Fudbal - sve dalje od sporta, sve bliže biznisu

Piše: Živan Lazić

Mada je medijski plasirana kao senzacija, vest da su se predstavnici jedanaest vodećih fudbalskih klubova nedavno u Londonu dogovorili oko formiranja novog takmičenja, evropske šampionske lige (EŠL) nije nova.

Naprotiv, o njoj se ozbiljno priča već dve decenije, ali je UEFA uvek nalazila način da spreči izdvajanje najboljih ekipa i formiranje takmičenja nad kojim ne bi imala ingerencije. Aktuelni predsednik Aleksandar Čefkerin je na čelo organizacije i došao upravo na osnovu zalaganja protiv svojevrsne podele unutar fudbalske klape; u nedavnoj kandidaturi za novi mandat ponovo je zauzeo isti stav.

Pretnja vodećih klubova

Međutim, utisak je da su ovog puta pretnje klubova ozbiljnije nego ikada, zapravo, poces formiranja novog takmičenja je daleko odmakao. Najvažnije je da bi klubovi bili ne samo osnivači, već i vlasnici EŠL, što znači da bi preuzeli i poslovni rizik šamionata, naravno i prihode.

U pitanju su elitni timovi: Real, Barselona, Mančester junajted, Bajern, Juventus, PSŽ, Milan, Mančester siti, Čelzi, Liverpul i Arsenal, koji bi u narednih dvadeset godina bili stalni članovi, bez obzira na plasman, dok bi Atletiko, Borusija, Marsej, Inter i Roma bili gostujući i mogli bi ispasti.

Plan je da se u jednom trenutku buduća liga potpuno zatvori.

Korenit preobražaj evropskog fudbala

Definisan je vlasnički udeo svakog osnivača, mada još nije zauzet krajnji stav kako prvih sezona (dok se takmičenje ne zatvori) popunjavati ligu. Postoje varijante da novi članovi budu pobednici regionalnih liga (Skandinavske, Balkanske, Srednjevropske...), prvaci sadašnjih nacionalnih šampionata nakon dodatnih kvalifikacija, ali i plan o formiranju druge lige ovog tipa.

Možda je za širu javnost najveće iznenađenje da bi nadmetanje startovalo već sezone 2021/22. Međutim, bolje upućeni podsećaju da je Andrea Anjeli, prvi čovek Juventusa, uz Real i Bajern glavnog nosioca promena, kao i kontinentalne asocijacije klubova, pre dva leta glasno govorio da će se "pre Svetskog prvenstva u Kataru evropski fudbal korenito izmeniti".

Prvo bi se igralo po klasičnom liga sistemu, a nakon trideset kola usledila bi eliminaciona faza takmičenja.

Kome hrle sponzori

Ukoliko se namera elitnih klubova realizuje, promene će biti temeljite.

Sadašnje Liga šampiona i Liga Evrope (obe pod ingerencijom UEFA) bi postale gotovo beznačajne, slično kao što su u košarci nakon osnivanja privatne lige marginalizovana klupska nadmetanja pod ingerencijom FIBA.

Naravno, nacionalna nadmetanja, uključujući i Premijer ligu, izgubila bi još i više na značaju.

Uticaj američkog poslovnog sveta

Poređenje sa košarkom nije slučajno. Ideja o osnivanju privatne lige zatvorenog tipa evropskim klubovima je stigla od američkih poslovnih ljudi, uz dodatni predlog da takmičenje bude globalno, širom sveta.

Za sada, klubovi su odlučili da se lociraju na Stari kontinent, izbegavajući preduga putovanja, te fudbalski jake, ali materijalno relativno skromne južnoameričke ekipe, dok je kod azijskih obrnut slučaj. Istovremeno, klubovi koji se takmiče u EŠL teško da bi mogli igrati i nacionalno prvenstvo.

