Oživljavanje rupčage "Prokop" - novom stanicom protiv putnika

Nedavno je stupio na snagu nov red vožnje na prugama Srbije. Ponovo se uvodi svakodnevni voz na relaciji Beograd - Solun, ali voz iz glavnog grada za Sofiju ići će samo leti, od 15. juna do 17. septembra.

U ostalom periodu, saobraćaće pogranični voz Dimtrovigrad - Sofija.

Oživljavanje rupčage "Prokop"

Novine su vidljivije u okviru Beogradskog železničkog čvora, a ideja je da se u Resniku putnici iz pravca Niša mogu prebaciti na sistem Beovoza. Istu mogućnost imaće u Batajnici oni koji stižu iz pravca Novog Sada ili Šida, a u stanici "Pančevački most“ dolazeći iz Zrenjanina i Vršca.

Međutim, najkrupnije promene vezane su za oživljavanje stanice "Prokop", prema planovima aktuelne vlasti viđene kao glavne železničke postaje u budućnosti. Reč je o objektu čija gradnja je započeta još 1974. godine, u vreme nekadašnje Jugoslavije, kada je u Beograd godišnje vozom pristizalo i po 32 miliona putnika.

Predimenzionisano i grozno

U međuvremenu, prilike su se korenito izmenile, železnički prevoz je spao na četvrtinu nekadašnjeg, ako krah nije i veći. Gro pruga je potpuno devastirano, vozovi mile čak i brojnim kraćim deonicama Koridora 10, naročito od Subotice do Vrbasa.

Prošle godine je u celoj Srbiji bilo jedva 18 miliona putnika, od čega je 8,2 miliona iz sistema novoosnovanog sistema Beovoza, lokalnog prestoničkog šinskog prevoza.

Sagledan kao nova stanica glavnog grada države od 23 miliona stanovnika, "Prokop" je od starta predimenzionisan i za tadašnje prilike. Cena izgradnje je izrazito visoka i vlast nikada nije u celosti sačinila računicu.

Pauza u gradnji je trajala bezmalo četvrt veka, da bi se prošle godine intezivirala i postojeći koloseci priveli nameni. Možda je najviše učinjeno na osvetljenju mračnog prostora skučenog u dolju ispod dedinjskih brda.

Ipak, već na prvi pogled svakom je jasno da je reč o napuštenom velikom gradilištu, koje je zbrzano malo doterano, toliko da bi jedva moglo poslužiti kao postaja i u nekakvoj varošici u zabiti, kamoli u stonom gradu.

Republika kontra glavnog grada

U novim društvenim okolnostima, nekoliko garnitura beogradskih vlasti su planirale da novu glavnu železničku stanicu izgrade na mestu sadašnje novobeogradske. Ali, isto tako nekoliko republičkih vlada su uporno zagovarale davnašnji plan sa "Prokopom".

Posle dugih sučeljavanja, prošle godine opcija Republike dobila je prioritet. Započeti su i pompezno najavljivani radovi.

Malo toga se uradilo, pogotovo novog. Uglavnom se restauriralo davno izgrađeno, u međuvremenu, možda najviše usled neupotrebe, propalo.

Ove zime Železnice Srbije su donele nov red vožnje po kome se gotovo sav saobraćaj preusmerava na Prokop. Samo međunarodni promet i još nekoliko vožnji za Novi Sad polaze sa starog zdanja.

Tako odnedavno devet vozova za glavni grad Vojvodine kreće sa "Prokopa", šest sa Stare stanice. U povratu, svaki voz se vraća na polaznu poziciju.

Kako vratiti putnike

I do sada je bilo pokušaja veće upotrebe neprijatnog krajolika za glavno vozno odredište Beograda. Reakcija putnika bila je uočljiva, masovno su napuštali voz i prelazili na autobuski saobraćaj.

Zapravo, putnici iz provincije i ne znaju gde se nalazi Prokop rupčaga. Kada dođu i vide, zgroze se. Nema niti jedne trafike, o prodavnici da i ne govorimo, nema tu ni boljih čekaonica, tek nedavno su postavljene kompletne nastrešnice nad čekalištem. 

Teren je izrazito strm i potpuno neprilagođen ne samo osobama sa hendikepom, već je po njemu teško hodati i na običnim ženskim štiklicama.

To je mrtav kraj Beograda. Dok je ceo gradski saobraćaj oblikovan da prolazi kraj stare železničke stanice, ovde jedva da prolazi poneka manje značajna, i manje frekventna linija.

Tačnije, u "Prokop" samo zalazi mini-bus na liniji 34 i to na svakih 40 minuta, a posle 22 časa nema niti polaska putničkog voza, niti dolaska minibusa, čija linija, inače, završava kod stare železničke stanice. Nedeljom, minibus stiže u Prokop na svakih sedamdeset minuta.

Bez javnog gradskog saobraćaja

Nije lako uočiti jedva naznačenu bus-stanicu na "Prokopu". Relativno blizu prolazi i linija 36, gde na svakih 25 minuta prolazi vozilo za Autokomandu, pa Karađorđev park i Slaviju, odakle se Nemanjinom ulicom spušta do Stare stanice. I on vikendom ide znatno ređe, na svakih 45 minuta.

Ako bi se putnik iz unutrašnjosti, nevičan velegradskim prilikama, uputio peške da pređe tri i po, četiri kilometra do Terazija, trebalo bi mu sat i po vremena. Pomučio bi se već na startu, jer bi teško našao neoznačen put ka višespratnom pešačkom prelazu preko autoputa.

Pelješenje siromašnih putnika

Sem toga putnici su oštećeni i što moraju plaćati dosta skupu jednokratnu kartu za gradski saobraćaj. Nekada su građani sa voznom kartom bili oslobođeni obaveze plaćanja bus karte u pravcu do Stare stanice.

Aktuelna beogradska vlast nema razumevanja za putnike iz unutrašnjosti i dere im kožu, a ljutnja putnika biće i veća ako kojim slučajem u Prokop dođu taksijem. Trostruko je skuplji od provincijskih, a i taksisti umeju žešće da odalame cenu.

Provincijalci su samo da grbače

Locirajući (buduću) glavnu stanicu u daleku nedođiju, Beograd kao da odbacuje pružni prevoz i okreće se drumskom, odnosno avionskom. Čudi, međutim, da Železnice Srbije ne gledaju sopstveni interes, već se podređuju razvoju prestonice kao "Beograda na vodi", megapolisa u kome nema mesta za učenika, studente, (preostale) radnike, zapravo najčešće korisnike voza.

Kao da teranje železničkih putnika u rupčagu "Prokop" nije dovoljno, pa se još ukidaju kasnovečernji vozovi iz glavnog grada. Tako je po novom redu vožnje poslednji polazak iz Beograda za Novi Sad u 21:40h (ranije je bio u 23:05), što znači da posle odgledane pozorišne predstave ili odslušanog koncerta neće biti moguć povratak vozom. Poslednji polazak za ostale pravce je još ranije.

Kao da su "seljoberi" u Beogradu poželjni samo da tokom dana grbače, novim voznim redom vožnje večernji izlasci ostaju im nedostupni.