Spens kao "Uljanik"

Pokušaj da se novosadsko sportsko zdanje dovede do pozitivnog poslovanja uz pomoć privatnog partnera i sasvim drugačije delatnosti na obližnjem prostoru liči planu kojim se u Hrvatskoj nadaju izvući iz bule pulsko brodogradilište.
Spens kao "Uljanik"
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Novi Sad je, podsetimo se, raspisao neobavezujući konkurs kojim pokušava dalju budućnost Sportskog poslovnog centra " Vojvodina", poznatijeg po nadimku Spens, urediti novcem i biznis idejama privatnog sektora.

Traži se da investitor racionalizuje sve tehničke sisteme, preuredi dvorane, hodnike i trgovačke prostore prema sopstvenim poslovnim idejama, naravno, uz očuvanje široke lepeze sportskih aktivnosti. Zauzvrat, ulagač bi stekao pravo da na gradskom zemljištu u neposrednoj blizini izgradi šesnaestospratni hotel.

Hotel kao mamac

Sudeći po raspisu, grad je ostao otvoren za sve mogućnosti upravljanja zdanjem nakon, i ako, do velikog ulaganja dođe. Dolazi u obzir da bude gradsko, investitorovo, zajedničko, angažovanjem profesionalnog menadžmenta...

U osnovi je ideja da se bitno popravi poslovanje sportskog zdanja, ali i da, eventualno, deo nedostajućih prihoda do "pozitivne nule" ubuduće u Spens pristiže iz obližnjeg hotela. Naravno, ako finansijer tako bude sagledao budućnost zdanja.

U planu nije teško prepoznati davnašnju ideju da se ceo kompleks zaokruži sportskim hotelom u kome bi najčešći gosti bili takmičari u obližnjim dvoranama. Takođe, nije teško videti da grad i cilja mogućeg partnera.

Svako ko prati privredna zbivanja primetio je da vodeći ovdašnji biznismen agrarne delatnosti duže vreme poslovanje pomera ka bankarstvu i hotelijerstvu. Istovremeno, objavljivanjem oglasa i u specijalizovanim međunarodnim časopisima pozivaju se i potencijalni strani investitori.

Spomenici bivšeg sistema

Nisu novosadski oci jedini koji pokušavaju da na ovakav način dovedu u red megaobjekte iz proteklih vremena, svojevrsnih spomenika bivšeg sistema.

Slično u Puli pokušavaju da revitalizuju "Uljanik", nekada brodogradilište evropske reputacije, sada u dubokoj krizi, koje godinama na površini održava hrvatska vlada povremenim uplatama iz budžeta. Što legalnim, što zaobilaznim.

I u Hrvatskoj je ideja da se "Uljanik" oporavi novcem i poslovnim idejama privatnika. Partner je pronađen u biznismenu Danku Končaru, elektroinženjeru koji se u pravom trenutku našao na pravom mestu i u vreme anarhije Borisa Jeljcina po niskim cenama uložio u ruske rudnika bakra, gvožđa, titanijuma, vanadijuma...

Preprodajom akcija je golemo zaradio. U međuvremenu je nekadašnji menadžer u karlovačkoj "Jugoturbini" još zaradio i novac uložio u južnoafričke rudnike. Danas važi kao svetski igrač u proizvodnji i trgovini metalima.

Iz sopstvenog rudnika sa osam specijalizovanih prekookenaskih teretnjaka iz Južne Afrike hrom transportuje do Kine. Samo jedan brod je u njegovom vlasništvu, sedam iznajmljuje. U tom smislu je idealan partner "Uljaniku", sa perspektivom da za sebe naručuje najmanje dva teretnjaka godišnje.

Putnički brodovi i prihod od hotela

Upravo je Končar dublje od zaposlenih, dosadašnjih menadžerskih timova i države sagledao probleme brodogradilišta. Neophodno je da se prebaci na proizvodnju složenijih, ali i profitnijih putničkih brodova, ponajviše takozvanih kruzera.

