Ani Frank preti banalizacija?

Ona je potom postala simbol Holokausta. Međutim, gde je granica između negovanja uspomena i komercijalizacije?

Pred kućom Ane Frank u Amsterdamu svakodnevno vlada velika gužva. Ljudi često čekaju satima, po kiši, snegu ili suncu. Svi oni žele da se popnu uskim stepenicama do malih mračnih sobica u kojima se skoro dve godine skrivala Ana Frank zajedno sa svojom porodicom. I u kojima je pisala svoj poznati dnevnik, piše "Dojče Vele".

Na današnji dan, pre tačno 70 godina, porodica Frank je otkrivena i otpremljena u koncentracioni logor. Petnaestogodišnja Ana i njena sestra umrle su od bolesti i iscrpljenosti samo nekoliko nedelja pre oslobođenja logora Bergen-Belsen. Preživeo je samo njen otac, koji se nakon rata odselio u Švajcarsku, gde je i umro 1980.

Popularnost Ane Frank ne jenjava. Kuću u kojoj se skrivala svake godine poseti više od milion ljudi iz celog sveta.

Holandski istoričar Bart Valet upozorava na opasnost od banalizacije: "Pravo čudo je da se u Amsterdamu još ne prodaju majice i šoljice s likom Ane Frank."

U knjizi posetilaca muzeja ovekovečile su se pevačke zvezde, kraljevi, fudbaleri. Kada je pre nekoliko godina trebalo da bude srušeno drvo kestena u dvorištu kuće Ane Frank, usledili su protesti. Mladice tog drveta sađene su potom širom sveta kao skupocene relikvije, pa je jedna tako posađena i u vrtu Kongresa u Vašingtonu.

Opasnost od marketinške zloupotrebe lika Ane Frank je velika. Godine 2015. ističe 70-godišnja zaštita autorskih prava i onda će svako bez ograničenja moći da citira delove iz njenog dnevnika.

Postoje dve organizacije koje se brinu za očuvanje uspomene na Anu Frank i sprečavanje komercijalizacije. One žele da se njena poruka na dostojanstven način širi među novim generacijama. Međutim, između tih organizacija vlada rivalstvo. Kome pripada Ana?

Ana Frank Fonds u Bazelu upravlja nasleđem njenog oca Ota i ima pravo na objavljivanje dnevnika. S druge strane, tu je i Fondacija "Ana Frank", koja se brine o njenom poslednjem skrovištu u Amsterdamu.

Ana Frank Fonds ima i ekskluzivna filmska prava. Nemačka televizijska stanica ZDF je nameravala da snimi film o devojčici, koji bi bio prikazan iduće godine, na 70. godišnjicu njene smrti. Međutim, nakon dugotrajnih pravnih natezanja s naslednicima, ZDF je odustao od projekta.

Organizacija iz Bazela je takođe sudskim putem uspela da dobije i dokumente Ota Franka koji su se nalazili u Fondaciji "Ana Frank" u Amsterdamu. Oni bi trebalo da budu izloženi u novom muzeju u Frankfurtu, gde je Ana Frank rođena 1929.

Najnoviji vrhunac rasprave o negovanju uspomene na Anu Frank dostignut je sporom oko pozorišnog komada "Ana", koji je premijerno izveden u Amsterdamu ove godine u maju. Predstava bi trebalo da gostuje širom sveta. Ana Frank Fonds je dao dopuštenje za korišćenje delova dnevnika. Jedna privatna produkcijska kompanija je dala da se sagradi pozorište specijalno za tu predstavu.

Međutim, ta ista firma odmah se našla na udaru kritika. Mnogi je optužuju za komercijalizaciju. Gledaoci mogu u pauzama između dva čina da penušavim vinom isperu suze zbog tragične sudbine jevrejske devojčice, ironično komentarišu kritičari. Njima se pridružila i Fondacija "Ana Frank" iz koje je saopšteno: "Taj komad je izbačen na tržište kao zabavno veče s grickalicama."

To mišljenje ne dele svi. Mnogi ističu da je upravo pozorišna predstava pokazala svu snagu dnevnika. Kroz kulise i multimedijalnu prezentaciju Ana Frank je ponovo oživela kroz svoje tekstove, kao tinejdžerka s mnogim talentima i neispunjenim snovima.