Samardžić: Sedamdesete bile uvod u raspad i ratove

Politikolog Miroslav Samardžić ocenio je u autorskom tekstu za sajt Kulturnog centra Novog Sada, a u povodu stogodišnjice od stvaranja nekadašnje Jugoslavije, da je tadašnja zajednička država više slovenskih naroda stvorena zbog interesa velikih sila.

- Nije Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca stvorena zbog težnje balkanskih naroda za zajedničkom državom, nego zbog geopolitičkih interesa velikih sila - navodi ovaj politikolog i socijalni aktivista.

Po Samardžićevom mišljenju, Versajski poredak imao je dva glavna cilja: da obuzda Nemačku i boljševizam.

Socijalistička Jugoslavija postigla je velike rezultate u modernizaciji, industrijalizaciji, prosvećivanju stanovništva, podizanju životnog standarda i socijalnih prava, navodi Samardžić dodajući da je dinamičan ekonomski razvoj ipak bio praćen brojnim problemima, nedoumicama i pogrešnim odlukama.

Prva polovina sedamdesetih godina prošlog veka označava najgori period u razvoju SFRJ koji je, kako ocenjuje Samardžić, predstavljao uvod u raspad države devedesetih godina. On zaključuje da su Ustavne reforme iz 1974. stvorile pretpostavke za raspad, to jest, razbijanje zajedničke države.

Kompletan esej Samardžića na ovu temu možete pročitati OVDE.

  • Sima

    24.11.2017 10:33
    Lepo analizirano.
  • Veljko

    24.11.2017 09:07
    Laicki receno, dobro je sto se raspala JUG. Raspao se i SSSR. Puno manjih drzava u jednoj , puno razlicitosti. Pored toga, los je bio i vodja .
  • V

    24.11.2017 06:26
    jednostrano tumačenje
    uvod u ratove je bio Milošević, njegova velikosrpska politika, želja za dominacijom, pučevi kojima je smenio legalna rukovodstva Vojvodine, Kosova i Crne Gore i time prigrabio 1/2 glasova za upravljanje SFRJ, pri čemu mu krajnji cilj nisu bile ni teritorije ni srpski narod nego stvaranje totalnog haosa u kojem je mogao da vlada, pljačka, laže, njegov sin da izbegava regrutaciju, švercuje cigarete i prebija ljude...
    To je bio uvod u ratove.
    A uvod u otcepljivanje ostalih je prirodna želja za samostalnošću koja je ovakvim ponašanjem Srbije dobila vetar u leđa i međunarodnu podršku.
    Sem toga, Jugoslavija je bila sastavljena od nespojivog. Osim različitih tradicija i religija, njeni delovi su imali različite nivoe razvoja, od onih na nivou Centralne Azije, do onih na nivou srednje razvijenih zapadnih zemalja. To je nespojivo i u takvoj zajednici bogati uvek osećaju da su izrabljivani i žele da pobegnu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.