Ćevapi kao ključni faktor ustavnog poretka

Započeo bih priču baletom, ali od njega nije ostalo ništa pred naletom publike na ćevape.

Piše: Milan Ceković

Lekari, ćevapi i balet! Sveto trojstvo zdrave ishrane i rekreacije. Kad zmiriše roštilj, nema tog pokreta koji može da drži pažnju. Neko je izrazio čuđenje, kao, to su akademski građani, lekari i nije lepo da beže na ćevape.

Budimo realni, živimo u državi u kojoj je najveći spektakl kada se nešto okreće na ražnju. U to ime savet za organizatore kulturno-umetničkih događaja: program da, gozba ne. Evo, na promociji mog romana nije bilo krkanluka, publika je pratila program od početka do kraja i otišli su siti mene, ako ne siti od ćevapa. Znam šta radim, nagledao sam se ja akademskih građana u jurišu na đakonije.

Živimo u vremenu sveobuhvatnog opadanja i u toj igri balet nema velike šanse. Čak i lekari postaju pacijenti kada dođu na baletsku predstavu. Nema tog recepta koji se može prepisati, nema tog leka koji može neutralisati miris roštilja i njegovo hipnotično dejstvo na čoveka. Ražnjić ili pirueta? Jasno vam je da je dijagnoza odavno uspostavljena i da nema života bez krkanluka.

Šalu na stranu, velika je zabluda verovati da je čovek sa fakultetskom diplomom apriori i čovek kojem je mesto u pozorištu. Diplome su možda još ulaznice za mnoga, ali ne i baš sva mesta. Na kraju krajeva, postoje ljudi koji ne dobacuju dalje od stručne litarature.

Video sam i predsednika države u uniformi. Spektakularno. Stvarno deluje nekako moćno, stiče se utisak, na prvu, da je vrhovni komandant velike vojne sile. Utegnut, stamen, primer nepokolebljivosti. Ne znam šta je posle bilo i da li je komandant otišao na ćevape, ali bi bilo dobro, kada se i naš stameni Ustav bude menjao, da se uvede ćevap kao nacionalni simbol. U preambuli naznačiti da je sasvim svejedno da li je leskovački, banjalučki ili neki treći.

Možda bi i našu kulturu trebalo svesti na roštilj: hor ćevapa, baletska predstava kobaja, filmska industrija mešanog mesa, izložba pljeskavica, muzej savremenog roštilja, itd. Bolje čalabrc, nego prc Srbija.

Vidim i da je premijer bio u Americi i da se sastajao sa nekim zamenicima i pomoćnicima, i verovatno će nam uskoro biti bolje. Kako i ne bi, pa svi su nam obećali pomoć: EU, UAE, Rusija, Amerika... Sve je to spektakularno, kao jedan veeeelik ćevap. Još samo sami sebi da pomognemo.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.