INTERVJU - Ante Tomić: Hrvati izmislili Srbe da ne bi morali ništa da rade

Hrvatski političari su se tokom kampanje više bavili srpskim kolegama i Srbijom nego pitanjima koja su od suštinskog značaja za ljude u Hrvatskoj. Desnica je postala ciljna grupa oko koje su se lomila koplja, te je doskorašnji levičar Milanović odlučio da je pametnije otkriti da mu je "djed bio ustaša". U isto to vreme, na drugom kraju sveta, film "Ustav Republike Hrvatske", koji govori o ljudima iscrpljenim od mržnje, osvojio je prvo mesto na 40. Međunarodnom festivalu filma u Montrealu. Za Tomića, koji je scenario pisao zajedno sa rediteljem Rajkom Grlićem, ustav, umesto da bude izvor prava, postao je prepreka u njihovom ostvarivanju za društvene manjine.

Tomić: Ustav je sjajno napisan skup divnih pravila po kojima smo svi mi bolji, plemenitiji, iskreniji ljudi, nego što to zaista jesmo. Čini mi se kao da u nekoj paralelnoj stvarnosti postoje zapravo ljudi koji smo mi i koji žive po tom ustavu. Oni žive puno boljim životima nego stvarni mi i to je donekle bio izazov pisanja ovog scenarija.

021: Ustav bi mogle da menjaju generacije koje dolaze, ipak vi ste izgubili nadu da će se oni razlikovati od svojih očeva ili deda. Jesu li takva shvatanja proizvod svakodnevnih dnevno-političkih podmetačina poput nemušto napisanog "Klat' ćemo Hrvate" u Osijeku pa do toga da se na vas prosipa kanta izmeta?

Tomić: Takva socijalno neprihvatljiva ponašanja se ne sankcionišu. Ona se potiču, što je problem. Ne vidim da mržnja i nasilje nailaze na neku širu osudu države i društva. Sa druge strane, još problematičnije je kada ono što mi uzimamo za društveno neprihvatljivo postane prihvatljivo i opravdano. Mi smo imali neka naivna nadanja da svet postaje bolji i bili smo u krivu. Verovali smo u marksističke utopije, u bezkonfliktno društvo u kojem će ljudi postati bolji jedni prema drugima, u kojem će se više davati za zajednicu. Bojim se da taj sistem, koji smo imali do devedesetih, nije ozbiljno zaživeo, nije dobio pravu šansu. Jednostavno, pohlepa i sebičnost su uništile sve.

021: Donekle je ta pohlepa proizvela silne nacionalizme na Balkanu. Imamo ponovno zaoštravanja odnosa između Srbije i Hrvatske. Da li je rat zaista gotov ili se nalazimo samo u periodu privremenog primirja?

Tomić: Ja zaista ne znam odakle sve to dolazi. Negde mi se čini da je to potpuno izmišljeno. Hrvatska i Srbija već 25 godina nisu u zajedničkoj državi, srpska manjina u Hrvatskoj je gotovo beznačajna, ona je desetkovana, nema ni ekonomske ni političke moći. Živimo potpuno nezavisno jedni od drugih i potpuno mi je neshvatljivo da smo jedni drugima i dalje neprijatelji. Verujem da se na tome i danas insistira, jer političari ne znaju svoj pravi posao. Oni ne vode državu, u Srbiji se bave nekakvim Hrvatima, a u Hrvatskoj Srbima, umesto da se bave zaista ozbiljnim stvarima, kojih ima na pretek. Zbilja upropaštavaju svima nama živote. Umesto da ih unapređuju kroz bolje školstvo, zdravstvo, oni pričaju o Srbima i Hrvatima. Krajnje besmisleno. Mislim da Srbi zapravo ne postoje, nego su ih izmislili Hrvati da ne bi morali ništa raditi.

021: Pritom ti nacionalizmi ne žive jedan bez drugog i zapravo sarađuju. Zlatko Hasanbegović finansirao je knjigu istoričara koji se zalaže za rehabilitaciju četničkog vođe, a istovremeno odbija Igora Mandića, Vedranu Rudan i Šerbedžiju...

Tomić: Tako je, hrvatski i srpski nacionalizmi su spojeni po osudi. Oni su naprosto vitalno važni jedni drugima. Prekrasno dobro se slažu i još bolje sarađuju.

021: Iza tih dilova i saradnji, stoji narod koji je zaista zavađen. Vi imate stav da su narodi na Balkanu ništa više do "psi Evrope", kako ste naveli u vašoj kolumni. Šta ostaje tim narodima, osim da se bore za kosku koju im bace vlasnici?

Tomić: Mi zaista nemamo nikakvu dostojanstveniju ulogu od te. Mi smo brana za taj zapadni svet i to je sve. Tu smo da gledamo prevedene RTL-ove franšizne programe i kupujemo nekakvi Ariel lošijeg kvaliteta. Doživljavamo se važnima i ozbiljnima, a zapravo smo potpuno beznačajni. U jednom trenutku smo bili ozbiljnija politička sila, to je razdoblje socijalističke Jugoslavije. Danas smo u situacije da se tog razdoblja odričemo, a ta Jugoslavije i taj predsednik su zaista bili važni i Moskvi, Vašingtoni, Berlinu i Parizu. Kada pogledate kako je britanska kraljica dočekivala jugoslovenskog predsednika moramo se složiti da više nismo ni blizu toj slavi.

021: Deluje kao da je potrebna promena u mentalitetu društva. Šta je potrebno da bi se to dogodilo?

Tomić: Ne znam šta je potrebno za to, ali nemam ni ambicije da ga menjam. Moje je da pišem o onome što se dešava, da na to upozoravam. Jedino što svako od nas može da uradi jeste da promeni sebe, tako će se i ostalo promeniti.