Bravo Jovana

Piše: Milan Ceković

Stiže mi sms poruka "Jel gledaš Vučića?". Izvinjavam se, nisam ga u tom momentu gledao, a samim tim ni slušao.

Nešto drugo je privuklo moju pažnju. No, saznanje da premijer gostuje u nekoj emisiji proizvelo je brzu reakciju: hop, hvatam daljinski, šaltam i evo ga.

Slušam pažljivo. Gospodin Milomir postavlja pitanja. Pitanja i odgovori su takvi da je pomenuti gospodin slobodno mogao da prošeta do Kneza na kaficu, niko ne bi ni primetio da ga nema. Premijer je ionako sam sebi dovoljan. I tako, slušam, gledam, počinjem lagano da se nerviram, jer bih premijera pitao sve što ga ovaj ne pita, a sa nekim potpitanjima ne bi došlo do efektnih premijerovih poentiranja, na koje se ustaljenom klaker-metodom nadovezuju aplauzi.

Uglavnom, u poslednje vreme obraćanja našeg premijera sve više liče na neki "new age" seminar. Pregršt citata iz kontigenta mudrih misli, pregršt imena svetskih političara od kojih on uči, a zatim se tu javlja potreba za sportskom analogijom, tipa "Srbija treba da bude kao Đoković ili kao Džordan". Lepo… Da se razumemo, realno sagledavanje svega što premijer govori, ukazuje na njegovu veliku potrebu za ličnim rastom, promenom, napretkom, dostignućima i to je zaista lepo. Podržavam. U njemu živi taj takmičarski duh i potreba da nam u svemu bude naj-naj. Ali kakve veze ima, recimo, predsednik Toma Nikolić sa Džordanom? Ili Gašić sa Đokovićem, osim što je Bata video da i Nole i Džordan lete na terenu, pa je osmislio telprontovanje kao mehanizam da im se približi.

Srbija da bude kao Đoković sa Vulinom u prvim redovima naše stvarnosti. Srbija preko Vimldona do Austraian Opena. Zvuči tranziciono, nema šta i nekako nadnacionalno. I tako "Džordan Srbija" živi na uzici od svile i tako gospođa stara sa Letećim razgovara i tralalalala. U međuvremenu sve manje je vesti da je sve više ljudi u velikoj buli. Konkretni problemi su sakriveni u večitim političkim nadgornjavanjima. Ali uzalud kampanje, govori, parole, jer država u kojoj jedna ''animir dama'' ili ''starleta'' prosvetarsku platu zaradi za sat-dva, mora propasti. Ako je to uopšte država? Definitivno se radi o propasti.

Kako se spasiti od te propasti? Uf, pitanje za sumu koja prevazilazi moć MMF-a. Kako? Malo pre sam pročitao da je mlada Novosađanka Jovana Kondić oduševila svet. Učestvovala je na salonu "Arhimedes" i dobila tri medalje za svoj izum - termoizolacioni panel napravljen od zeolita, vlakana celuloze i cementa.

Izvinte Soraje, Cica-Mice, Jece-Perece, što ne pišem o vama i što mislim da ne mora Srbija da bude Džordan i, realno, jedan i jedinstven je Nole, ali krajnje vreme je za Jovane Kondić. One su tu negde, oko nas, u našem komšiluku, kao i neki mladići, rođeni šampioni, za kojima ova država čezne, jer više ne može da diše od raznoraznih lezilebovića, šibicara i demagoga.

Bravo, Jovana! Ne znam koliko ćeš još živeti u Srbiji, ali znaj da si ti njeno lepše lice.