Povećanje plata i penzija uvod u vanredne izbore i rešavanje kosovskog pitanja

Piše: Živan Lazić

Reč je o prevelikom teretu za budžet, toliko da se početak realizacije gura na što dalji rok, za novembar ili čak januar naredne godine. Očito da prostora u budžetu nema i tek se očekuje da rast BDP, brži od projektovanog, narednih meseci navodno napuni državnu kasu i nekako omogući rabotu.

Međutim, niko ne postavlja pitanje otkud gromka želja za još jednim privilegovanjem javnog sektora, daleko najvećim korisnikom i najavljene deobe stanova i penzijskog uvećanja.

Ove godine javnašima su plate već dodatno narasle pet do deset odsto, a mada skromne, penzije i dalje visoko opterećuju budžet. Čak 34 odsto ukupne mase novca u te svrhe nije iz doprinosa, već  iz državne kase.

Siromašni smo, to je realnost i posledice grubo osećamo. Ako se jednoj grupaciji materijalna situacija poboljša, to je, u našoj situaciji, na teret ostalih građana.

Svi bi kvadrat stana za 500 evra

Posebno iritira dreka i kampanja oko jeftinih stanova za zaposlene u državnoj bezbednosti. Navodno za 500 evra po kvadratu, gotovo nemoguće.

Nakon većih poskupljenja cementa i gvožđa unazad dve godine za ovu svotu je teško graditi stan čak i kada bi opština odustala od jednog od značajnijih izvora lokalnih prihoda, nadoknade za građevinsko zemljište.

Odmah su istu beneficiju zatražili i zaposleni u prosveti, dodatno podstaknuti nedavnim vanrednim desetoodstotnim uvećanjem zarada. Ni u Sindikatu lekara i farmaceuta nisu sedeli skršenih ruku; po njima i doktori bi trebalo da imaju sličnu mogućnost.

Kršenje ustava

Sve je podržalo Veće samostalnih sindikata, niko od javnaša se, pak, nije upitao kako je moguće doći do jeftinih stanova. Odgovor je kratak, na račun drugih, naročito zaposlenih u privatnom sektoru koji jedino i pune budžet. 

A imaju za 40 odsto nižu zaradu od zaposlenog u javnom sektoru na poslu iste složenosti, pri čemu javnaši efektivno rade jedva četiri sata dnevno. Radno mesto im je i neuporedivo sigurnije.

Najstariji tačno ukazuju da je pre četiri godine ozbiljnijim umanjenjem penzija iznad 30.000 dinara prekršen ustav. Međutim, zaobilaze prethodni potez vlasti koji je i doveo do zavlačenja penzionerske ruke u državnu kasu.

Tokom izborne 2008. godine vlast je penzije umesto zakonitih dva puta uvećala u čak četiri navrata, ukupno 23,5 namesto 8,5 odsto, koliko je bilo moguće po ekonomskim pokazateljima.

Posledice su bile drastične, uvećanje iznad dopuštene granice značilo je da smo svake godine samo za penzije dodatno iz inostranstva pozajmljivali po 500 miliona evra, ukupno tri milijarde.

Pošumljavanje Srbije

Srbija jeste budžetski deficit svela na ispod jedan odsto, ali po cenu jako umanjenih javnih investicija. Godinama se ne ulaže u asfaltiranje trotoara i, pogotovo lokalnih puteva, nema ulaganja u poboljšanje kvaliteta pijaćih voda, širenje kanalizacione mreže.

Internet nam je spor, minimalno se ulaže u zdravstvo i osavremenjavanje školske nastave, u ekologiju gotovo nikako. Neka se svako upita kada je u dobrano ogoljenoj Srbiji obavljeno obimnije i kvalitetnije pošumljavanje?

Odgovor je 1986. godine, odavno zaboravljenom omladinskom akcijom. A sve ove potrebe bi morale biti ispred komotnog deljenja državnih para pojedinim ciljnim grupama.

Gde su se zagubile 24 sporne privatizacije

Zanimljivo je da najnovije beneficiranje podržava i Evropska unija. Dogovor o penzijama je i postignut u razgovoru predsednika Vučića i izvestioca Evropske unije Dejvida Mekalistera; prisustvo premijerke Brnabić je bilo benigno.

Nemački evrobirokrata škotskog porekla skoro da i ne obavlja ulogu izvestioca o stanju u Srbiji, već sa Vučićem dogovara pojedine budžetske stavke. Kada je poslednji put, recimo, Mekalister ozbiljnije postavio pitanje ponovnog sagledavanja 24 privatizacije.

A Unija je još pre sedam godina zatražila preispitivanje spornih slučajeva i ovlastila izvestioca da kontroliše ponašanje države Srbije na ovom planu.

Neugodan zahtev iz EU

Teško da Unija bez nadoknade dopušta potkupljivanje pojedinih slojeva stanovništva. Čak i potpomaže.

Povećanje penzija je bukvalno dogovorno. Razlog nije teško dokučiti. Unija očekuje od aktuelne vlasti da učini krupne korake u rešavanju situacije oko Kosova.

Zna da je u pitanju, iz ugla srpske javnosti, neugodan i nezahvalan posao, pri tome i izrazito nepopularan. Procene su da će biti potrebno više od dve godine koliko je ovoj vlasti još preostalo mandata.

Stoga gradi atmosferu povoljnu za vanredne izbore i novih četiri godine aktuelnoj vlasti za realizaciju teškog zadatka. EU jako insistira na definitivnom rešenju kosovskog pitanja, čak prelazi preko sve goreg stanja u pravosuđu i medijima samo da se, napokon, stvar oko Kosova privede kraju.

Sada, eto, gotovo EU insistira na zavlačenju ruke u budžet kako bi se javnost malo odobrovoljila, a vlast dodatno podstakla da uradi oštar, a nepopularan rez.

No, nije lako doneti i realizovati tešku, k tome još i odluku suprotnu nadanjima gotovo četiri petine stanovništva. Politička elita koja kani povući rezak potez mogo rizikuje, pre svega naklonost glasača.

Stoga cena rizika uključuje i kreiranje povoljnog ambijenta kako bi masa "lakše progutala žabu". Povećanje plata u javnom sektoru i penzija su samo segment tog pripremnog procesa.

Dakle, slede vanredni izbori.