Blockbuster Srbija

Piše: Milan Ceković

U jednom trenutku dolazi do eksplozije motora, nastaje haos, komandos-stjuart pada, poleće escajg (nije bio planiran ručak, već samo neki čalabrc doručak), avion je u slobodnom padu nekoliko minuta, dame (bez obzira na šminku) postaju bele kao kreč, ali u tom trenutku nastaje preokret, predsednik Nikolić poput inspektora Meklejna (nekoliko puta umirao muški) zbija šale, diže moral i na krilima te duhovitosti, avion se diže kao Feniks, a kasnije sleće na isto mesto sa kojeg je poleteo.

Nemojte meni prepisivati ovaj sažetak, jer samo vam opisujem to što je profesor Antić pričao pre neki dan. Dobro, znam da biti profesor ne znači nužno da je čovek pelcovan od pričanja gluposti, ali treba respektovati subjektivne doživljaje. Kasnije je rečeno da nije to tako bilo, nego je neko prosuo kafu na istrumentalnu tablu, pa je došlo do podrhtavanja aviona, itd. Dobro, sad je to već isuviše nastavaka da bih vam to opisivao. Biće vam dosadno. Stvarnost na nižim nivoima nam je ionako mnogo zanimljivija.

U Inđiji smo imali borilački-triler. Lokalni izbori su idealna prilika za kombinaciju karantina i batina. Ko živ-ko mrtav na putu do odborničke gaže. Srbija je najcivilizovanija na lokalu. Taj komunalni nivo naše stvarnosti je baš u fekalijama.

Da nije gospodina Zorana Babića sve bi bilo strava i užas, ali on je tu da razveseli i nas, i premijera. Nije mi jasno zašto se na društvenim mrežama sprdaju sa čovekom koji se lepo divi premijeru fizički i mentalno. Kome će ako neće premijeru? Nije gospodin Vučić tamo neka Seka Persa i lepo je objasnio Babiću da ne razume zatezanja i peglanja, već da je od navijačkih dana navikao na tvrdo. Normalno, kada je u gužvi, premijer nema vremena da razmišlja o nuždi. Mada, ruku na srce, dok se Zoki dualno divio, premijeru je bilo neprijatno. Baš čudno, jer po pravilu šlihtanje je draža kategorija od one kada vam neko u lice saspe ono što stvarno misli. Ukoliko šlihtanje dugo traje, čovek lako može da poveruje da je prenaglašeno ucurivanje istina.

Ili ono provaljeno botkanje, sugestivno sve to može biti - naručiš hvalospeve i posle određenog vremena poveruješ u te hvale. Super. Možda bi i fakultete trebalo osnovati za taj posao budućnosti. Recimo, Fakultet za primenjenog bota. Ono, rad u malim i tajanstvenim grupama, dnevnica i sendvič. Treba se školovati, da ne bi olako curele informacije. Mada, isuviše je tu suve ’rane, zaista može biti tvrdo.

Čuo sam da je neki mlađani lav tražio smenu zaštitnika građana, rekavši da je on sramota za građane Srbije. Hm, zar to nije rekao Siniša Mali za Sašu Radulovića? Treba utvrditi da nije plagijat izjava u pitanju, ili se, ipak, radi o prisvajanju dozvoljenog broja taktova? U svakom slučaju, malo je tražiti smenu zaštitnika građana. Treba smeniti sve građane. Neka ostanu samo sigurni glasovi. I još nešto, kako to da je Vučićevo okruženje sastavljeno od mladih lavova? Nešto tu nije prirodno.

Ministar policije je izjavio da će Tači biti uhapšen. Znači, Briselski sporazum je posledica pregovaranja Dačića i Vučića sa čovekom koji bi trebalo da bude uhapšen? Jao, izvinjavam se, ne bi trebalo previše razmišljati. Ma, ko će to sve pratiti, a da se valjano ne zbuni. Toliko godina su jedni te isti bili u svim mogućim ulogama da je sasvim normalno što će se možda zbog njih posvađati kumovi, zakrviti stari drugari, porazbijati neke glave ili tome slično. Na kraju krajeva, šta ostaje malom čoveku od moći rasuđivanja, kada je godinama navučen na "sve one što narod voli", tabloide, i kad tim godinama svakodnevno dodaje "Minut-dva"?