče glagola odmarati se, u Stanojčićevoj i Popovićevoj gramatici piše da se neki glagoli javljaju i s povratnom rečcom se i bez nje, a to su brinuti se i brinuti, odmarati se i odmarati, šetati se i šetati. Međutim, u priručnicima i u Normativnoj gramatici Pipera i Klajna čvrsto se drži da je ispravan samo oblik odmarati se.

Izvinite, ali ako dobra većina ljudi kojima je srpski maternji jezik, a među njima su i oni sa dobrim jezičkim obrazovanjem, kaže odmaram, bez onog se, onda kvalifikativ "pogrešno" u gramatici ne znači ništa. Slično je i sa imenicom novine, koja je "dopuštena" jedino u množini, ali je u jeziku potrebna i jednina, što je u jednom radu pokazao Milan Šipka.

Primeri profesora Brborića i Dabetića ukazuju na nemar i nizak stepen opšte pismenosti, a na drugoj strani nemarnom se pokazuje jezička norma, koja svojim konzervativnim i pomalo rigoroznim, uz to i mnogobrojnim, pravilima zapravo i najpismeniji sloj čini nepismenima.