Cenzura

Piše: Milan Dobrosavljev

Cenzura prema Klajnu i Šipki: "1. procena ocenjivanje 2. službeni pregled štampe. 3.a. Zakonski odobreno delimično skraćivanje, prerada ili potpuna zabrana štampanja knjiga, tekstova u novinama i drugim medijima iz etičkih, verskih, političkih i ideoloških razloga. B - Kontrola koja se obavlja neformalno, uz pomoć ili u ime uticajnih pojedinaca ili političkih institucija na vlasti 4. Institucija koja  vrši cenzuru, itd". Nije loša ni definicija Dragoljuba Žarkovića da nije mera medijske slobode ono o čemu se piše, već ono o čemu se ćuti.

Da je, kojim slučajem, ove redove pročitao ministar za kulturu i informisanje Predrag Tasovac verovatno bi rekao: "Šta sam vam govorio - nema cenzure". Nema institucionalne što znamo svi. Da je ima bilo bi zatamljenih stubaca u novinama, snega na ekranima, ćutanja na radiju i konačno zabranjenih brojeva novina i ostalih sredstava informisanja i komunikacija. Verovatno za Tasovca nema ni one cenzure pod "B". Pošto ministar verovatno ne poznaje uticajne pojedince ili ne daj bože političke institucije koje su sklone cenzurisanju!

Nema cezure ni za nedavno izabranu v.d. direktorku Kancelarije za evropske integracije Kseniju Milenković koja je zaključila da je očigledno da cenzure nema čim se o njoj toliko govori !? Ne znam da li se ova formula može primeniti i na korupciju, epidemije i druge svakodnevne teme o kojima se itekako govori?

Očigledno institucionalizovane cenzure nema. U tome se svi slažu. Ko je u poslednjih 60 godina video i jedan pečat sa naznakom "CENZURISANO"?  Međutim, sve to vreme, kao da je cenzure bilo. Formalno-pravno cenzurom se bavi nadležni javni tužilac i sud. Ne sećam se bilo koje skorašnje zabrane.

Ipak, cenzura lebdi u vazduhu. O njoj više pričaju tzv. nezavisni novinari od od onih tzv. zavisnih (otkud ta podela ?). Izgleda da postoji samo autocenzura. To ilustrovano znači kada novinar bira informaciju za koju veruje da će proći, kada komentator žigoše pojavu koja je migom odgore već proskribovana, kada urednik odbija da objavi informaciju koja nije baš dobrodošla "u ovom momentu" ili kada mu se čini da bi sa informacijom, ili još gore sa izraženim mišljenjem, njegov medij odnosno vlasnik mogao da ima problema.P roblemi mogu biti razni: smanjenje broja minuta na EPP, površine oglasnog prostora, poziva na konferencije za štampu, pozivi na učešće na važnim dešavanjima u zemlji ili inostranstvu, itd.

Šta to lebdi u vazduhu u vezi sa cenzurom? Pa lebdi  pitanje: Da li je i ko je ukinuo "Utisak nedelje", zašto smo poverovali da su ukinuti i Kesićevih "24 minuta" na B92? Da li nam je čudna minutaža premijera Vučića na svim TV, a tako stoji stvar i sa naslovnicama...? Kako tu stoji tzv. opozicija? Konačno se vraćamo na prvopostavljeno pitanje: ima li cenzure ? Ne samo kod nas.

Odgovor je da je u formalnom, institucionalnom smislu više nema, ali da je ima skoro svugde gde je u ime tzv. demokratskih načela i principa ukinuta. Konačno se vraćamo na odgovornog ministra Tasovca koji tvrdi da u nas cenzure nema i potpisnika ovih redova koji tvrdi suprotno. Najgore je što se ni Tasovcu od ovih redova neće zaljuljati fotelja kao ni autoru ovih redova.