Preminuo pesnik Tomaž Šalamun

Rođen 1941. u Zagrebu, Šalamun je gimnaziju završio u Kopru, a istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi.

Otkako je polovinom šezdesetih godina objavio prvu knjigu pesama "Poker", Šalamun je izrastao u veliku figuru modernizacije savremenog pesništva. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika.

Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika i svuda su primljene sa velikim čitalačkim i kritičkim ođekom. U SAD, gde je bio gostujući profesor na nekoliko univerziteta, jedan je od najpoznatijih i najuticajnijih savremenih evropskih pesnika.

Nakon "Pokera", objavio je zbirku "Uloga pelerine" (1968), a zatim, tokom 1970-ih, 13 zbirki, među kojima su "Hodočašće za Marušku", "Bela Itaka", "Amerika", "Metoda anđela", "Istorija svetlosti je narandžasta".

Osamdesetih je objavio devet knjiga poezije, od kojih je "Soy realidad" posvećena Meksiku. "Dete i jelen", "Kuća Markova", "Glagoli sunca", "Crni labud" neke su od zbirki iz devedestih godina, a od 2000. do 2010. objavio je još 11 knjiga.

"Arhipelag" je 2010. objavio njegovo "Godišnje doba" u prevodu Milana Đorđevića. Dobitnik je brojnih književnih nagrada u Sloveniji i svetu, od kojih su najvažnije Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada.

Šalamun je zastupljen u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Poslednji put Šalamun je boravio u Beogradu početkom novembra 2012. godine, kada mu je, u okviru Regionalne konferencije Srpskog PEN centra, priređeno veliko književno veče na kome ga je pozdravila brojna publika svih generacija.