Uporedo bi se mogao više angažovati na danas sporednim programima, poput izgradnje konstrukcija za nadkrivanje sportskih terena. Ali, za proizvodnju u maloj državi, zavisnu od često promenljive i na političke poteze jako osetljive potražnje sa inotržišta, to ne bi bilo i dovoljno za stabilno poslovanje. Prihod bi morao dolaziti i sa strane, iz druge delatnosti.

Izmeštanje sa istorijske lokacije

Tako se došlo do ideje da se brodogradilište izmesti sa dela tradicionalne lokacije, upravo one na dvestotine metara od centra Pule i glavne rive. Tu bi se izgradili hotelski objekti, naravno novcem privatnog investitora, a deo profita bi se slivao u kasu brodograditelja.

"Uljanik", inače, ima dovoljno udaljenijeg prostora za sebe.

Plan ima još detalja, trenutno je u Briselu, gde Evropska komisija vaga hoće li odobriti restrukturiranje, a sve zavisi od procene da li bi preoblikovanje bilo u skladu sa evrounijskom legislativom. Zapravo, država deo sopstvenih vrednih lokacija koristi za pomoć brodogradilištu, a na obavezi je i da pomera granice pojasa označenog kao "pomorsko dobro", kako bi se na do sada brograditeljskim destinacijama ubuduće mogli graditi hoteli i plaže.

Bolji sportisti, uspešniji klubovi

Čini se da bi onima koji za ubuduće osmišljavaju profitabilniju poziciju i poslovanje Spensa upravo zapažanja Končara mogla biti korisna. Nije dovoljno samo da novac pristiže sa strane, neophodno je i bitno dopuniti, korigovati poslovanje samog SPC "Vojvodina".

A to u slučaju sportskog hrama znači imati u dvoranama bolje sportiste i uspešnije klubove, ali i bolje menadžere za nove zabavne programe. Uporedo sa radom na racionalizaciji troškova modernizacijom tehničkih rešenja svih sistema, potrebno je jačati sportske timove i asove koji bi nadmetanjima i sportskim dometima privlačili publiku.

Bez stalnih međunarodnih nadmetanja visokog ranga, ceo projekat ne samo što bi ostao u velikim gubicima, već bi i izgubio svaki smisao. Za lokalne klubove i osrednje sportiste nisu potrebna zdanja, zanimanje za njihove rezultate ne premašuje granice grada, a stotinak gledalaca može da stane u veću školsku dvoranu.

Što teže prepoznati novo zdanje

I kao što se revitalizacija pulskog brodogradilišta zasniva na promeni lokacije, istorijskog jezgra firme, isto tako i neophodna transformacija SPENS-a mora biti temeljita u svim segmentima, od organizacije preduzeća do arhitektonskog preoblikovanja kompleksa u mnogo funkcionalniji i sa brojnim mogućnostima za fleksibilna prilagođavanja sve raznovrsnijim sadržajima.

Jedino tako ogromno zdanje bi se možda moglo privesti prihvatljivom poslovanju, a izgledi na uspeh biće tim veći što Novosađani budu teže mogli prepoznati rekonstruisan sportski centar.

  • pawlle

    10.12.2018 12:57
    dakle ,ovi monstrumi vladajuci samo ruse,radijacija vam nije ravna
  • odavno

    20.10.2018 22:42
    odavno je krov mogao biti pod solarnim panelima
    toplotna lumpa / izmenjivac toplote izmedju bazena i klizalista
    a oni ovako:
    sredjuje se pod dok krov pokisnjava i rasteruju se zakupci
    svi moraju do 20h da zatvore a prekoputa sve radi do 22h
  • IvicabezMarice

    19.10.2018 16:02
    Postoji jednostavno resenje, SMANJITE BROJ VISOKO KVALIFIKOVANIH PARTIJSKIH ZAPOSLENIKA.Ubili ste sva jkp sa time i zaposljavanjem takvog kadra.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.