Bajern je već zatražio pravni savet kako da napusti Bundesligu, dok većina ostalih klubova preferira da na nacionalnom nivou nastupa sa drugim timom.

Dvostruko veći prihod

Poslednjih godina UEFA na Ligi šampiona zarađuje oko 2,5 milijardi evra po sezoni, od toga 1,4 milijardi od televizijskih prava. Učesnicima pripadne 65 odsto prihoda, ostalo ide na pomoć Ligi Evrope, podsticanju omladinskog i ženskog fudbala, podršci siromašnijim ekipama, finansiranju pojedinih nadmetanja mlađih kategorija.

Vodećim klubovima je zasmetao visok trošak na rad samog Biroa UEFA, ali i činjenica da ova organizacija praktično poseduje monopol na organizaciju evropskih takmičenja.

Najvažniji podsticaj bila je procena da bi nova liga godišnje mogla prihodovati i pet milijardi evra, duplo više od aktuelne Lige šampiona.

Zaboravili sportske premise

Mada novine u prvi mah izgledaju kao organizacione, duboko zalaze u suštinu nadmetanja, menjajući i pojedine osnovne sportske premise.

Pod udar dolazi sama institucija šampiona. Jednostavno, pobednik u budućoj EŠL bi se teško uklapao u tradicionalno shvatanja najboljeg, zasnovano na pobedi u takmičenju koje obuhvata ceo fudbalski svet.

Međutim, najuspešniji u novoj ligi bio bi bolji samo od ostalih učenika iste lige. Potpuno bi izostala bilo kakva veza sa preostalim fudbalskim nadmetanjima.

Danas da bi se stiglo u Ligu šampiona mora se izboriti visok plasman u nacionalnom šampionatu. Takođe, klubovi u nacionalnoj ligi su se u ranijem periodu pokazali boljim od niželigaških klubova iz iste države.

Takva relacija je uspostavljala liniju kontinuiteta u shvatanju da se pobednik Lige šampiona kroz takmičenje pokazao boljim od svih ostalih.

Ukidanje linije kontinuiteta

Format novog nadmetanja, pak, kida upravo liniju kontinuiteta. Time se gubi institucija opštepriznatog šampiona, a nova situacija bi ličila prilikama u boksu ili karateu, gde svaka od nekoliko organizacija ima "svog svetskog prvaka".

Činjenica da su klubovi u budućoj ligi po mnogim pokazateljima bolji od ostalih za sportska shvatanja nije odlučujuća; šampion je samo najbolji u nadmetanju, direktnom ili preko linije kontinuiteta.

Napuštanjem bazične premise, klubovi iz buduće lige bi se udaljili od sporta. To bi i dalje bili pravni subjekti sa delatnošću u fudbalu, ali je pitanje koliko bi igre ovih timova ostale u sferi sporta.

Bile bi to i dalje utakmice kvalitetnije od ostalih, prenosa i tv gledalaca bi moglo biti i više nego danas. Time i novca.

Manjak sportske motivacije

Međutim, izostanak mogućnosti ispadanja, nemogućnost takmičarskog sankcionisanja najslabijih plasmana, vodi ka samozadovoljstvu, a nadmetanje približava zabavi. Postoji samo motiv prvog mesta, slaba je motivacija borbe za sva ostala.

Danas se do poslednjeg kola grupne faze LŠ u svakoj grupi po tri, nekad i četiri kluba bore za dalji nastavak. Sportski motiv za nadmetanje je snažno izražen.

U zamišljenoj EŠL bi manjkalo upravo takmičarske inspiracije; veliko umeće igrača i trenera bi se, bez dovoljno podsticaja, sve više iskazivalo kao vrhunska zabava, sa pregršt spektakularnih i zadivljujućih poteza, ali sa premalo sportske draži i neizvesnosti.

Utakmice bi se, možda ne baš prvih sezona, sve više udaljavale od sportskih nadmetanja, a sve više približavale predstavama iz industrije zabave.