INTERVJU - Edo Maajka: Stalno nas uče idioti i loši učitelji

Reper Edo Maajka nastupio je na Exit festivalu sa bendom Kultur Shock, sa kojim je nedavno objavio pesmu "Sloboda", a u intervjuu za 021.rs govori o nacionalizmu, herojima današnjice, buntu mladih, ali i o zabludama.
Kroz svoje pesme Edo Maajka već 15 godina udara u temelje nacionalizma, rušeći mitove koje ga prate. Na ironičan način se bavi političarima, ali i ukazuje i na njihove svakodnevne manipulacije. Poslednju pesmu "Sloboda", u kojoj objašnjava u čije ime "crkve i džamije ratove vode", objavio je Prvog maja zajedno sa bendom Kultur Shock.
 
R021: U svojim pesma često kritikuješ nacionalizam i mržnju koja ga prati. Postoji li i dalje potreba da se o tome govori zato što se još uvek svrstavamo u nacionalne redove?
 
Edo: Nažalost potreba i dalje postoji, i to se vidi svakodnevno. Međutim, ja, a verujem i mnogi drugi ljudi, ne funkcionišemo tako, za mene si il' Bosanac il' Hercegovac il' jednostavno čovek. Stvar je u nerazumevanju, to su ljudi koji već imaju programirane foldere i oni te na osnovu toga svrstavaju u neku grupu. Ako ne kažeš ko si, ne znaju gde da te smeste niti kako da se ponašaju prema tebi.
 
R021: Upravo ono što poručuješ u pesmama jeste potreba za brisanjem tih nacionalnih foldera kod mladih.  Prošle godine si radio na serijalu "Perspektiva" gde si razgovarao sa srednjoškolcima. Da li će nas generacije koje dolaze voditi napred, nazad ili ćemo tapkati u mestu?
 
Edo: U celom regionu postoji jedan ogroman problem, a to je nepostojanje odgovornosti, a klinci se tome uče. Svi problemi, kako mladih tako i starih, guraju se pod tepih i ne rešavaju se. To je problem generalno na, kako se to sada kaže, Zapadnom Balkanu. Postoje mladi ljudi koji se zaista trude da promene nešto, da učine život boljim, a sa druge strane postoji oni kojima paše da se stanje ne menja. I to večno traje na našim prostorima. Mi smo u nekoj 'fol' demokratiji, a totalnu demokratiji nismo doživeli. Kuda ćemo se kretati nisam siguran, ali bih voleo da i sam budem deo društva kojoj u zaista postoji zaštita ljudskih prava, gde ljudi imaju svest o tome da nije problematično biti drugačiji.
 
  
 
R021: Pomenuo si "one kojima paše da se stvari ne menjaju". Radi li se o tome da su naučeni da ne menjaju stvarnost, nego da plivaju srednjom strujom?
 
Edo: Kada te otac i mati nauče nečemu onda je teško ići mimo toga. Kada počneš da sumnjaš u nešto što su ti oni govorili ceo svet ti pada u vodu. Je**ga, кod nas su roditelji učili decu uglavnom krivim stvarima, zbog čega smo sada tu gde jesmo. Ipak, stvari je moguće menjati, meni je drago kada mi nakon svirke dođe neko mlad i kaže da znaju da je to što ja pričam istina, da se i oni osećaju kao i ja. Jednostavno, drago mi je da mogu da budem deo te force koja služi osvešćivanju klinaca, povezivanju drugačijih, koji žive u malim sredinama i tamo im je teško. Al' drugačiji su jedini način našeg napretka, tako da sam uvek uz njih.
 
R021: Znači da su upravo ti 'drugačiji' u ovom trenutku heroji.
 
Edo: Tako je, ali treba imati u vidu to da su danas 'drugačiji' vrlo često obični ljudi koji žive pravedno, bez obzira čime se bave. Za mene je jedan od njih Edvard Snouden, heroj nove generacije. Čovek koji nam je doneo mnogo saznanja o svetu u kom živimo, čovek kog se odrekla njegova zemlja, ali i dalje ne odustaje od svojih uverenja i istine. To su ljudi koji me inspirišu. Ljudi iz malih zajednica, koji se trude, pokušavaju da promene nešto, žale se na situaciju bez obzira na to što se, makar trenutno, ništa neće promeniti. To su mi heroji.
 
  
 
R021: Već smo nekoliko puta tokom intervjua pomenili potrebu za promenom. Kako ti menjaš svoju stvarnost?
 
Edo: Ja menjam svoju stvarnost tako što imam svesnost o svojim problemima. Kada ga uvidim pokušavam da ga sagledam objektivno, jer samo tako možeš da ga rešiš na dobar način, sagledavam sve strane. Potrebno je otići malo od sebe, sagledati problem sa šire perspektive. Onda počnem da radim na iznalaženju rešenja, ako je to neka trauma onda radim na njoj. Pravi problem je u tome što su ljudi puni besa zbog nečega i onda to na pogrešan način i na pogrešnom mestu izražavaju. Ako si svestan da si besan zbog nečega i znaš tačno šta je problem, onda se fokusiraš na to, a ne na neke izmišljene probleme koji dolaze sa strane. Mi smo taj deo svemira koji može da se menja, a tako utičemo i na društvo. 
 
R021: Potreba za uticanjem na društvo javila se kod mladih širom regiona koji su počeli da se bune zbog trenutnog stanja. Međutim, na jednoj strani imaju ljude koji i dalje u sebi nose retoriku devedesetih, a na drugoj one koji su izneverili očekivanja. Znaju li onda oni protiv koga se zaista bore?
 
Edo: Mladi su sa razlogom razočarani, isto tako sam i ja razočaran. Baš kao što si rekao, kada nacionalisti odu sa vlasti dođu oni koji su okej sa razmišljanjem, ali se u većini slučajeva pokažu nesposobnima da nešto urade. To je fakat i to se mora reći. Bitno je za šta se bore, a to je pravedno društvo. Priželjkujem vlast koja će zapošljavati ljude na osnovu njihovih znanja, a ne na osnovu njihovog mišljenja ili partijske knjižice. Kad dođemo do tog stepena mislim da će mnogo bolje biti, a upravo to je zajednička borba svih nas.
 
R021: Ipak, svaka borba nosi opasnost upadanja u neku zabludu. U pesmi "Sloboda" kažete da "vođa vara", a čini se da se Balkanci upravo tim "varkama" hrane.
 
Edo: Apsolutno, a još gore je da ćemo i dalje nasedati na njihove priče. Ti ljudi koji su na vlasti, oni pokušavaju da na razne folove ostanu u foteljama. Brate, to je igra mačke i miša koja će trajati večno. To je civilizacijska igra, a ne nešto na šta smo samo mi osuđeni. Glavna nada mi je edukacija, ali na pravi način. Ne edukacija od strane idiota i loših učitelja. Nažalost, puni smo takvih od kojih se i dalje 'uči'.
 
  • Kaligula

    11.07.2016 18:29
    Svaka cast majstore za sve sta si rekao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.