Glupost - najbolja logistika

Piše: Milan Ceković

Kao, ne bi urednici da tvore program od gluposti, ali "to narod traži". Dakle, dominira potreba kod građana da se voajeristički hrane glupostima ili žive za podsmeh. Sa takvim građanstvom reforme su luk i voda.

Naravno, tamo gde ukrštaju prostakluk i glupost, e baš to je odlično mesto da u kratkim pauzama ulete neke reklame i da se na krilima nacionalnih frekfencija množi bogatstvo. Stanje naše nacije se najbolje ogleda u reklamama bankarskih usluga. Po pravilu, u glavnoj ulozi je neki nervno labilan čovek ili veseli idiot, koji je na rubu propasti, očajan, ali onda uleće banka sa svojom jedinstvenom ponudom i glavni junak vaskrsava ili postaje ekstrem svoje vrste. Jadan je taj spas koj zavisi od banaka.

Imao sam prilike da čujem segment intervjua, koji je premijer dao nekoj stranoj novinarki. Na pitanje da li je svojevremeno govorio da za jednog ubijenog Srbina treba poubijati sto muslimana, odgovorio je da je to istrgnuto iz konteksta. A onda je konstatovao, u potrebi da se prikaže kao objektivan čovek, da je u to vreme imao mnoge glupe izjave. Ok, slažem se sa premijerom. Međutim, izgleda da je glupost postala dobra logistika. Malo, malo ispališ glupost i doguraš daleko. Vučić je bar toga svestan, želim da verujem u to, ali ne znam šta je sa Babićem, Gašićem, Vulinom, Stefanovićem, Nikolićem...

Oni sad već tvore vod koji baš ispaljuje kad stigne. Naravno, bilo je toga i pre, šta više, plodno tlo za današnju glupost, neki drugi likovi su valjano pripremili. Očigledno je da se u ovoj državi put do pozicija svodi pre svega na glupe izjave i klimanje glavom, za koje mnogi kažu da je pametno. Još ako znate da na vreme podavijete rep, život će vam biti lep.

Pre neki dan je održana promocija mog romana. Skroman roman i pristojan program. Zaboravio sam da kažem dve-tri pametne stvari, ali nisam lupetao i nije bilo gluposti. Nećete moći ništa o tom romanu da pročitate u novinama, što je sasvim normalno, jer u danu kada sam ga promovisao, duplericu čitanih dnevnih novina zauzela je gospođa Maksima. Napisala je novi hit o poplavama i pomirila se sa mužem, što je veoma značajno za sve nas. Spram nje i mnogih drugih nosilaca građanske pažnje, priča o mom prvom romanu je smarački sadržaj.

Na kraju krajeva, treba bite realan, svi mi znamo za pomenutu Maksimu, a malo ko od vas za "Leniju".