Ekonomska ratnička politika SAD gora i od Hladnog rata

Piše: Živan Lazić

Nakon rušenja Berlinskog zida i trijumfa Zapada u višedecenijskom suočavanju protiv nekadašnjeg socijalističkog Istoka, govorilo se da nastupa vreme spokoja i saradnje.

Međutim, tridesetak godina kasnije stvari stoje sasvim drugačije; netrpeljivost najačih je sve vidljivija, umesto da mlade generacije uživaju u miru, stalno su u okruženju brojnih sučeljavanja, povremeno i ratnih sukoba.

Neprekidne vojne intervencije

Zapravo, ceo dvadeset i prvi vek protiče u neprekidnim vojnim intervencijama, od Iraka preko centralne Afrike do Magreba i Bliskog Istoka, najneuralgičnije tačke na Zemljinoj kugli. Neuspeh da se, bar za sada, obori sirijski predsednik Asad kao da je ražestio silnike i poslednjih meseci ratna logika je preneta i na nemilitarne sfere, uključujući i narušavanja uobičajenih regula privredne delatnosti.

Svi segmenti života poprimaju militarizovane tonove. Sankcije koje je 6. aprila uveo američki predsednik Donald Tramp dodatno su narušile pravila igre.

Mada iz SAD mesecima stizahu pretnje carinama na uvoz čelika i aluminijma zbog, navodnog, dampinškog ponašanja kineskih proizvođača i države, pokazalo se da je potez zapravo upravljen protiv kompanije "Rusal", drugog po veličini proizvođača belog metala u svetu, sa preko 120.000 radnika. Povećanje carine za 10, a za čelik 25 za odsto zapravo je blaga packa spram onoga što je zadesilo firmu oligarha Olega Deripaske.

Napadnut "Rusal"

Amerikanci su odlučili da potpuno izoluju "Rusal". Svojim pravnim i fizičkim licima zabranili su bilo kakav poslovni odnos sa ovom, ali i još jedanaest firmi sedam ruskih oligarha za koje smatraju da su povlašćeni kod Kremlja. 

Tako su Amerikanci obavezni do 6. maja prodati akcije u ovim kompanijama, do 5. juna raskinuti sve ugovorne odnose. Kako su uredbu dužne da poštuju i banke, Deripaskina kompanija je odsečena od izvora likvidnosti.

Posledice su već prvih dana bile drastične: vrednost "Rusalovih" akcija je preko noći prepolovljen, sa 4,8 na 2,42 hongkoška dolara. Još gori je momentalni gubitak 1,4 milijarde dolara, 14 odsto ukupnog plasmana, koliko je aluminijumskih traka odlazilo u SAD.

Istovrmeno su, ne želeći doći pod udar sankcija, i Japanci počeli da otkazuju kupovinu, a nije izvesno kako će se poneti evropski kupci na koje otpada čak 29 odsto proizvodnje u vrednosti tri milijarde dolara.

Kupci plaćaju skok cena

Istovremeno je cena aluminijuma skočila 20 odsto, na 2.400 dolara za tonu, najvišu unazad šest sezona; očekuje se da će ubrzo dostići i svih 3.000 dolara. Drugim rečima, korist od oštrih mera imaju američki proizvođači, cenu plaćaju američki i kupci iz ostalih zemalja.

Mnogo nedoumice izazvao je odabir Deripeske za kažnjavanje. Nije poznat po bližim odnosima sa Putinom, naprotiv, važi za Jeljcinovog čoveka, čak je i rodbinski, preko supruge, povezan sa familijom bivšeg predsednika Rusije.

Objašnjenje je u složenosti proizvodnje aluminijuma. Bez obzira što kupci masovno otkazuju porudžbine, "Rusal" ne može brzo prekinuti proizvodnju, u suprotnom bi bespovratno oštetio ćelije za elektrolizu, ključan segment proizvodnog ciklusa.

