Bravo za Novi Sad na vodi

Piše: Milan Ceković

Važno je samo da u to verujemo snažno i da nada postoji. I tako, kad život nije, bar su nam jaja u boji. Mada, realno, mimo uskršnjih praznika jaja nam poprilično fale. U svakom slučaju, neka nam je sa srećom.

I tako, malo praznika, malo šale, malo pesme, malo rijalitija, malo izbora i sve ovčice su na broju, a vuci ne samo siti, već valjano podgojeni. Vuci više ne mare ni za pritisak javnog mnjenja. Sve više sumnjam da to mnjenje postoji. Naši lideri jedino prezaju od krvnog pritiska. Jedino taj može malo da ih protrese. Mnogo je holesterola u tim programima za bolje sutra, koliko vidim.

Dakle, svi uslovi su tu da se osećamo lekspecijalno. Recimo, ja sam kupio nekoliko kasica-prasica, odlučio sam da štedim dok se ne izgradi "Beograd na vodi". Biću na rigoroznoj dijeti, odustaću od nekih navika, radiću više poslova, kaiš ću pritegnuti dok ne počnem da pištim, baš da vidim koliko ću kvadrata moći da kupim kada "Dubai na Savi" bude izgrađen. Zašto da ne, pa ko će stanovati tamo, ako ne ja - čovek koji navija za maketu.

Premijer kaže da će to biti za četiri godine, ali pošto svi znamo da on nije optimista, možda će to biti gotovo i za dve. Neki njegovi saborci baš ne veruju u to, pa nude blaži oblik optimizma: ako ne bude izgrađen taj grad na vodi, taj prostor će biti očišćen što je veliki uspeh. Priznajem, u pravu su. Mi smo u takvom stanju da samo kada bi starudiju i sivilo uklonili sa ulica gradova i sela, Srbija vaskrsla. Recimo, u mom gradiću, kada bi se uklonile rđave konstrukcije i bušne korpe za otpatke moglo bi se reći da napredujemo. Sa još malo farbanja preko, ih, to je već svakodnevni vaskrs.

Na kraju krajeva, budimo realni, premijer ima viziju, ima 56% podrške (kako kažu istraživanja), ima vlast, ima ovacije u skupštini, ima prijatelje po svetu, ima podršku zapadnih sila, radi više od svih, ne plaši se nikog, ima botove, ima jalovu opoziciju prepunu repova, ima preplašene novinare spram sebe… Ma, ima sve što je potrebno da ostvari svoju viziju. Ne, ne, nije se pomenuti bot primio u meni, već dozvoljavam mogućnost da neko sa takvim kartama u ruci odigra napredno. Valjda će posle takve kocke ostati neka piksla za nas?

Iskren da budem, iz mog ugla gledano, sve zamerke na taj projekat su irelevantne, ako se on obistini. Za par godina ako nikne ono SF čudo, spreman sam da ne razmišljam o zakonima, procedurama, javnom dobru i ostalim kategorijama, uključujući i stručne autoritete. Toliko stručnosti i toliko autoriteta, a tu smo gde jesmo. Nešto tu nije u redu.

Naravno, moji tekstovi su tek irelevantni za procese koji slede i ne bi trebalo da ih doživljavate preozbiljno. Da se razumemo, ja se samo branim od toga da budem Mujo koji ide kud i svi Turci, jer su ta hodočašća u našoj bližoj i daljoj prošlosti vodila do dna mutnih voda. Bar neka satisfakcija da mi ostane. Kao, bar nisam voljno išao ka dnu.

Što se Novog Sada tiče, on je blizu budućeg čuda i ne bi trebalo da se jedi. Novi Sad je, ionako, već na vodi. Gabaritan je Dunav u podnožju respektabilne tvrđave, a Dunav je zver u odnosu na Savu, kej je osunčan, tu je bajs-roler staza, staza za trčanje, kokice, teniski tereni, basket igrališe, tereni za mali fudbal, prelepi Štrand, kule postoje, blizu je striptiz bar i može se konstatovati da je Novi Sad već grad budućnosti i to sve bez Šeikove dobre volje. Još samo ja da se vratim…

Bravo za Novi Sad!