INTERVJU Đule Van Gog: Ljudi pomireni sa zlokobnom sudbinom

Bend Van Gog koncertom u Belekspo centru obeležio je 30 godina postojanja, a rođendan će proslaviti i sa Novosađanima 10. decembra na Koncertu godine. Frontmen Zvonimir Đukić Đule u intervjuu za 021.rs govori o oslabljenoj oštrici motiva za bunt, mirenju sa "zlokobnom sudbinom", ali i borbi protiv toga.
Piše: Zoran Strika
 
Pre tri decenije dogodio se Černobilj, objavljen je memorandum SANU-a, Srbi sa Kosova su zbog nacionalnih problema došli u Beograd. Umrli su književnica Simon de Bovoar, Horhe Luis Borhes, Mika Antić. Rođen je Van Gog - bend. Alkohol i knjige su odlučili kako će se zvati jedan od najuspešnijih domaćih rokenrol bendova. Prema rečima frontmena, put od 1986. do 2016. je bio pun iskušenja, zadovoljstva, suza, mnogobrojnih pesama.
 
Đule: Neke su fenomenalne, neke manje dobre. Činjenica je da je Van Gog za trideset godina, kada se pogleda u retrovizor, vrlo uspešno popularizovao rok muziku i došli smo do današnje tačke da smo opstali uspravno, podignute glave, prave kičme, dostojanstveni pod zastavom svoje ideologije na kojoj piše: "red, rad, disciplina". Osporavani od mnogih, hvaljeni od još većeg broja ljudi. Puno je onih koji vole našu muziku i onih koji je ne razumeju, i drago mi je da je tako, jer da je drugačije sigurno ne bih bio zadovoljan.
 
021: Da je postojala Vikipedija pre 30 godina pisalo bi da ste iz SFRJ, zatim SRJ, SCG i na kraju iz Srbije. Koliko su dešavanja na ovim prostorima oblikovala muziku benda?
 
Đule: Samo da na kraju negde ne piše da smo iz neke opštine ili dvorišta u ulici. Naravno, stvarnost ima uticaj na svakog čoveka, stvari su se sociološki menjale kroz vreme, a tri decenije je dug period, pa se dosta toga i promenilo. Sazrevali smo, odoleli različitim uticajima i pored toga što je kulovijada uz podršku medija dobila turbo injekciju. Politike i ubeđenja su se menjale, najbitnije je da smo mi preživeli sve te udare neukusa i da smo stariji od svih onih koji voze ovaj brod. U pravo vreme smo razgraničili ko smo mi u vremenu i prostoru, a ko su državni činioci koji se smenjuju od godine do godine.
 
 
021: Pre nego što je "kulovijada" dobila turbo injekciju, rokenrol je bio taj medij zdravog razuma. Šta se dogodilo sa ulogom rokenrola u međuvremenu?
 
Đule: Mislim da bi pre trebalo da se zapitamo gde su danas ljudi, gde su mediji i institucije. Presahla je nada. Oslabljena je oštrica motiva za bunt, a ljudi su se pomirili sa zlokobnom sudbinom. Prepustili su se nekim magnovenjima kroz koje ih mantaju mediji. Mediji su postali poligon za neukusne informacije, za starlete, problematične ljude. Kao da konzumiramo neki trudnički bilten, znamo ovulacije svih starleta i javnih ličnosti, ko ne nosi gaćice, šta rade deca poznatih, a ne znamo o mladim matematičarima, genijalcima iz IT sektora. 
 
021: U principu, najbitnije je da znamo ono što nas ne zanima?
 
Đule: Da, ali nemojte dozvoliti da vam ta oštrica bunta otupi, jer će vam se ekran vizije ugasiti. Boriti se sa alama svakodnevnice je ozbiljan zadatak i ne smemo pokleknuti u tome. Bitno je to što nismo izgubili razum niti smo prestali da pamtimo. Svaki dan čujete o odlivu mozgova, a on postoji sa razlogom. Ostaju ljudi koji veruju da će se nešto promeniti, moramo da sačuvamo porodice, jer to je ono što je preostalo. A ovo ostalo... Kulovijada je oduvek postojala i uvek će je biti. Kome još treba intrigantni progresivni mozak? Nijednoj vlasti na svetu. Svima je potreban neki glupi sadržaj kako neko ni slučajno ne bi pomislio nešto pametno i autentično. Živimo u zemlji sa viševekovnom tradicijom i sada bi trebalo da tu zemlju prepustimo nepismenima? Nećemo to dozvoliti.
 
021: Sledeće godine ćete obeležiti i 18 godina od izlaska albuma "Opasan ples". Deluje kao da u svakodnevnici postoji gomila stvari protiv kojih bi trebalo da se borimo. Koliko je onda taj i takav ples opasniji?
 
Đule: Što više spreman da budeš isturen protiv tih stvari to je ples opasniji. Koliko god te intriga vozi, toliko će ples dugo da traje i da bude opasan. Mi ne smemo da pokleknemo u tome, nego da, kao što sam naziv kaže, plešem, ali nekom ljubavnom zanosu u ritmu. Ne da konstantno razmišljamo iza kog ćoška je neka opasnost, gde nas vrebaju budalaštine i prepreke. Nećemo da nam dece žive u takvoj zemlje, hoćemo da bude magična a ne tragična. 
  • Reci r

    30.11.2016 16:57
    Hvala za dve dobre pesme. Ovo ostalo može Stanija da otpeva.
  • lolo

    30.11.2016 10:45
    Cekaj, polako sa sudbinom, ja se jos uvek nisam pomirio ni sa muzikom Van Goga

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.