Gomilanje neprodatog aluminijuma

U sibirskom gradu Sarajavosku se gomilaju naslage aluminijumskih cevi, dnevno gomila naraste za masu koja napuni tri vagona. Deripaska je pismeno obavestio manjinske akcionare da nailaze teška vremena i da je kompanija izbrisana sa berzanskih lista.

Pod udarom su i Roman Abramovič i njegova čeličana. Dan nakon što je Tramp obelodanio meru, akcije Romanovičeve čeličane su opale za 16 odsto.

Izvesno da je direktna izolacija ruskih izvoznika delovala efikasnije od bilo kakvog uvećanja carina, pitanje je, pak, kuda vodi ova ekonomska ratnička politika.

Skroman doseg uzvratnih mera

Još dok je Tramp pretio sankcijama, u Rusiji su, istina funkcioneri nižeg ranga i penzionisani generali, nagoveštavali uzvratne mere. Međutim, doseg ovih mera je znatno niži, gotovo minimalan.

Vrednost uzajamne trgovine Rusije i SAD je skromnih 25 milijardi dolara, Rusi izvoze u vrednosti sedamanest miliardi. Proizvođače aviona, raketa i vojnu industriju bi nešto ozbiljnije pogodila zabrana izvoza titanijuma i nekoliko retkih metala, te izvoz raketnih motora.

Eventualne zabrane isporuka, kompanije iz SAD mogu brzo nadomestiti uvozom od drugih proizvođača ili podsticanjem sopstvene proizvodnje. Istina, preusmeravanje bi koštalo.

Manjak transportnih aviona

Veća nedaća je odluka rusko-ukrajinske kompanije "Volga-Dnjepar" da, nakon petnaest sezona saradnje, ubuduće ne iznajmljuje transportere za prevoz vojnih aviona, tenkova i samohodnog oružja u zone konflikta. U svetu je malo ovih namenskih letilica i neće biti lako naći pouzdanu zamenu.

Ruske vazduhoplovne kompanije bi mogle obustaviti kupovinu "Boingovih" aviona, građani odustati od "Majksoftovih" računara, ali bi efekat bio vidljiviji tek na duži rok. Tu se, otprilike, završava mogućnost uzvratnih ekonomskih udaraca ruske strane.

Ruski novac za britanske penzionere

Sa druge strane, Britanci, revnosni pratioci SAD, razmišljaju da, nakon zabrane ruskim državnim bankama da učestvuju na Londonskoj berzi, i državi Rusiji zabrane prodaju obveznica. Kako je ruski javni dug samo 122 milijardi dolara, 12 odsto nacionalnog BDP, nije u pitanju zazor od finansijske sposobnosti partnera, cilj je da se Rusija primora da pristižuće dugove otplaćuje, a ne da ih putem obveznica zamenjuje novim.

Kako su među većim kupcima ruskih obveznica svi veći britanski penzioni fondovi, koji na trgovini ovim hartijama od vrednosti pristojno zarađuju, sva je prilika da će ratoborna Tereza Mej odustati od nakane.

Šta hoće komandant Obalske straže SAD

Svakako nije dobro što i međunarodne institucije dolaze pod udar iregularnih mera. Nedavno je Svetska banka prestala da radi na području Rusije, kao posledica pritiska sa strane Sjedinjenih Američkih Država.

Rusi su uzvratili neučestvovanjem u 13 milijardi vrednoj dokapitalizaciji razvojane finansijske institucije. Objašnjenje je da nema logike dati pare banci koja ne radi u najvećoj državi na svetu.

Odnosi se zaoštravaju po svim pitanjima. Ovih dana je komandant Obalske straže SAD Pol Kuknift javno izneo stav po kome bi morski put severnom, arktičkom rutom, trebalo da bude slobodan za sve moreplovce. Neobičan zahtev da se Rusija odrekne resursa u korist ideje slobodnog tržišta.

Okretanje zlatu

Širu javnost najviše zabrinjava vraćanje zlata iz državnih reservi u depoe nacionalne centralne banke. Nemačka je pre tri i po godine započela, prošle godine dovršila povraćaj 300 tona iz Nujorške banke, da bi ove godine vratila i 374 tone iz Pariza. Sada je 1874 tona u Frankfurtu, polovina ukupnog zlata u nemačkim deviznim rezevama.

Holandija je tradicionalno čuvala tek trećinu zlata, ali je poslednjih sezona povraćajem poluga iz Njujorka, Otave i Ciriha došla do dve trećine svog zlata u svojim depoima. Povraćaj ubrzano obavljaju i manje države.

Austrija je lane 140 tona zlata iz Ciriha premestila u Beč, dok je Turska oko 28,7 tona povukla iz njujorških sefova. Poslednji se na ovakav korak odlučio Orban, mada Mađarska mali deo deviznih rezervi drži u najsjajnijem metalu.

Kako prodati američke obveznice

Rusija je dugo preferirala dolar i evro u deviznim rezervama, zlato je pokrivalo tek tri odsto. Međutim, od krize u Ukrajini 2014. godine, centralna banka otkupljuje 80 odsto domaće produkcije zlata uvećavajući udeo na 17 odsto deviznih rezervi. Sa 1875 tona poluga je među prvih pet na svetu po količini uskladištenog zlata.

Rusija, takođe, u strahu da ne dođe do blokade sredstava žuri da rasporoda 93 milijarde dolara uloženih u američke državne obveznice. Unazad pola godine uspela je da stog umanji za 12 milijardi, a dalje će morati pažljivo prodavati kako ishitrenošću ne bi oborila cenu sopstvenim ulaganjima.

Paladijum skuplji 50 odsto

Namera Rusije je da domaću produkciju zlata uveća na najmanje 500 tona, a država će otkupljivati i do 80 odsto proizvodnje i još planira kupovati i od nekoliko manjih afričkih proizvoađača.

Tražnja za zlatom je rezultirala uvećanjem cene za 8,5 odsto godišnje, pa je prelazak u zlato profitabilan posao. Strahujući od zamrzavanja novca na računima američkih banaka i ruski biznismeni traže spas u kupovini plemenitih metala.

Posledica je rast cene paladijuma za 50 odsto unazad osamnaest meseci.

Odlaganje izgradnje energetskih objekata

Burna politička scena je inicirala suspenziju uobičajenih pravila u privredno-finanasijskim tokovima. Skočila je cena plemenitim i strateški važnim metalima.

Centralne banke se okreću zlatu, moćni pokušavaju suprotstavljenima zabraniti pristup finansijskim tržištima. Atmosferu pritiska i zastrašivanja podiže i uplovljavanje američkog nosača aviona "Hari Truman" u vode Mediterana, gde će ostati najmanje šest meseci.

Grdosija na nuklearni pogon, duga 333 metra i teška 104.000 tona nosi čak 90 aviona, na palubi ima četiri piste, a u toku samo jednog minuta mogu da se realizuje tri uzletanja. Brod je poznat po žestokom učinku sa njega uzletelih aviona u napadu na Irak i razaranju ove države 2003. godine.

Mada je Srbija neprimetna i totalno nebitna na svetskoj finansijskoj sceni, posredno bi mogla itekako osetiti posledice. Ukoliko se duže vreme Rusiji i njenim državnim bankama onemogući pristup na najbitnije berze, ostaće sa nedovoljno deviza.

Manjak će dalje značiti odlaganje pojedinih kapitalnih projekata, među njima i energetskih. Takav tok događaja bi bio izrazito nepovoljan po srpske napore da obezbedi bolje konekcije do gasnih izvora i izgradi novu elektranu.

A to je najblaže kako se zatezanje međusobnih odnosa moćnih i trend militarizacije mogu reflektovati na malu balkansku državicu.